Darko Miličić pričao je o svom životu, ludostima, vJeri u Boga...
Darko Miličić (37) bio je velika nada košarke, izabran je na draftu 2003. godine kao drugi pik od strane Detroita. Ispred njega bio je samo Lebron Džejms, a iza Karmelo Entoni, Dvejn Vejd, Kris Boš... Nije se navikao na život u Americi kao momak od 18 godina, pravio je razne gluposti, ludosti, a sada je potpuno drugačiji.
Sa gustom bradom, mirnim tonom dao je intervju za "TV Hram" u manastiru "Velika remena". Pričao je o svim iskušenjima, stvarima koje je prošao u životu i koliko mu je sve to sada pomoglo pri vaspitavanju diece, ima dva sina i ćerku. "Djeci ništa ne želim da namećem, tako ne možeš da postigneš ono što bi možda želio. Vodim se time da ja budem primjer njima, da bi to pratili, pronašli svoj spokoj, mir, sreću. Teško je danas biti roditelj, iskušenja su razna, mi bi da odrastaju kako mi mislimo, oni su okruženi društvom i negdje moraju da prihvate te novotarije i čime su okruženi. Borba je da njima pokažeš da to nije ona prava, istinska sreća. Bogu se molim konstantno da ih vaspitam i da im priđem i doprem do mozga da je sve to prolazno i da je Bog jedini vječan i da kroz sva ta iskušenja koja budu prolazili da mogu da se obrate uvijek Bogu. Želim to da im usadim, da budu uz Boga non-stop i da im je to način života", počeo je Miličić.
Ne krije da je i sam pravio razne gluposti i da se trudi da objasni svojoj djeci određene stvari. "Nije tajna da svi mi padnemo i ja sam to radio stotinu puta, to je sastavni dio života. Ako si pri crkvi i moliš se, ne znači da si sveti čovjek. Okruženi su internetom, gledaju te ludake, snima sam sebe. Kad praviš od sebe budalu, u društvu si poželjan, tih ludaka ima koliko hoćeš. Teško je objasniti zašto su svi u njihovim uzrastima oduševljeni, kad ta osoba prepričava šta radi cijeli dan, teško je objasniti da oni budu drugačiji. Teško je prići, biti staložen i smiren. Trudim se da to radim primjerom. Gledaju i što ne valja i da više prate ono što valja. Sve što su starij prihvataju ono što ja radim, idem u crkvu, oni idu kada je njima po volji, ne forsiram, da to zavole istinski, da ljubav bude čvrsta, ne nametnuta. Bogu hvala što me udostojio da se vratim na normalan put i da mogu to da prenesem na djecu, dug je to put."
BOGU HVALA ŠTO ME NIJE OSTAVIO Miličić otvorio dušu: "Vidjeće Amerikanci kad njima DOGORI"
Gluposti je pravio i kaje se sada zbog toga. "Bog nije digao ruke od mene, išao sam putem potpunog ludila mozga, hranio sam svoj ego tako što kupim dva auta, pa onda kupim još dva, jer nisam dovoljno primijećen. Hvala Bogu što me nije ostavio, mislio sam tada da radim stvari koje su normalne kao neko ko je zaradio velike pare. Svi život zamišljamo tako da budemo zgubidani, da ne radimo ništa, da sjedimo pijemo kafu i da pričamo kako smo nešto uradili i kako je neko znao da će to i tako biti... Šta si ti znao brate... Od ljudi ne pravim idole, dijelim ih na dobre i loše, ima dobrih, poštenih, čestitih, to me oduševljava. Eto došla je ta nesrećna korona, odnijela toliko života, kako je neko mogao da zna. Kaže neko znao da će biti uspješan? Kako si znao, sutra možeš da stradaš."
Kada je ušao u NBA i taj način života mislio je da će stvari teći drugačije. "Ja sam zamišljao drugačije, Bog je rekao ne, ići ćeš u poljoprivredu, naučićeš da voziš traktor, viljuškar, da će ti se srušiti 5 hektara, moglo je da bude i 15, hvala mu što mi ostavio 10. Svaki put sam izašao bolji, jači, i sve je na kraju bilo pozitivno. Taj voćnjak koliko je donio iskušenja, toliko me osnažio. Nije baš to tako da pada sa neba, rad, disciplina, sve to me smirilo."
Ima savjet za sve one koji misle da je ključ u materijalnim stvarima. "Kad mi kažu vidi onog uživa, ja takve ljude žalim. Kad udari? Kome ćeš, gdje ćeš? Sve mi trpimo dok ne bude po ušima. Kome ćeš tada, samo Bogu. Ne možeš da mu se obraćaš samo kada je loše. Kad je dobro, to sam ja, ja sam znao, svi postali proroci... Bavim se svojom porodicom, meni bliskim ljudima, molim Boga samo djecu da izvedem na pravi put. Da sam ostao u onom mom stanju uma, ludila, da bih im odmogao, a ne pomogao. Donekle sam došao k sebi, da mogu pozitivno da utičem na njih."
Ispričao je i kako je provodio Uskrs u inostranstvu, posebno dok je igrao u NBA za Detroit, Orlando, Memfis, Njujork, Minesotu i Boston. "Djelimično na način kao sad. Tamo ne poštuju naše običaje. Niti znaju niti ih interesuje. Dosta sam bio u putu, nisam bio tu. Ambijent, okruženje, totalno drugačije. Praznike smo, kako da se izrazim, provodili smo ih usputno. Obaveze, treninzi, putovanja. Da se ne vraćam na Ameriku, ali njima reći, materijalno im je bitno. Plaćen si, moraš da radiš, ne možeš njima da pričaš o običajima, Bogu. Dok ne dogori i njima, pa će vidjeti ko je Bog."
Jedan detalj ističe kao veoma važan. "Prvi odlazak na Hilandar me načeo, počeo sam da shvatam šta je smisao života, šta je bitno, šta je sporedno. Ostavio je ogroman utisak na mene i od tada slava Bogu, stalno sam na Hilandaru. Prvi korak ka duhovnosti koji sam napravio, sve prije toga bilo je površno. Uvijek može više, ali sam se posvetio dovoljno. Sinovi su bili sa mnom, oni su tamo bitniji nego ja. Kada sam prvi put na jutrenju vidio dijete ispred sebe, tu radost ne mogu da opišem. Kada se sjetim na kom sam putu bio i sada kada sam sa sinom, to je tačka. Meni je smisao života priroda i bježanje od ovog ludila. Prvo djecu da izvedem na pravi put, samo Bože zdravlja"
Za kraj je imao i poruku za sve. "Bog je poenta života i smisao, bez njega nema ništa, sve to je njegova volja. Ne prepisivati sebi previše te uspjehe, jer je moguće da slijedi pad, kako se podići bez milosti Božije. Garancije ne postoje, samo Boga moliti za milost, ne protiviti se previše djeci za stvari kojima su okruženi, da im se ne nameće ta priča, moraju sami to da spoznaju, nadam se ne kroz neko stradanje veliko, već kroz neke stvari koje im se neće dopasti. Bog ne traži mnogi, da mu se pomolimo ujutru i uveče, gubimo vrijeme na mnoge druge stvari, to je nekoliko minuta", zaključio je Miličić.
BOGU HVALA ŠTO ME NIJE OSTAVIO Miličić otvorio dušu: "Vidjeće Amerikanci kad njima DOGORI"