Nekadašnji košarkaš Darko Miličić otvoreno je govorio o svom odlasku na Hilandar, koliko ga je to promijenilo, ali i o problemima koje je sebi pravio u NBA ligi.
Darko Miličić je bio jedan od najtalentovanijih košarkaša u Evropi početkom 21. vijeka, ali je njegova karijera ostala daleko od onakve kakva mu se predviđala. Ovaj Novosađanin je bio drugi pik na vjerovatno najjačem NBA draftu u istoriji, postao je najmlađi osvajač NBA prstena godinu dana kasnije, ali je njegova karijera bila puna razočaranja i neispunjenog potencijala.
Sada je Miličić govorio o tome šta se dešavalo u NBA i kako je jedan poziv da ode u manastir Hilandar promijenio sve u njegovom životu.
On je gostujući na "Vivaldi" forumu na Mokroj Gori pričao o svojoj NBA karijeri, kako i zbog čega tamo nije uspio da ostavi većeg traga. Ipak, poseban dio razgovora posvetio je i o njegovom odlasku na Svetu Goru.
"Hranio sam svoj ego, imao sam 100 kola, 100 svega. Mislim nema nikakvog opravdanja. Pedeset kola, ne voziš nijedna. Kupiš jedna, nezadovoljan si, nisi ni ušao u njih, a već kupuješ druga. A ja sam bježao od svega toga što se dešavalo, pa sam tražio neku utjehu na totalno pogrešnoj strani", počeo je Miličić.
"I vraćam se kući. Tu se malo tražim ne znajući šta dalje, hoću da igram, neću da igram, nemam pojma šta se dešava. I dolazi taj poziv za Hilandar, dolazim malo na tu duhovnu stranu. Kao došao sam sebi, sad sam ja kao normalan... I dobijam poziv i sad kažem sebi gdje ću ja 'indijanac' da idem, je l' to može tek tako? I može, dobiješ blagoslov i ideš. Ja rekoh da bi mi bila čast da odem. Odlazim na Hilandar i pogled na svijet se mijenja", otkriva bivši košarkaš.
"Nisam ja bio toliko slab da sam nešto padao. Amerikanci su smatrali da sam bio drugi pik i da sam katastrofa, sad oni misle da taj brod treba skroz do dna da tone. Njima je košarka sve u životu, nema druge teme. Ali meni nije teško palo. Volim sve, volim da se družim, čovjek sam iz naroda. Ali kad sam otišao na Hilandar i vratio se kući, nisam mogao da dođem sebi nekoliko dana. I od tada sam shvatio poentu života, da je sve toliko jednostavno i da sam sam sebi komplikovao stvari. Imao sam sve na dlanu. Bio sam najtalentovaniji igrač u Evropi, mogao sam da se zezam tamo s njima da sam htio. Ali ne znam razlog zbog čega nisam. Kakvi god da su bili, imao sam situacija u karijeri gdje su mi sve davali. 'Evo ti, čovječe, igraj'. Ali kao da mi to nije odgovaralo. Kao da sam se protivio i njihovom prijateljskom odnosu. Odlazim tamo (u Hilandar) i shvatam koliko je sve jednostavno. Šta mi zapravo posjedujemo i malo duhovno dolazim sebi. Do dana današnjeg, a nadam se i cijeli život, posvetio sam se tome i to me drži u balansu. Borbe će trajati cijeli život, najteže su one sa samim sobom. Ja znam najbolje, i dan-danas se borim sa samim sobom. Sa drugima ću ja lako, nego sa sobom je najteže", iskren je Miličić.
On se dotakao i turbulentne karijere u NBA koja je bila prošarana njegovim greškama.
"Postoji veliko interesovanje NBA klubova, a ja sam imao 17 godina. Na kraju kreće agonija kad sam izabran za drugog pika na draftu. Sve je to izgledalo lijepo na draftu i poslije i taj avion koji nas je doveo u Detroit. Za mene je sve to bilo nešto novo, međutim, kad sam ja počeo drugi-treći trening, kakav je sam odnos uprave prema meni, vidio sam da to neće biti sjajno. Nije izgovor, ali ja kao nezreo i ko je stalno smatrao da je žrtva i da su svi protiv mene, to je produbilo moju agoniju. Bio sam stalno u sukobu sa igračima i upravom. Tjerao sam inat svima ne znajući ni šta činim ni zbog čega. Ali sam ja kao smatrao da ispravljam neku pravdu."
Kako kaže, agonija u Detroitu je trajala dvije i po godine, tokom kojih nije baš htio ni da igra ni da dolazi na treninge.
"Svima sam išao na živac, ne znam kako su me trpjeli. Poslije neki ljepši dani, odlazak u Orlando, gdje su stvari išle bolje za mene. Ali opet neka iskušenja koja su me remetila. Na primjer, u Orlandu sam imao ponudu kluba, neki ugovor, lijep ugovor na četiri godine i ja sam pristao. Sutradan ujutru su povukli tu ponudu bez ikakve priče. 'Bojimo se, luda glava, šta će biti'. Želio sam da ostanem ali mi se nije ispunila ta želja. Tu sam već dosta vremena proveo ne igrajući, ne znam ni zašto sam bio tamo. Dolazim kući poslije sezone gdje mi trener govori da sezonu ne počinje bez mene, on dobije otkaz i meni se više ne nudi ništa. Kreće Memfis, jedini grad u koji nisam htio da idem. Kaže mi menadžer 'sve sem Memfisa', ja sam imao samo Memfis kao ponudu. To je taj period u NBA, poslije Njujork Niksa sam htio da se vratim kući, međutim, generalni menadžer Minesote dolazi i kaže 'mi želimo da te uzmemo'. Kažem 'čovječe Božiji, ne znam ni zicer da dam, ja radim tegove i samo ispoštujem tim i pojavim se. S košarkom sam raskrstio'. Međutim, on kaže mi definitivno tebe želimo i to je to. Kažem 'čovječe, ja spakovao stvari, odoh kući'. Kaže 'ne ne, ideš 100 posto'. Kažem 'praviću ti gluposti u svlačionici, narušiću ti atmosferu u ekipi'. Ma kaže 'naruši šta hoćeš, mi ćemo tebe da uzmemo'. I čovjek stvarno ludak, potpiše me, odem u Minesotu i kreću pozitivne stvari, međutim, moja luda glava opet proradi u jednom momentu. Očigledno se nisam snalazio u situacijama kada sve ide kako treba. Meni očigledno treba neki haos, tražio sam ga. I tu je bio kraj svega. Da sam se možda ranije vratio, možda bih i dalje igrao košarku, ali taj odlazak poslije Bostona, ja sam tu već bio završio s košarkom uveliko", rekao je Darko Miličić.