Na 17 FIBA Svetskih prvenstava viđeno je nekoliko triler finala. Jugoslovenska reprezentacija neretko je pobeđivala u tim utakmicama. Pročitajte kada, kako i koga.
Početak Mundobasketa u Španiji lepa je prilika da se prisetimo najuzbudljivijih finala u istoriji tog takmičenja. Priča o završnicama "za infarkt" neizbežno je povezana sa reprezentacijom naše zemlje, koja je osvojila rekordnih pet titula. Jednu manje imaju Amerikanci, a dve Sovjeti.
Od poslednjeg zlata reprezentacije sada nepostojećeg Sovjetskog saveza, osvojenog 1982. godine, pa do danas, samo je španska selekcija osim jugoslovenske i američke podigla trofej, 2006. u Japanu.
U bogatoj istoriji Mundobasketa, samo su dva finala završena produžecima. U oba je učestvovala srpska ili jugoslovenska reprezentacija i u oba je pobedila.
MANILA 1978.
Predvođena profesorom Aleksandrom Nikolićem, ekipa na čelu sa Draganom Kićanovićem, Draženom Dalipagićem, Mokom Slavnićem, Krešimirom Ćosićem i drugima, osvojila je zlato u utakmici pred 32.000 gledalaca! SFRJ je u jednom trenutku imala 13 poena prednosti, ali je posle 40 minuta rezultat bio 73:73.
Igralo se koš za koš do sredine produžetka, koji su Sovjeti odigrali bez svog prvog centra, isključenog Vladimira Tkačenka. Delibašić, Kićanović i Dalipagić pogađali su u nastavku za 82:77 na minut i 14 sekundi pre kraja.
Iako su Sovjeti 3,6 sekunde pre kraja prišli na 81:82, pobeda nije bila ugrožena. Slavlje reprezentacije SFRJ ubrzo je počelo.
ŠAMPIONI SVETA: Dalipagić, Kićanovic, Radovanović, Vilfan, Slavnić, Delibasić, Skroce, Ćosić, Krstulović, Jerkov, Žižic, Knego. Trener: Aleksandar Nikolić.
KALI 1982
Četiri godine nakon trilera u Manili, finale je drugi put u istoriji završeno poenom razlike. Titula je pripala Sovjetima, tesnim trijumfom nad Amerikancima (82:81), koji će svoje drugo zlato dočekati četiri godine kasnije.
Kićanović je bio najbolji strelac šampionata, a legendarni trener Aleksandar Gomeljski je drugi i poslednji put osvojio titulu prvaka sveta. Doduše, mnogi u Jugoslaviji smatrali su da su Sovjeti "režirali" završnicu, "eliminisavši" našu selekciju namernim porazom od SAD u grupnoj fazi.
Bilo kako bilo, najefikasniji igrač uzbudljivog finala bio je Rus Anatolij Miškin sa 29 poena, dok je Amerikance predvodio Dok Rivers, sa 24.
MADRID 1986
Dva od naredna tri zlata, reprezentacija SAD osvojila je dominantno, pregazivši 1994. u finalu Ruse (137:91), a 2010. Turke (81:64). Međutim, za svoju prvu titulu od 1954. Amerikanci su morali da se dobro oznoje u duelu sa Sovjetima.
U madridskom polufinalu 1986, SSSR je senzacionalnim preokretom eliminisao Jugoslaviju (91:90). U finalu je poražen od selekcije SAD (85:87), u meču u kojem je svet uživao u duelu Arvidasa Sabonisa na svom vrhuncu i Dejvida Robinsona. Sovjetski centar iste godine je doživeo prvu u nizu povreda Ahilove tetive, koje su, pored ostalih, presudno uticale na njegovu težu pokretljivost u nastavku karijere.
Na početku poslednjeg minuta tog finala, Amerikanci su vodili 85:83. Neposredno pre toga, Sovjeti su sa dve "vezane" trojke nagovestili još jedan čudesan povratak. brzo "istopivši" prednost SAD - 85:77...
Na njihovu žalost, Keni Smit je zatim ubacio polaganje za 87:83 i doneo svom timu vođstvo koje Sovjeti nisu znali da stignu. Čudo je izostalo, a zlato je drugi put otišlo u SAD.
Za reprezentaciju SAD u Španiji su, pored ostalih, igrali i "Magsi" Bogz, Šon Eliot, Stiv Ker, Brajan Šo, Roni Sajkli, Keni Smit, Dejvid Robinson... Naravno, niko nije bio stariji od 21 godine, prema pravilu koje je ostalo na snazi do 1994, kada su se prvi put pojavili i američki NBA igrači.
Preostala dva uzbudljivija finala odigrala je reprezentacija SR Jugoslavije. Iako je napeto bilo i 1970. i 1974. godine, kada je format završnice bio drugačiji, velika neizvesnost viđena je još samo dva puta. Ne i 1990, kada smo u Argentini postali šampioni sveta treći put.
ATINA 1998
Vrativši se na mesto uspeha, reprezentacija SR Jugoslavije osvojila je svetsko zlato na istom mestu na kojem je tri godine ranije trijumfovala i u finalu Evropskog prvenstva.
Na čelu sa selektorom Željkom Obradovićem i prvim pomoćnikom Dušanom Ivkovićem, "plavi" su postali prvaci sveta uz samo jedan poraz. U polufinalu su eliminisali domaćina, Grčku, a u utakmici za pehar su bili bolji od Rusije, 64:62.
"Baćuške" su vodile od šestog do 32. minuta, kada je Milenko Topić prvi put doneo prednost Jugoslaviji, trojkom za 50:49. Aleksandar Đorđević potom je ubacio takođe šut za tri, za 53:50 u 38. minutu i tako nagovestio trijumf našeg tima...
Željko Rebrača tada je stupio u centar pažnje i svojim blokadama, skokovima u napadu i poenima utabao timu SRJ put ka pobedi.
Jugoslavija je ponovo postala šampion sveta, Dejan Bodiroga je postao najkorisniji igrač turnira, na kome su zlatne medalje okačene oko vratova sledećih igrača:
Bodiroga, Šćepanović, Obradović, Lončar, Lukovski, Berić, Đorđević, Rebrača, Drobnjak, Bulatović, Tomašević i Topić. Selektor: Željko Obradović.
INDIJANAPOLIS 2002
Poslednje finale u kojem je igrala selekcija SRJ bilo je i poslednje neizvesno. Istorijsko!
U Indijanapolisu, pred crveno-plavo-belim tribinama, "plavi" su još jednom potvrdili da su najbolji na svetu, odbranivši titulu iz Atine. Pobedili su Argentince u produžetku, iako su 2,30 minuta pre kraja četvrte četvrtine “gaučosi” vodili 74:66!
Međutim, tada je Dejan Bodiroga preuzeo odgovornost i sa DEVET uzastopnih poena izjednačio - 75:75!
Imaa je SRJ šansu da pobedi i pre produžetka, ali je ruka Vlada Divca zadrhtala na penalu 5,5 sekundi pre kraja. Potom je Ugo Skonokini dotrčao sa loptom pod koš SRJ, do Marka Jarića, koji ga nije faulirao. Sudije Picilkas i Mercedes oglušile su se o apele "gaučosa", Argentinac je promašio šut i ubrzo je počeo produžetak.
ZAVRŠNICA FINALA:
Dodatni period nije bio ni približno toliko neizvestan. Razigrali su se Jarić i Peđa Stojaković, a psihički slomljeni Argentinci postigli su samo dva poena.Stojaković (26 p) i Bodiroga (27 p) ubacili su na toj utakmici zajedno 53!
PRODUŽETAK:
Pobednici poslednjeg triler finala bili su: Dejan Bodiroga, Dejan Koturović, Žarko Čabarkapa, Igor Rakočević, Peđa Stojaković , Marko Jarić, Dejan Tomašević, Milan Gurović, Predrag Drobnjak, Vlade Divac, Miloš Vujanić i Aleksandar Smiljanić.