Džudi Marej, majka Endija Mareja, sa velikom gorčinom u glasu priznala šta je veoma boli već godinama.
Majka slavnog britanskog tenisera Endija Mareja, Džudi Marej, dala je iskren intervju škotskim medijima i u njemu govorila o saradnji svog sina i Novaka Đokovića. Cijeli teniski svijet uzdrmala je ove jeseni informacija da je Marej postao trener Đokoviću, čime su bliski prijatelji i rivali još iz juniorskih dana uspostavili odnos kakav je malo ko mogao da očekuje.
"Sada moram da navijam za Novaka i biće to prvi put. Mislim to na najpristojniji način, naravno", rekla je ona za "Herald".
"Oni su različiti karakteri. Prvi put sam vidjela Novaka kada su igrali u uzrastu do 12 godina na turniru u Francuskoj. Oni su tako stasavali jedan uz drugog i odlično se međusobno poznaju, na terenu i van njega", dodala je Džudi Marej.
Majka olimpijskog i grend slem šampiona ima dosta gorčine u sebi kada priča o tenisu, ali to joj više ne zadaje previše briga, jer je njen sin od ove godine zvanično u penziji. "Sada kada je Endi završio karijeru, više ne moram o tome".
Ipak, još je boli neostvareni projekat od 20 miliona funti, u okviru kojeg je trebalo da u blizini Marejevog doma u Danblejnu bude izgrađen porodični teniski centar. U taj cilj je uložila 12 godina života i ostavio ju je "iscrpljenom i umornom".
Troškovi otišli u nebesa, a svi nestali
Naljutilo je posebno to što se Teniska asocijacija Škotske povukla iz projekta nakon što je prije toga Marejevoj majci pružila podršku i ohrabrila je da istraje.
"Ohrabili su me da to postane centar od nacionalnog značaja. Moram da priznam da mi to nije bilo potrebno, već da sam samo htjela da imam mjesto gdje bih razvijala druge trenere i igrače. I htjela sam da to bude stvar od značaja za čitavu zajednicu i da bude otvoreno za sve. Sve to je onda trajalo dugo i postajalo je sve veće kako su troškovi rasli. Dogodili su se Kovid, Brexit i zapitala sam se kako je tako teško izgraditi nešto što bi trebalo da bude tako suštinski dobro".
"Kada su troškovi otišli 'u nebesa', bilo je potrebno da neki dioničari stanu uz nas i da nam pomognu, ali to se nije dogodilo... Potrošila sam 12 godina na to i čitavo bogatstvo. Apsolutno sam izbezumljena i nisam dobila podršku onih koji su odgovorni za podržavanje tenisa i sporta u Škotskoj. Postojali su samo apatija i nedostatak saradnje, kao i mnogo prepreka koje su nam postavljali na put. Praktično su sve vrijeme pokušavali da nam otežaju, što je više moguće"
"Veći dio svog života od kada sam odrasla provela sam kao volonter u našem lokalnom klubu, pomažući tenisu u Škotskoj da napreduje. Uvijek ću biti veoma razočarana zato što se ovo nije ostvarilo. Ipak, izgradnja nečega ovakvog trebalo bi da bude na vladi Škotske i na nadležnim telima u sportu... Poslije svega, nemam bilo kakvo povjerenje u rukovodstvo Teniskog saveza Škotske i to je glavni razlog zbog kojeg se ne uključujem ni u šta ovde".
Zaboljelo je još nešto, a ima veze sa njenim sinom.
"Šta su uradili za desetogodišnjicu? Ništa!"
"Čak i kada je obilježavana desetogodišnjica Endijevog osvajanja Vimbldona, ništa nisu uradili. Kao što nisu učinili bilo šta ni kada se penzonisao. I nikad nije bila stvar u tome da se slave njegovi uspjesi i ostvarenja, već da se oni koriste za popularizaciju tenisa u Škotskoj i u Velikoj Britaniji i da se dođe do ljudi do kojih se ranije nije dolazilo. A, šta umjesto toga zapravo rade? Imaju 20 ljudi zaposlenih za stalno koji promaše ovako veliku šansu kada im se ukaže. I nije stvar u tome da se pronađe novi Endi. Ovo ima veze sa našom sportskom zajednicom. Sve što sam uradila i što su moja djeca uradila apsolutno je bilo ostvareno kroz sportsku zajednicu u Danblejnu. Nikad nisam pokušavala da ih napravim šampionima i još nisam sigurna kako su to postali. Ali su sjajan primjer za to da je sve moguće. I mislim da su obojica sjajni uzori za djecu u Škotskoj"