Retko kada se za zvanje najboljeg na svetu bore dve tako male zemlje, kao što su Srbija i Hrvatska.
Vaterpolisti Srbije i Hrvatske u subotu od 21.00 u Kazanju igraju finale Svetskog prvenstva.
To je njihovo prvo veliko finale otkako su obe zemlje samostalne. U Kranju 2003. godine pobedili smo Hrvate u meču za evropsku "krunu", ali to je bila selekcija Srbije i Crne Gore.
Zanimljivo je sagledati večerašnju utakmicu i u jednom drugom kontekstu.
Retko kada, u bilo kojem kolektivnom sportu, desi se da za titulu prvaka sveta igraju dve susedne zemlje, pri tom toliko male, da svojom površinom i brojem stanovnika u sklopu planete predstavljaju dve tačkice, teško vidljive golim okom.
Površina svog kopna na Zemlji iznosi 148.940.000 kvadratnih kilometara, a Srbija (88.361) i Hrvatska (56.594) zajedno se prostiru na 144.955 kvadratnih kilometara i čine 0,097 procenata svetskog kopna!
Prema "gruboj" računici, planetu trenutno naseljava oko 7,35 milijardi ljudi.
Srbija (poslednji popis 7.209.764 stanovnika) i Hrvatska (4.284.889) zajedno broje nešto manje od 11,5 miliona stanovnika, što je u okviru svetske populacije "čitavih" 0,156 procenata! Dakle, u tom parametru imamo za nijansicu veći udeo, nego što ga imamo po prostranstvu.
Ko će u "ostatku sveta" gledati večerašnju utakmicu i u koliko zemalja će njen rezultat sutra izaći u novinama, makar kao vest na dnu strane?
Da je u pitanju fudbal, utakmicu bi gledale milijarde, bez obzira na to koliko male bile zemlje iz kojih dolaze finalisti. Košarka, odbojka, hokej na ledu, rukomet... imali bi znatno manji, ali zbog globalne popularnosti i rasprostranjenosti tih sportova ipak solidan auditorijum.
Vaterpolo je druga priča. Lokalni specijalitet i po mnogo čemu "egzotika" u svetskim okvirima.
Azija i Afrika uopšte nisu imale predstavnika na muškom olimpijskom turniru u Londonu 2012. Na prvenstvima sveta ih obično predstavljaju četiri zemlje - Kazahstan (u fudbalu se vodi kao evropska zemlja), Kina, Japan i "bela" Južna Afrika. Južnoameričke selekcije su "topovska hrana", mada se Brazilci trude kako bi na OI u Riju 2016. imali koliko-toliko kvalitetnu ekipu.
Rusija i Nemačka su bivše sile u ovom sportu. Ozbiljna konkurencija već godinama se svodi na jug Evrope - koji na čelu sa nama "kupi kajmak" - SAD i Australiju.
Čak i kada se pogleda ukupna istorija muškog vaterpola, koji je olimpijski sport već 115 godina, lista zemalja koje su nešto značile, u bilo kom periodu, veoma je skromna.
Olimpijske medalje osvajalo je svega 14 zemalja, ali u nekima od njih - uključujući Veliku Britaniju, gde je ovaj sport i nastao u 19. veku, kao "vodeni ragbi" - pao je u potpuni zaborav.
Na svetskim prvenstvima (koja se igraju od 1973) medalje je uspelo da osvoji svega devet zemalja. Od 1954. na ovamo, među prva tri na šampionatima Evrope smenjuje se osam nacija.
Naravno, nama je vaterpolo sport kojim se ponosimo, sa velikom tradicijom, koju u ovim teškim vremenima sa ekonomskog aspekta treba čuvati koliko god se može. Čak i ako nam veći deo planete uopšte ne zavidi na tome. Iz prostog razloga što nema pojma o čemu se tu radi.