Kako je malo poznati Kristof Harting postao olimpijski šampion? Pročitajte...
U prepodnevnom programu na atletskim takmičenjima u Riju podeljene su medalje samo u bacanju diska.
Muška konkurencija.
Ali, priča nije prosta u smislu – zlato je pripalo tom i tom, srebro tom i tom, bronza tom i tom. Daleko od toga.
Naime, u sezoni u kojoj je dominirao Poljak Pjotr Malahovski, oči nemačke javnosti bile su uprte u zvaničnog olimpijskog šampiona iz Londona, popularnog atletičara Roberta Hartinga, koji je u 32. godini vrebao poslednju šansu da (p)ostane olimpijski šampion.
Jedan od trojice Nemaca koji su bili projektovani za finale bio je i Robertov pet godina mlađi brat, Kristof, koji je cele karijere bio u senci trofejnijeg i jednostavno uspešnijeg brata.
Međutim, lenjo (što je nesvojstveno Nemcima) pokušavajući da ugasi svetlo nogom, pred odlazak na spavanje, Robert je doživeo bizarnu povredu leđa, previše se "istegnuvši" u svom uskom krevetu, zbog čega je u kvalifikacijama bacio disk na svega 65,50.
To je bilo dovoljno za mesto na tribinama, odakle je mogao samo da posmatra burazera i ostale rivale.
Makahovskom je bio otvoren put do zlata, njegov najveći rival nije bio na zaletištu.
I sve je krenulo očekivano, Poljak je u prve tri serije bacao disk na 67,32, 67,06 i 67,55, što su bili ubedljivo najbolji rezultati, kojima konkurencija nije mogla ni da priđe. U četvrtoj seriji Malahovski je prestupio, u petoj već počeo da slavi zlato i bacio samo do 65,51, a kada je suncem osunčanoj konkurenciji ostao samo jedan, poslednji pokušaj – dogodilo se čudo!
Mlađi brat olimpijskog šampiona, na svojim prvim Igrama u karijeri, nakon što je u prvih pet serija dva puta prestupio, bacio 62,38, 64,77 i 66,34, zaleteo se, zavrteo i "šibnuo" disk na 68,37, što mu je najbolji rezultat u životu, karijeri, kako god – a taj hitac nije sleteo na travu, već pravo na samopouzdanje šokiranog Poljaka koji nije mogao da veruje svojim očima.
Čovek kojeg nikada nije ni smatrao svojim rivalom, već mlađim bratom svog rivala, sada je bio vodeći u generalnom plasmanu, a on je imao samo još jedan pokušaj da nešto popravi.
Logično – podbacio je! Malahovski je u šestoj seriji dobacio samo do 65,38 i morao je opet da se zadovolji samo srebrom i zaista – samo srebrom, ako se uzmu u obzir sve okolnosti koje su prethodile nezaboravnom finalu u bacanju diska za muškarce.
I bronza je otišla u Nemačku, hicem od 67.05 takođe u šestoj seriji osvojio ju je Danijel Jasinski, koji je blistao potom u razgovoru za nemačke medije.
Svoj nastup opisao je kao istorijski i rekao da nikada neće zaboraviti ovaj dan, a olimpijski šampion?
Verovali ili ne, on je odbio da izjavi bilo šta...
Tihi Kristof rekao je samo:
"Ne volim da odgovaram na pitanja. Nisam PR osoba. Ne tražim publicitet", izjavio je, okrenuo se i otišao da obuče trenerku u kojoj će mu kasnije biti intonirana himna i uručena prva velika medalja u karijeri.
Najveća. Olimpijska zlatna.
Rezultati: