Ispunjenjenje predizbornih obećanja o penzijama koalicije okupljene oko SPS povećalo bi rashode budžeta za do 300 miliona evra, ocenili ekonomisti
Ispunjenjenje predizbornih obećanja koalicije okupljene oko socijalista koja su vezana za penzije povećalo bi rashode budžeta za 250 do 300 miliona evra u 2008. i preko milijardu evra u 2009. godini i dovelo bi do još većeg rasta javne potrošnje, ocenili su ekonomisti.
Urednik "Kvartalnog monitora" Pavle Petrović je, predstavljajući najnoviji broj tog ekonomskog biltena, rekao da bi izlaženje u susret zahtevu PUPS-a da se penzije povećaju za 10 odsto u 2008. godini, a da od 2009. iznose 70 odsto prošečne zarade, dovelo do toga da ovi dodatni izdaci budzeta 'narastu' na još dodatnih tri odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda.
"Primera radi, u slučaju da svaki penzioner dobije povećanje od 2.000 dinara, to bi već značilo 1,3 odsto veće potrošnje u ukupnom BDP", kazao je Petrović.
"Povećanje penzija je najopasnija stavka i najopasniji makroekonomski rizik", ocenio je on i podsetio da je u 2007. učesće penzija u BDP iznosilo 13 odsto.
U slučaju da penzije dostignu 70 odsto prosečne zarade, onda bi učesće troškova isplata penzija u ukupnom BDP dostiglo oko 17 odsto, što je do sada nezabeleženi procenat kada se posmatra i većina zemalja u EU.
Ovaj ekonomski analitičar naveo je i neka poređenja sa okruženjem, ističući da je odnos prosečne zarade i prošečne penzije u zemljama bivše SFRJ u 2007. takav da se recimo u Hrvatskoj penzije isplaćuju u visini 40 odsto prosečne zarade, a u Sloveniji 62 odsto.
"Srbija je, sa svojih 54 odsto, već iznad proseka u odnosu na okruženje", rekao je Petrović, ukazujući na činjenicu da su penzije u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori ispod tog procenta.
Na problem penzija osvrnuo se i ekonomista Jurij Bajec, koji je istakao da su za zadovoljenje zahteva penzionera moguća tri rešenja - razvijanje obaveznog penzionog osiguranja, uplata novca u penzioni fond iz privatizacionih prihoda ili dodatno zaduživanje države.
Bajec je naveo da je preporuka ekonomista da se sa uvođenjem dobrovoljnog penzionog osiguranja sačeka, a da se razmatra mogućnost uvođenja socijalnih penzija
On je dodao da bi uvođenje obaveznog penzionog osiguranja, dovelo do dodatnog tranzicionog troška (troškovi prelaska na novi model uplate), što bi takođe dodatno opteretilo državu.
Bajec je istakao da neke računice govore da bi taj prelazak 'koštao' državu od 0,5 do 1,5 odsto od BDP
godišnje, a u dugom vremenskom periodu, trošak bi dostigao i iznos od 35 milijardi evra, u slučaju da vrednost evra ne raste.
"Treba isplaćivati penzije postojećim penzionerima i svim penzionerima u svim narednim godinama koji su u stubu obaveznog državnog penzionog osiguranja", objasnio je Bajec i dodao da bi uštede nastale tek onog trenutka kada počnu da se penzionišu prve generacije onih koji uplaćuju u oba stuba.
(www.mtsmondo.com/Tanjug)