Poplave, požari, suša, zemljotresi su samo početak onoga šta čeka planetu Zemlju ako ne smanjimo emitovanje štetnih gasova, upozoravaju stručnjaci.
"Ako bude nastavljen porast emisije štetnih gasova, vrlo je moguće da će srednja godišnja temperatura na globalnom nivou porasti za četiri stepena, što će u potpunosti promeniti okruženje u kojem živimo”, upozorio je profesor beogradskog Fizičkog fakulteta Vladimir Đurović na današnjoj konferenciji o klimatske promene održanoj u Skupštini Srbije.
Prema njegovim rečima trenutno je srednja godišnja temperatura porasla za 1,5 stepen, što bitno utiče na česte promene klime i razne nepogode koje su sve učestalije.
Ako bi temperatura nastavila da raste, led na Antarktiku bi se naglo otopio, porastao bi nivo mora i okeana što bi, smatra Đurović, izazvalo kataklizmične promene planete Zemlje.
POGLEDAJTE VIDEO - KAKO DECA VIDE KLIMATSKE PROMENE
“To je alarm da svi razmišljamo o tome šta nas čeka u budućnosti”, rekao je Đurović i ukazao da to nije samo borba država i njihovih ekonomija i politika, to je borba i običnih građana koji moraju da imaju svest o tome.
Šta bi se dogodilo sa Zemljom da svi ljudi nestanu?
Klimatske promene koje nam se dešavaju su sve intezivnije, globalna borba za očuvanje planete i opstanka života na njoj postaje prioritet svih država sveta istakli su govornici panela.
U skladu sa tim Ujedinjene nacije su definisale 17 ključnih ciljeva održivog razvoja koje države moraju da sprovedu do 2030.godine.
Profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Milan Martinov istakao je da "zaštita životne sredine košta".
On smatra da se zemlje u svetu po tome i razlikuju, ali niko još nije u potunosti sproveo sve odgovarajuće mere smanjenja emitovanja štetnih gasova niti je proizvodnja i upoterba enregije postala efikasnija.
Nebojša Nikićenović sa Međunarodnog instituta za analizu primenjenih sistema se složio sa kolegom i ukazao da je povećanje efikasnosti upotrebe energije značajan za prelazak na obnovljive izvore energije.
On je istakao da se većina zemalja sveta obavezalo da do 2050. godine emitovanje štenih gasova svede na nulu.
Ideja je da vetar, sunce i voda postanu glavni "proizvođači" električne energije, ali to nije lak proces.
Prvo tu je ekonomski faktor i velika ulaganja u izgradnju novih elektrana, a potom još nije dostignut taj nivo da obnovljivi izvori energije mogu da proizvedu velike količine električne struje, objasnio je Nikićenović.
Drugi momenat koji koči njen razvoj jeste infrastruktura koja u većini slučajeva nije u skladu sa regenerativnim energijama.
Ono što je velika prednost zbog čega vredi menjati ceo sistem jeste mala cena obnovljivih izvora energije, što bi bitno uticalo na životne troškove običnih građana, za razvoj industrije i celokupnu ekonomiju u društvu.
"To je neki krajnji cilj - stvoriti novi model koji je ekonomski efektan, ali je u istoj meri u harmoniji sa prirodom I klimom", ocenio je Nikićenović.
Srbija prati nove trendove - sve veća upotreba obnovljivih izvora energije
Miloš Kostić iz Centra za energetsku efiksanost i održivi razvoj smatra da je Vlada Srbije prepoznala značaj korišćenja obnovljivih izvora energije, na šta ukazuje i podatak da od 2009. godine kroz subvencije pomaže izgradnji solarnih elektrana, minihidroelektrana I vetroelektrana.
Međutim, dodao je, sada smo došli do stadijuma da država mora sve više da promoviše i informiše građane o prednostima koršćenja pomenutih vidova energije.
"Mi za sada imamo 20 do 30 odsto obnvoljivih izvora energije u finalnoj potrošnji, prema evropskim standardima do 2030. godine moramo da dostignemo 35 odsto, što ćemo realno uspeti", ocenio je Kostić
Samo je bitno da nastavimo da razvijamo politiku energetske efikasnosti i stvorimo svest kod građana koliko su izvori obnovljive energije jeftin a nezagađujući faktor proizvodnje električne struje, zaključio je Kostić.
