Zemlje na obalama Sredozemlja nisu spremne na cunami do kojeg bi moglo da dođe u tom regionu.
To su objavili geolozi na godišnoj skupštini Evropskog geofizičkog udruženja, koja se održava od 13. do 18. aprila u Beču.
Svako mesto koje se nalazi na obali Sredozemnog mora, uključujući popularne turističke destinacije u Italiji, Španiji i Grčkoj, može da pogodi cunami u roku od nekoliko minuta posle zemljotresa ili neke druge geološke katastrofe, a sistemi upozorenja ne postoje, izjavio je Stefano Tinti sa Bolonjskog univerziteta, prenela je agencija DPA.
"U slučaju cunamija, nijedno mesto na Sredozemlju nije bezbedno", upozorio je Tinti i dodao da države u tom regionu imaju naučne centre za praćenje zemljotresa, ali da oni ne poseduju potrebnu opremu, ni stručnost da bi služili kao nacionalni centri za uzbunjivanje kada je u pitanju plimni talas.
Monstruozno veliki talasi, kakvi su 26. decembra 2004. pogodili Indoneziju, Tajland i Indiju, retke su pojave u Sredozemnom moru, ali ipak postoji opasnost da do njih dođe, što ne treba ignorisati, upozorili su naučnici.
Tako je, na primer, jedan ogroman talas 1755. uništio portugalsku prestonicu Lisabon.
Do cunamija dolazi iz nekoliko razloga, pri čemu su najčešći zemljotres, vulkanske aktivnosti ili odroni zemlje pod morem.
Lokalni cunami, koji se za područje Sredozemlja definiše kao talas koji od izvora prelazi razdaljinu do najviše 100 kilometara, može da stigne do obale za samo nekoliko minuta, pa je zbog toga brzina od velike važnosti za sistem uzbunjivanja.
"Većinu smrtnih slučajeva izazivaju lokalni cunamiji", izjavio je Tinti i dodao da bi podvodni potres uz obalu Alžira, na primer, stvorio manji cunami koji bi do obale te zemlje stigao za 15 minuta. Četrdesetak minuta kasnije talasi bi stigli do španskih Baleara, a 60 minuta kasnije do južne obale Francuske.
"Ako je cunami veoma velik, potrebno je dati znak za uzbunu u roku od nekoliko desetina minuta", istakao je italijanski stručnjak.
U celom procesu nedostaje jedna vrlo važna komponenta, a to su merači plime. Seizmološke stanice mogu da odrede epicentar i magnitudu zemljotresa, kaže Tinti, ali može da se objavi da je pokrenut cunami samo ako to potvrde podaci dobijeni pomoću merača plime o promenama nivoa mora i kretanju vodene mase.
Takva mreža ne postoji, upozorio je on, dok je Gerasimus Papadopulos iz Nacionalne opservatorije u Atini saopštio da je Grčka tek ove godine ugradila prva dva merača plime na ostrvu Krit.
Sa seizmološke tačke gledišta, Grčka je najizloženija zemlja u Sredozemnom moru, a slede Turska, italijansko ostrvo Sicilija i Alžir. Živahna turistička aktivnost u regionu znači da bi se u slučaju cunamija značajno povećao broj žrtava.
Tinti procenjuje da ukupan trošak osnivanja sistema za uzbunjivanje u Sredozemnom moru ne bi iznosio više od 40 do 50 miliona dolara.
(www.mtsmondo.com/Tanjug)