Evro pao, Evropa zadovoljno trlja ruke?

Autor:

Aktuelno slabljenje evra prema dolaru je dobra za Evropu, zakjučuje jedan od najuticajnijih američkih ekonomskih analitičara Moaze Naim.

0
A- A A+

Pad vrednosti valute ne dovodi uvek do slabljenja ekonomije te zemlje, u izvesnim slučajima, nasuprot, on je ojačava, sadašnja deprecijacija evra je jednim rečju dobra za Evropu, zakjučuje Moaze Naim.

Naim je u najnovijem broju magazina "Slejt" konstatovao da su dva najznačajnija skorija pojeftinjenja smanjenje cene nafte i pad vrednosti evra u odnosu na dolar.

U julu 2014. barel nafte koštao je 114 dolara, a sada vredi 57 dolara, a evro je vredeo 1,36 dolara a sada 1,04 dolara, podseća Naim.

ECB i Fed u raskoraku

Evro je trenutno toliko izgubio vrednost, po mišljenju ovog analitičara, zato što je Evropska centralna banka ubrizgala monetarne likvidnosti u ekonomiju kako bi stimulisali investicije i potrošnju, dok u SAD, federalna rezerva, predviđa sasvim suprotnu strategiju. Zapravo američka centralna banka ostavila je mogućnost rasta osnovne kamatne stope. Federalne rezerve tako pokušavaju da spreče inflatorne pritiske koji potpomažu privredni rast ali i smanjuje nezaposlenost do granice koja bi mogla do dovede da manjka radne snage i rasta cena.

Tokom protekle godine evro je izgubio 23 odsto vrednosti u odnosu na američki dolar i 19 odsto u proseku na ostalih deset najvažnijih valuta.

Eksperti se slažu da će se vrednost evra i dolara izjednačiti i da će evro nastaviti još da pada. Posledice pada cena nafte su poznate, ali ne i posledice deprecijacije evra, napominje on.

Cene energije kao i vrednost evra, druge najuticajnije svetske monete, utiču na cene gotovo svih ostalih proizvoda široke potrošnje, od paste za zube do automobila.

"Za bolje razumevanje pada evra potrebno je pre svega naglasiti da je pogrešno verovati da deprecijacija nacionalne monete obavezno dovodi do slabljenja privrede. To je ponekad potpuno suprotno", dodaje Naim.

Pad vrednosti evra u odnosu na dolar, trenutno utiče da pojeftinjenje španskog vina, francuskog aviona, italijanskog auta u ostatku sveta, što stimuliše prodaju tih proizvoda. Španski izvoz raste, automatski podstičući rast zaposlenosti i privrede uopšte, slikovito je objasnio.

S druge strane devalorizacija evra uticala je na poskupljenje uvoznih proizvoda, ajfona, industrijskih mašina, boravka u zemljama van evrozone.

Evropske firme meta kupovina

Ali ne treba zaboraviti još jedan važan faktor. Već nekoliko godina, preduzeća koja nisu finansirana od stane američkih ulagača akumuliraju ogromnu količinu gotovog novca. Tim novcem mogu se kupiti druga preduzeća, dodaje Naim. A sada, pošto je evro pojeftinio, evropska preduzeća su takođe pojeftinila za one koji poseduju dolare. Zbog toga smo, kaže on, svedoci talasa otkupa evropskih firmi. "Ovo nisu jedini efekti devalorizacije evra. Ima ih još mnogo. Ali, sve u svemu ova deprecijacija evra je jednim rečiju dobra za Evropi", zakjučuje Naim u najnovijem broju magazina "Slejt".

Srećom za EU taj uticaj na cene uvoznih proizvoda manifestuju se u ovom trenutku kada zemlje Unije potresa deflacija. To je ekonomska bolest koja se sastoji u konstantnom padu cena usled nedovoljne tražnje i koja dovodi do hronične stagnacije od koje već decenijama pati Japan, napominje on.

Devalorizacija monete je dobar antipod deflaciji, kaže Naim, ali i napominje da sve deprecijacije nisu korisne.

Kada neka moneta gubi vrednost u odnosu na ostale zbog masovnog odliva kapitala, dovodeći do opšteg nepoverenja u ekonomiju zemlje, deprecijacija je veoma štetna.

Ona je takođe štetna kada dovodi do eksplozije inflacije kao i do zaustavljanja investicija i privrednog rasta.

To je upravo ono što se dogodilo u Rusiji i Venecueli, dve zemlje najpogođenije, između ostalog, drastičnim padom cena nafte.

Ništa se brže ne kreće od novca. Usled tog novog stanja stvari, investitori su povukli kapital iz SAD kako bi ga plasirali u Evropu. Od početka godine, fondovi za evropske investicije inkasirali su 35,6 milijardi evra, što je rekordan iznos dok su američki konkurenti izgubili 33,6 milijardi evra, navodi Naim.

Od 1. januara, evropske berze prevazišli su američke berze kako visokim kursom kotiranih akcija tako i intenzitetom upliva kapitala.

Usled ovakvih kretanja očekuje su da će prihod izvoznih američkih preduzeća pasti, a samim tim i vrednost njihovih akcija, jer kada je dolar jak cene izvoznih proizvoda rastu, objašnjava američki ekonomista.

Ostale vijesti