Bilt: EU ignoriše Balkan, nema nade za BiH

Autor:

Evropa ignoriše Balkan na sopstveni rizik, kaže bivši izaslanik za BiH, švedski diplomata Karl Bilt, dvije decenije od potpisivanja Dejtonskog sporazuma i okončanja rata u Bosni.

0
A- A A+

Bilt ocjenjuje da su nade za približavanje BiH Evropi raspršene a da zemlja puca po etničkim šavovima.

U eseju upućenom Evropskom savjetu za međunarodne odnose, povodom 20. godišnjice Dejtonskog mirovnog sporazuma, Bilt navodi da je on ostvario značajna dostignuća - veliki broj izbjeglica se vratio u zemlju, imovinski sporovi su riješeni, a linija koja razdvaja bosanske entitete nema granične kontrole.

Kritičari su napadali sporazum zbog toga što je ustavom ozakonio nacionalne i etničke podjele, ali to je bila jedina održiva opcija koja je sprečila podjelu zemlje, uvjeren je Bilt.

Ne dovoljno dobro

Dvadeset godina poslije Dejtona situacija u regionu je bolja, ali ne onoliko dobra koliko bi trebalo da bude, smatra Bilt. Posljedice aktuelne izbjegličke krize pokazuju kako tenzije u regionu mogu ponovo da izbiju. Prema njegovom mišljenju, napredniji pristup EU u pogledu proširenja i integracije u godinama poslije konflikta mogli su da pomognu Bosni da ostvari političku i ekonomsku stabilnost. EU želi i mora da preuzme liderstvo u BiH i okolnim oblastima, pošto je njena politika proširenja do sada najmoćnije sredstvo u regionu, kaže Bilt, napominjući da i drugi važni akteri, poput SAD, treba da djeluju na istoj liniji.

Nada tvoraca sporazuma bila je da će poslijeratna politika Bosne, u kombinaciji sa evropskom integracijom postepeno udaljavati ustav BiH od kiparskog modela i približiti ga belgijskom modelu.

Ali, kako kaže, Bosna se nije približila Evropi, niti je njena centralna vlast ojačala značajnije.

Za mnoge, konstatuje Bilt sa žaljenjem, mir je bio nastavak rata drugim sredstvima.

Evropa ignoriše Balkan na sopstveni rizik a njena politika mora da bude da spriječi ponavljanje istorije, naročito s obzirom na preopterećenost regiona usljed aktuelne izbjegličke krize, zaključuje nekadašnji izaslanik EU za Bosnu.

On, takođe, ocenjuje da se rat u Bosni možda mogao izbjeći da je primijenjen prethodno potpisani "Karington-Kutiljero sporazum" Evropske unije o uređenju te zemlje, koji je, kako je podsjetio, bošnjačko rukovodsto odbacilo pod pritiscima Amerikanaca.

Bilt, koji je koopredsedavao Dejtonskom mirovnom konferencijom, navodi da je osnovna struktura plana Karington-Kutiljero bila zapravo prilično slična dogovoru iz Dejtona četiri godine kasnije, pošto je raseljeno dva miliona ljudi i poginulo 100.000.

"Kad biste pitali Lorda Karingtona, prvog pregovarača Evropske zajecnice, on bi sigurno rekao da su SAD ohrabrile lidera bosanskih muslimana Aliju Izetbegovića da odustane od dogovora. Ali, naravno, nemoguće je znati da li bi dogovor funkcionisao tada. Širom regiona, snage dezintegracije su jačale iz dana u dan", navodi Bilt.

Dok je rat zahvatao Bosnu, podsjeća on, 1992. godine uspostavljena je zajednička struktura UN i EU u nastojanju da se postigne mir u regionu. Međunarodnom konferencijom za bivšu Jugoslaviju prededavali su bivši američki državni sekretar Sajrus Vens i bivši šef britanske diplomatije Dejvid Oven.

Međutim, navodi Bilt, kada je ovaj tim uspio da izradi ambiciozni mirovni plan poznatiji kao "Vens-Ovenov plan" 1993. godine, vetrovi u Vašingtonu su se promijenili i administraciju Džordža Buša zamjenila je vlada Bila Klintona.

Priča o propasti Vens-Ovenovog plana i dalje je predmet kontroverzi.

Kako podsjeća Bilt, Oven ne krije da je nova administracija u Vašingtonu minirala te napore.

U svojoj knjizi "Balkanska odiseja" Oven je napisao da, da je Buš bio reizabran u novembru 1992. godine, u februaru 1993. bi se postigao rasplet u Bosni.

Oven dodaje da su od "prolejća 1993. do leta 1995. godine, efekti politike SAD, uprkos što su nazivani zauzdavanjem, bili prolongiranje rata bosanaskih Srba u BiH".

To su "jake riječi, a dosije Sajrusa Vensa koji se očigledno osetio napuštenim od Vašingtona, ostaju zatvoreni mnogo godina".

Ostale vijesti