Crna Gora danas obeležava 11 godina od obnove nezavisnosti, u znak sećanja na 21. maj 2006. godine, kada je na referendumu obnovila državnu samostalnost.
Crna Gora je poslednja od država nekadašnje SFRJ koja se odlučila na samostalan put.
Za izdvajanje iz tadašnje Državne zajednice Srbija i Crna Gora ključan je datum referenduma, kada je većina građana rekla da ne želi više da bude u zajedničkoj državi.
Prema zvaničnim rezultatima, na referendumu je glasalo 419.240 građana ili 86,5 odsto od ukupnog broja birača. Crnogorsku nezavisnost podržalo je 230.661 građana ili 55,5 odsto, dok je za ostanak zajedničke države sa Srbijom bilo 185.002 ili 44,5 odsto. Za uspeh referenduma bilo je potrebno da ga podrži 55 odsto izašlih birača.
Referendumsko pitanje glasilo je – Želite li da Republika Crna Gora bude nezavisna država sa punim međunarodno-pravnim subjektivitetom. Pošto je većina potvrdno odgovorila, ovako je izgledalo slavlje:
Iste godine, 3. juna, parlament Crne Gore je proglasio nezavisnost i od tada SCG više ne postoji. SCG je bila evropska zemlja koja je država-kontinuiteta sa Saveznom Republikom Jugoslavijom.
Administrativni centar SCG je bio Beograd, a u Podgorici se nalazio Sud SCG. SCG se graničila sa Mađarskom na severu, Hrvatskom, BiH (Republikom Srpskom) i Italijom (morska granica) na zapadu, Rumunijom i Bugarskom na istoku, i Albanijom i Makedonijom na jugu. Postojanje SCG je bilo regulisano kroz Ustavnu povelju SCG donetu 4. februara 2003.
Iako su na današnji dan 2006. godine raspršeni svi snovi o zajedništvu slovenskih naroda na Balkanu u okviru iste države, čini se da se retko ko danas kaje zbog odlaska iz države koja se u krvi raspala.
Sa Crnom Gorom, "najbratskijom" od svih, Srbija je imala "najpristojniji razvod" - sve je okončano dogovorom, a odnosi dve zemlje su uvek bili na visokom nivou.
U Crnoj Gori su i danas ponosni na ovaj datum.
Tako je crnogorski premijer Duško Marković poručio u petak veče, na svečanom prijemu povodom Dana nezavisnosti, da je Crna Gora obezbedila mesto u društvu i za stolom gde veliki i moćni donose odluke, što je dugoročna garancija nezavisnosti države.
„Svaki 21. maj je datum kada se moramo podsećati najveće, svete obaveze svakog Crnogorca, i svakog građanina Crne Gore“, kazao je Marković.
Kako je naveo, ima država i naroda koji ne moraju to rade, jer im je zbog njihove veličine, snage, moći i vekovnog trajanja, to pravo dato jednom za vazda.
„Crna Gora i Crnogorci nisu u toj grupi država i naroda. Od kad postoje, za to prirodno pravo – da budu svoji na svome, da sami odlučuju o tome kako će živeti, plaćali su najskuplju cenu“, rekao je Marković.
Kakav je vaš stav o Jugoslaviji, jugonostalgiji i jugoslovenstvu? Da li je bolje što smo ostali sami?