Za pomirenje naroda bivše SFRJ nužno kažnjavanje svih zločinaca, složili su se novinari na okruglom stolu u Beogradu.
Saradnja zemalja juoistočne Evrope poboljšana je od završetka ratova i pada autoritarnih režima, ali je za pomirenje naroda nužno kažnjavanje svih zločinaca, složili su se danas učesnici okruglog stola u okviru Svetskog kongresa Međunarodnog instituta za štampu (IPI).
"Region je učinio značajan napredak od završetka ratova, mada postoje džepovi u kojima vlada netrpeljivost. Bezbednosni rizik postoji između Srbije i Kosova, ostala područja su uglavnom pacifikovana", rekao je Vladimir Gligorov sa bečkog Instituta za međunarodne studije.
Gligorov je dodao da su ekonomske veze ojačale od 2000. godine i pada autoritarnih režima u Beogradu i Zagrebu i da je region karakteriše stabilan ekonomski razvoj, i istakao da "Balkan doživljava ekonomski procvat" zbog stranih investicija i veće ekonomske razmene.
"Region bi trebalo da teži integraciji u EU, ali je EU spora u opredeljenju za integracije balkanskih zemalja. Balkan se doživljava kao rizični region. To nije uvek tako, ali u Makedoniji i BiH postoji problem ustavnog razvoja", rekao je Gligorov.
Engleski novinar Tim Džuda ocenio je da su se odnosi popravili, ali da u načinu na koji susedni narodi doživljavaju jedni druge i načinu na koji balkanske narode doživljavaju u Evropi "postoji uvek malo odlaganje".
"Možda se u inostranstvu čuje malo o Egzitu i Evroviziji, ali mislim da se i percepcija u inostranstvu polako menja", rekao je Džuda.
Džuda je dodao da su Hrvati počeli da puštaju srpsku muziku na radio stanicama jer su shvatili da je besmisleno ne govoriti sa prvim komšijom.
Urednik Splitskog Feral Tribjuna Drago Hedl ocenio je da je međunarodna zajednica malo učinila na pomirenju jer je taj proces prepustila vladama zemalja regiona.
"Važno je kazniti odgovorne za ratne zločine, jer bez toga nema pomirenja. Mnogi nerazjašnjeni zločini u Drugom svetskom ratu doprineli su izbijanju ratova pet decenija kasnije, kada je duh izašao iz boce, pošto su jedni umanjivali broj žrtava, a drugi ga povećavali", rekao je Hedl.
Hedl je dodao da su novinari koji su otkrivali ratne zločine nazivani izdajnicima i istakao da će pomirenje među narodima jugoistočne Evrope dorpineti i širem okruženju.
Direktor sarajevskog lista Dani Senad Pećanin rekao je da nacionalizam najveći problem u regionu i da u svim balkanskim zemljama postoji mali broj intelektualaca i novinara koji su spremni da govore o zločinima koje su počinili njihovi sunarodnici.
"Lako je u BiH naći one koji će govoriti o zločinima Srba i Hrvata, ali je svega desetak onih koji su spreni da govore o zločinima Bošnjaka i njihovom ponašanju. Predsednik Srbije Boris Tadić se izvinio u Srebrenici, ali nema reciprociteta iz Sarajeva", rekao je Pećanin.
Pećanin je, za razliku od Gligorova, ocenio da su balkanske zemlje "spremnije da sarađuju sa, recimo, Finskom nego međusobno", i dodao da je iluzija kako će se svi problemi rešiti ulaskom u EU.
Direktor lista Dani je naveo da su mediji koji su izveštavali o ratnim zločinima, poput Feral tribjuna, dovedeni pred zatvaranje zbog pritisaka i nedostatka oglašivača, i istakao da "tržišni uslovi ne valorizuju profesionalizam".
Dramska spisateljica i kandidatkinja Liberalno demokratske partije za gradonačelnicu Beograda na nedavnim izborima Biljana Srbljanović rekla je da je "okean mržnje znak regiona" i da se pod izrazom "balkanizacija podrazumevaju velike katastrofe".
"Balkan se doživljava kao region u kojem je započeo Prvi svetski rat i u kojem je vođen jedini rat u Evropi posle Drugog svetskog rata, kao i region u kojem je NATO prvi put intervenisao u Evropi. To sve doprinosi okeanu mržnje", rekla je Biljana Srbljanović.
Zauzela se za pisanje zajedničkih udžbenika istorije u balkanskim zemljama, i istakla da i "rastući nivo kiča i festivalksa atmosfera doprinose okeanu mržnje".
Biljana Srbljanović je dodala da Srbi i Albanci na Kosovu sarađuju samo na identifikaciji žrtava, a da diplomatije Srbije i Kosova ne idu u pravcu pomirenja.
(www.mtsmondo.com/Beta)