"Svetska zdravstvena organizacija pristala da falsifikuje podatak o štetnosti osiromašenog uranijuma zbog podrške SAD u kampanji protiv pušenja"
Britanski fizičar Kit Baverstok izjavio je u ponedeljak u intervjuu za frankfurtske "Vesti" da je Svetska zdravstvena organizacija pristala da falsifikuje podatak o štetnosti oružja sa osiromašenim uranijumom, korišćenog u bombardovanju SR Jugoslavije, da bi dobila podršku SAD u kampanji protiv pušenja.
Baverstok, koji je bivši direktor službe za radiološku zaštitu u evropskoj kancelariji SZO, kaže da je tadašnja generalna direktorka SZO dr Gro Harlem Bruntland imala velike planove u borbi protiv pušenja, a duvan je posebno važna tema za SAD, jer ga one najviše proizvode.
"Tu je sukob interesa, na jednoj strani je opšti zdravstveni interes da se pušenje smanji, a na drugoj su proizvođači duvana", kaže Baverstok i konstatuje da je, da bi dobila američku podršku za borbu protiv pušenja, SZO morala da načini ustupak, jer bez podrške SAD od te kampanje ne bi bilo ništa.
"Zaključak iznet u monografiji da na Balkanu nije potrebno ispitivanje posledica koje je po zdravlje stanovništva imao osiromašeni uranijum, nije naučnog karaktera. Može se jedino zaključiti da je to bila politička odluka", ističe Baverstok.
"To je mogla da bude odluka (rukovodioca projekta te studije SZO) dr Majka Ripačolija ili njegovih nadređenih - generalnog direktora, dr Gro Harlem Bruntland, ili Denisa Etkina, pomoćnika generalnog direktora ili nekog iz pravnog odeljenja SZO", kazao je on.
Baverstok je 2001. dobio informaciju da su uranijumski meci korišćeni na Kosovu sadržavali uranijum 236.
"Reč je o mecima upotrebljavanim u sukobu 1999. godine. Mislim da smo otprilike u to vreme dobili i rezultate merenja UNEP-a koje je vodio Peka Havisto. Bili smo veoma iznenađeni kada smo videli u izveštaju UNEP-a da je reč o osiromašenom uranijumu 238 u kome je bilo tragova uranijuma 236, plutonijuma i fisionog procesa", objašnjava britanski naučnik.
Uranijum 236 potiče iz nuklearnog otpada iz atomske centrale i dobija se ponovnim procesuiranjem.
Amerikanci su Baverstoku i njegovim kolegama objasnili da je po sredi problem kontaminacije, a ne ponovnog procesuiranja uranijuma (već upotrebljavanog kao gorivo u nuklearkama).
Baverstok veruje da do kontaminacije nije došlo greškom, već da se to dešavalo sistematski.
Na pitanje da li je takav uranijum otrovniji nego "pravi" osiromašeni uranijum, Baverstok je odgovorio da nema mnogo informacija, ali da se može zaključiti da toksičnost nije bila mnogo veća - reč je o veoma malim količinama plutonijuma, U-236 i tragovima fisionog procesa.
"Ne znamo koliko je tu bilo plutonijuma, da li je bio prisutan nerastvorljivi oksid. Hoću da kažem, u svakom slučaju, sve je to veoma zabrinjavajuće i ta stvar nije rasvetljena", kazao je on.
Prema jegovim rečima, situacija na Balkanu je vrlo nejasna, jer kada je UNEP, institucija koja se bavi čovekovom okolinom, našao kontaminirani osiromašeni uranijum, taj prostor je označen.
"Vi možete da kažete da tu ne sme ništa da se gaji i da ne sme da se pije voda. Ali, mene brine opšte zdravlje", kaže Baverstok.
"Malo ko zna da kada se ispaljuje oružje sa osiromašenim uranijumom, ono počinje da se ispaljuje kada je avion udaljen jedan kilometar od, na primer, tenka na koji se puca. Oko 50 metaka pogodi metu i raširi se u zoni od 100 metara, a ostali se zariju u tlo. Biće potrebno oko 100 godina da bi se oni rastvorili u zemlji", zaključio je Baverstok u trećem delu opširnog intervjua u "Vestima".
(Tanjug/MONDO)