Delegacija Skupštine Kosova nastupila na sastanku u Evropskom parlamentu u Briselu pod zastavom "nezavisnog Kosova".
Delegacija Skupštine Kosova nastupila je u sredu na sastanku u Evropskom parlamentu (EP) u Briselu pod zastavom "nezavisnog Kosova", čime je ta zastava prvi put zvanično istaknuta u nekoj od institucija Evropske unije.
Bez obzira na isticanje zastave "nezavisnog Kosova" u Evropskom parlamentu, Evropska unija ne može i nije kao institucija priznala "nezavisno Kosovo", rekli su u zatim u sredu uveče zvaničnici EU u Briselu agenciji Beta kao odgovor na protivljenja koja su pratila taj čin.
O priznavanju država ili teritorija odlučuju isključivo pojedinačno zemlje članice EU i jasno da medju njima ima onih koje su priznale i koje nisu priznale u Prištini proglašenu nezavisnost, istakli su ovi izvori u Briselu.
Zvaničnici su to naveli na molbu da kažu kakav značaj ima to da je u Evropskom parlamentu tokom dana održan susret s predstavnicima kosovske skupštine uz isticanje znamenja samoproglašenog "nezavisnog Kosova" zajedno sa zastavom EU.
"Ništa se nije promenilo u stavu Evropske unije i nema priznavanja Kosova od strane evropske dvadesetsedmorice, zato što je to isključiva nadležnost pojedinih zemalja članica EU", podvukli su funkcioneri Unije.
Oni su dodali da "čak i ako bi neka grupa u Evropskom parlamentu ponovo istakla takvu zastavu Kosova, ništa se ne menja - Evropska unija ne priznaje Kosovo, to je isključiva bilateralna stvar država evropske dvadesetsedmorice".
Na sastanku koji je nazvan "Prvi međuparlamentarni sastanak EP i Skupštine Kosova", zastava "nezavisnog Kosova" istaknuta je pored zastave EU, uprkos protivljenju grčke poslanice Ani Podimata.
"Nije u našoj nadležnosti da odlučujemo o statusu Kosova kao nezavisne države", protestovala je Podimata na samom početku sastanka.
Tu primedbu je, međutim, odbacila predsedavajuća skupa i Delegacije EP za jugoistočnu Evropu, Doris Pak.
"Ustav Kosova je predviđen Ahtisarijevim planom, a mi smo taj plan u EP podržali dvotrećinskom većinom i zato se ovaj skup vodi uz kosovsku zastavu", izjavila je Pakova.
Podimata je nakon toga izjavila Tanjugu da je ono što se desilo u EP "apsolutno neprihvatljivo", te da će to pitanje pokrenuti u okviru političkih grupacija.
Delegaciju Skupštine Kosova predvodili su predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasnići i zamenik kosovskog premijera Ram Manaj.
Sastanku je prisustvovala i predstavnica Evropske komisije, Genoveva Ruiz-Kalavera. Ona je za sutra najavila sastanak predstavnika Evropske komisije i kosovske vlade u Prištini, tokom kojeg će kosovska vlada Uniji predstaviti svoj "Akcioni plan" za učešće u procesu stabilizacije i pridruživanja.
"Moramo da nađemo načina da Kosovo učestvuje u svim regionalnim forumima" na Zapadnom Balkanu, izjavila je Ruiz-Kalavera.
Izvestilac EP za Kosovo, Holanđanin Jost Lagendajk, izjavio je da se boji da će zastoj u razmeštanju misije Euleks uzrokovati probleme i za EU i za Prištinu, te se založio za što skoriji odlazak Unmika s Kosova.
"Ahtisarijev plan je predivan, ali se on ne može u potpunosti primeniti sve dok se ne promeni sadašnji stav Beograda", tvrdi Lagendajk.
Jakup Krasnići je rekao da će posle 15. juna i stupanja na snagu ustava "nezavisnog Kosova", na teritoriji te srpske pokrajine "biti uveden red i poredak na osnovu ustava" koji je, prema njegovim rečima, podržala i EU.
"Skupština Kosova će pre 15. juna primeniti sva 44 zakona koje je predvideo Ahtisarijev plan", istakao je Krasnići.
"Do sada smo imali savršenu koordinaciju svih koraka s Evropskom unijom i očekujem da se to nastavi", podvukao je predsednik Skupštine Kosova.
Rad EP u sredu je obeležio još jedan kuriozitet sa ex-Yu prostora.
Na inicijativu Doris Pak i Hansa Svobode, u Evropskom parlamentu je uvedeno prevođenje s hrvatskog na srpski jezik, jer su hrvatski prevodioci izdvojeni u posebnu kabinu, odvojenu od zajednilke kabine za srpski, bosanski i crnogorski jezik, javljaju hrvatski mediji.
Hrvatski predstavnici bili su protiv ideje Sekretarijata EP da, shodno praksi Haškog suda, obezbedi zajednički prevod na hrvatsko-srpsko-bosanskom jeziku.
U tome su dobili podršku Doris Pak koja smatra da je važno obezbediti da se svako može izražavati na svom jeziku, i Hansa Svobode da je jezik pitanje sopstvenog identiteta koji treba poštovati.
Drugačije mišljenje imao je predsednik EP Hans Gert Petering koji je primetio da parlamentarci iz regiona u pravilu ne koriste slušalice kad govori neko od njihovih komšija i ocenio da bi se zbog te činjenice moglo uštedeti na troškovima dodatne kabine za prevod.
Njegova argumentacija nije usvojena, pa je već govor predsednika parlamenta Srbije Olivera Dulića uredno preveden na hrvatski jezik.
(agencije/MONDO)