Šefovi država ili vlada Evropske unije večeras će u Briselu razmotriti angažovanje EU na Kosovu i odnos prema predizbornoj Srbiji.
Kako javlja dopisnik Bete iz Brisela, dvadesetsedmorica će analizirati šta mogu da učine da podrže evropsko, reformsko i demokratsko opredeljenje Srbije u razdoblju do majskih prevremenih izbora.
Izvori Saveta ministara EU su novinarima rekli da će u četvrtak uveče, kad počinje dvodnevni samit Unije, o Kosovu i Srbiji raspravljati šefovi diplomatija EU, koji će o tome izvestiti vođe evropske dvadesetsedmorice.
Ministri inostranih poslova Švedske i Francuske, Karl Bilt, u članku objavljenom u više evropskih listova, podvukli su uverenje da će "Srbija u bliskom vremenu biti član Evropske unije". "Ne može biti drugačije", naveli su Bilt i Kušner, "iako je, besumnje, našim srpskim prijateljima teško da danas zamisle da će uskoro postati građani Evrope".
Švedski i francuski ministar su naveli da bi Srbija što pre trebalo da dobije status kandidata za članstvo u EU i da brzo budu ukinute evropske vize za srpske državljane.
Kriza vlade zbog ostavke premijera Vojislava Koštunice i sazivanje vanrednih izbora su izazvali velike nedoumice u EU oko dalje podrške "evropskom putu" Srbije, od čega se neće odustati, naglasili su zvaničnici u Briselu.
EU, međutim, kao i u svim kritičnim situacijama po demokratski razvoj u Srbiji, nema sasvim jedinstven stav među svojim članicama i, bar zasad, ništa opipljivo u izgledu čime bi to pomogla.
Posle zasedanja šefova diplomatija EU, u ponedeljak, saopšteno je da se i dalje nudi Srbiji da odmah potpiše politički sporazum o saradnji, a uz ispunjavanje nužnih uslova bi mogao da se zaključi i sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Španski ministar Migel Anhel Moratinos je rekao da je vršen pritisak na Holandiju da odustane od tvrdog uslova da "Mladić mora biti u Hagu" da bi se dalo zeleno svetlo za potpis na sporazum o pridruživanju.
Holandski ministar Ferhagen je izjavio da u tom stavu nema promene, ali je šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel objasnio da je za evropske ministre ključno pitanje li će proevropske snage iz toga izvući korist i prevagu na vanrednim izborima u Srbiji. Odnosno, hoće li to pomoći demokratskim, reformskim proevropskim snagama na izborima, ili bi srpski birači neko potpisivanje sporazuma naprečac upravo sada, mada se to vuklo previše mnogo meseci, mogli protumačiti i kao neprihvatljivo uplitanje Evrope u unutrašnju srpsku politiku.
U suštini, kako to nezvanično kažu i neke evropske diplomate i zvaničnici, način na koji je "prelomljeno" pitanje Kosova izazvalo je mnogo težu unutrašnju krizu u Srbiji nego što se mislilo. Sada se i EU i njena misija za Kosovo nalaze u velikim teškoćama da izbore legalnost i legitimitet te misije kako na samom Kosovu i u Beogradu, tako i prvenstveno u Savetu bezbednosti UN.
(Beta/www.mtsmondo.com)