"Atentat-medijska pozadina" autora Filipa Švarma i Radoslava Ćebića u koprodukciji RTS-a i nedeljnika "Vreme".
Radio-televizija Srbije emitovala je u sredu uveče dokumentarni film pod nazivom "Atentat-medijska pozadina", posvećen ulozi medija u Srbiji u događajima pre i posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. godine.
U filmu autora Filipa Švarma i Radoslava Ćebića, novinari i urednici beogradskih redakcija govorili su o odnosu medija prema vladi Zorana Đinđića, izveštavanju na sam dan ubistva premijera, kao i o periodu nakon ubistva, kada je proglašeno vanredno stanje tokom kojeg je vlada nastojala da utiče na izveštavanje.
Više medijskih urednika reklo je da su srpski mediji bili kritični prema radu vlade Zorana Đinđića, ali negirali su da su takvim kritičkim stavom doprineli kreiranju atmosfere koja bi opravdavala Đinđićevo ubistvo.
"Đinđića nisu ubili mediji. Pre bi trebalo postaviti pitanje šta je radila policija posle pokušaja atentata na Đinđića kod hale Limes. Mislim da je njihova odgovornost mnogo veća od bilo kog đubreta od nekakvih dnevnih novina", kazala je Antonela Riha, urednica u RTV B92.
Glavni urednik dnevnika "Blic" Veselin Simonović odbacio je ocene da su pojedini tabloidi, pod uticajem kriminalnih krugova, kreirali atmosferu u kojoj bi Đinđićevo ubistvo bilo opravdano, rekavši da "to nisu bili tiražni mediji".
"U to vreme najveći tiraž imale su 'Večernje novosti' i 'Blic'. Oni su kreirali javno mnjenje, a još više kreirale su ga televizije. Tu su RTS, PINK bili ključni", rekao je Simonović.
Proglašenje vanrednog stanja odmah nakon ubistva Đinđića sagovornici u filmu ocenili su pozitivno, pa i kao "olakšanje", ali su kritikovali mere koje je vladin Biro za komunikacije preduzeo u odnosu na medije po proglašenju vanrednog stanja.
"To da se mogu koristiti samo informacije iz policijskih izvora je nešto najgluplje što neko može da stavi pred medije kao zahtev", rekao je glavni urednik nedeljnika "Vreme" Dragoljub Žarković, povodom tadašnjeg zahteva vladinog Biroa za komunikacije da se tokom vanrednog stanja objavljuju samo zvanična državna saopštenja.
Glavni urednik agencije Beta 2003. godine Dragan Janjić rekao je da su takvi zahtevi vlade prema medijima bili "kontraproduktivni", a glavni urednik agencije Fonet Zoran Sekulić kazao je da je tada stekao utisak da su "svi negde pod sumnjom i da se mediji lako mogu naći pod sumnjom da su deo priče koja je doprinela atentatu na Zorana Đinđića".
U filmu je govorio i Gradiša Katić, glavni urednik magazina "Identitet", koji je tokom vanrednog stanja bio zabranjen, a Katić uhapšen pod sumnjom da je radio za račun vođe zemunskog klana Dušana Spasojevića, jednog od organizatora Đinđićevog ubistva.
Katić je potvrdio da je Spasojević bio faktički vlasnik lista, ali je rekao da od redakcije ništa nije zahtevao, osim da u tekstovima ne napadaju pevačicu Svetlanu Ražnatović i tadašnjeg vođu surčinskog kriminalnog klana Ljubišu Buhu Čumeta.
Zoran Đinđić je ubijen na današnji dan pre pet godina u atentatu pred Vladom Srbije.
(Beta/www.mtsmondo.com)