Srbija je ponudila plan da upravlja delovima u kojima žive kosovski Srbi što bi, prema oceni diplomatskih izvora, praktično bila podela Kosova.
Ministar za Kosovo Slobodan Samardžić je prošlog vikenda izneo taj predlog, ali ga je UNMIK odbacio.
"Cilj predloga izgleda kao podela Kosova, za Srbiju bi to doslovce značilo da upravlja enklavama", rekao je jedan izvor agenciji Rojters, dok je neimenovani izvor iz UNMIK-a ocenio da bi to bila "ratifikacija podele".
Zamenik šefa UNMIK-a Lari Rosin potvrdio je da mu je Samardžić, sa kojim se sastao za vikend, dostavio dokument koji bi bio "okvir za sveobuhvatne odnose između Srbije i Unmika". On nije komentarisao sadržaj tog dokumenta.
Analitičari kažu da je žestoko srpsko protivljenje albanskoj vlasti koje se pokazalo tokom nemira u Mitrovici, stvorilo uslove za podelu.
Agencija Rojters podseća da više od polovine srpske manjine živi u enklavama u južnom delu Kosova, a ostatak severno od reke Ibra.
Srbija nije zvanično predložila podelu Kosova zato što bi to značilo odustanak od polaganja prava na celu teritoriju na čemu insistira. Kosovski lideri se takođe protive podeli i insistiraju da nova republika ima iste granice kao i nekadašnja srpska pokrajina. Zapad se zvanično protivi podeli na terenu pošto bi se time promovisale "etničke države" na Balkanu.
A međunarodna nevladina organizacija Međunarodna krizna grupa (International Crisis Grup) ocenjuje da na Kosovu preti opasnost da dođe do "zamrznutog konflikta" zbog trenutne situacije.
"Premda nije bilo opšteg nasilja, a jučerašnji neredi su prvi većih razmera, napori Beograda da proširi svoju vlast u srpskim zonama (Kosova) i nesposobnost međunarodnih organizacija i Prištine da koordiniraju protiv-strategiju, nagoveštavaju da dugoročna opasnost postaje vrlo realna", navodi se u izveštaju ICG.
U izveštaju se dodaje da Srbija primenjuje "sofisticiranu strategiju kako bi minirala kosovsku državu i ojačala institucije u srpskim zonama, a međunarodna zajednica nema jasan ili koordinisan odgovor na to".
Organizacija je pozvala NATO, EU, UN i sve na Kosovu, da brzo uspostave protiv-strategiju za severni deo Kosova.
Međunarodna krizna grupa je pozvala sve zemlje koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova da "pokažu da je nezavisnost neopoziva" i da visoki politički, ekonomski i drugi zvaničnici tih zemalja sve više posećuju Kosovu.
Od jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, 17. februara, strani visoki zvaničnici koji su posetili Kosovo su bili Havijer Solana, Jap de Hop Shefer i Karl Bilt.
(Beta/MONDO)