Zamjenik pomoćnika državnog sekretara SAD Stjuart Džons rekao je da butmirski paket ne sadrži nikakvu promjenu entitetskog glasanja.
"Naš je posao da dođemo sa paketom kojim se kreira funkcionalna država koja je sposobna da se pridruži EU, koja je potpuno u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i koja sadrži sve nadležnosti koje ta zemlja ima da bi postala članica EU. Da bi ostvarili cilj koji je pred nama, mi to možemo uraditi bez diranja u entitsko glasanje", rekao je Džons u zajedničkom intervjuu sa ambasadorom SAD u BiH Čarlsom Inglišom novinskim agencijama u BiH - Srni, Feni i Onasi.
On je podsjetio da je Venecijanska komisija 2007. godine istakla da, iako postoje problemi sa entitetskim glasanjem, činjenica da ono postoji ne bi trebalo da bude prepreka za reformu Ustava BiH.
Džons je izrazio nadu da će butmirski paket dobiti i podršku predsjednika Stranke za BiH Harisa Silajdžića, iako je on protiv entitetskog glasanja.
"Imali smo konstruktivne razgovore s njim" - naglasio je Džons.
On je ovosedmične razgovore sa liderima i ekspertima stranaka ocijenio kao veoma dobre i konstruktivne kao i današnji sa premijerom Rebulike Srpske (RS) Miloradom Dodikom.
"Imali smo veoma dobre sastanka ove sedmice. Juče smo imali veoma dobru sjednicu sa pravnim timovima. Jako sam ohrabren da se razgovorom sa liderima i ekspertskim timovima pokazalo da postoji želja da se nađu rješenje u vezi sa ovim paketom. Na ekspertskom nivou nisu bili svi zadovoljni, jer nije bilo punog učešća SNSD-a, ali cijenim činjenicu da je predstavnik SNSD-a bio prisutan. I svi ostali su učestvovali na pozitivan način. Ja sam optimista" - rekao je Džons, dodajući ima još puno posla da se uradi i da nema garancija da će sporazum biti postignut.
Džons je naveo da postoje stvarne razlike u stavovima različitih stranaka, ali da je cilj koji svi dijele da budu u stanju da prezentuju vjerodostojnu aplikaciju za članstvo u EU.
"Svi to žele. To nam svima daje motivaciju. Ako bude postignut dogovor o paketu to će otvoriti vrata BiH za pristupanje NATO-u, odnosno BiH bi pridobila podršku SAD za članstvo u NATO-u" - istakao je Džons.
On je naglasio da je za SAD i EU minimum prihvatanje četiri kriterijuma koja sadrži paket - Evropska konvencija o ljudskim pravima, nadležnosti države, definisanje i pojašnjavanje da će država BiH biti jedina adresa za pregovore o članstvu u EU i da država mora da bude funkcionalna.
"Niti će EU niti NATO prihvatiti u svoje članstvo zemlju koja nije funkcionalna. To sadrži paket koji smo mi ponudili, uz puno poštivanje Dejtonskog sporazuma i prava entiteta" - naglasio je Džons.
Ingliš je naveo da neke stranke ne prihvataju definiciju minimuma koja je stavljena u ovaj paket.
"EU definiše šta je minimum za aplikaciju za članstvo u EU, a SAD šta je minimum za članstvo u NATO. EU i SAD stalno su u kontaktu i radili su na izradi ovog paketa kojim bi bila ispunjena ova četiri zahtjeva koji sadrže principe koji moraju da budu ispoštovani" - rekao je Ingliš, dodajući da je u redu ukoliko lideri stranaka u BiH uspiju da nađu neki dogovor koji bi uspio da ispuni ove zahtjeve.
Pojašnjavajući razloge zbog čega Rusija, kao garant Dejtonskog sporazuma, nije uključena u butmirski proces, nego samo EU i SAD, Džons je rekao da je to zbog toga što se butmirski razgovori tiču članstva BiH u EU i NATO.
"Mi smo se konsultovali sa Moskvom i pozdravljamo njihove sugestije u ovom procesu" - naglasio je Džons.
Pojašnjavajući prijedlog da bude povećan broj poslanika i delegata u Parlamentarnoj skupštini BiH, Džons je rekao da će, kako BiH bude ulazila u proces ka članstvu u EU, zahtjevi koji će biti postavljani pred Paralamentarnu skupštinu BiH biti itekako veliki.
"Biće potrebno oko 60 000 stranica zakona i eksperti smatraju da BiH nema dovoljno parlamentaraca kako bi odgovorila na ovaj izazov. Pred Parlamentarnom skupštinom BiH će biti veoma veliki izazov. Biće veoma puno posla da se uradi, što po komisijama, što pojedinačno" - smatra Džons.
On je naglasio da je krajnji rok da budu provedene ustavne promjene - pet mjeseci prije izbora naredne godine, naglasivši da će Savjet za provođenje mira (PIK) u BiH na sljedećoj sjednici 18. novembra analizirati šta je do sada urađeno u butmirskom procesu.
"Postoji matematički rok za usvajanje butmirskog paketa kojeg su kreirali izbori 2010. godine. Svi ustavni amandmani morali bi da budu usvojeni najkasnije pet mjeseci prije izbora naredne godine. U drugoj rundi butmirskih razgovora najavljeno je da bi 18. novembra, kada je sjednica PIK-a, trebalo da bude ocijenjen dosadašnji rad. PIK će to ocijeniti 18. novembra" - najavio je Džons.
(Srna)