Bušova odluka da dozvoli isporuke naoružanja Kosovu izazvala burne reakcije Rusije i Srbije. Ambasada SAD: Rutinska odluka.
Odluka američkog predsednika Džordža Buša da dozvoli isporuke naoružanja Kosovu izazvala je burne reakcije Rusije i Srbije, dok u američkoj ambasadi u Beogradu tvrde da je ona rutinska i da ne pokazuje nameru SAD da snabdeva oružjem Kosovo.
Predsednik SAD potpisao je odluku koja Kosovo kvalifikuje kao "primaoca odbrambenih artikala i odbrambenih usluga" prema Planu 503 Zakona o pomoći inostranstvu iz 1961. Godine i članu 3 Zakona o kontroli izvoza oružja, objašnjeno je iz američke ambasade.
Buš je ovo učinio kao znak uspostavljanja međuvladinih odnosa nakon priznanja nezavisnosti Kosova, saopšteno je u sredu iz Bele kuće.
"Ovo je rutinska odluka koju su Sjedinjene Države donele ne samo za Kosovo već (prethodno) i za Srbiju, druge zemlje na Balkanu kao i većinu zemalja u svetu", izjavila je Tanjugu predstavnica za štampu američke ambasade Rajan Haris.
To, prema rečima Harisove, podrazumeva da predsednik smatra da će pomenuta vojna pomoć "ojačati bezbednost Sjedinjenih Država i promovisati svetski mir".
Ona je rekla da je prerano navoditi koje će vrste "artikala i usluga" biti obezbeđene po toj odluci, jer "svaki zahtev u tom smislu treba da potekne od kosovske vlade i prođe obiman proces procenjivanja".
"Ova odluka bi recimo mogla da se odnosi na snabdevanje ličnim (individualnim) laganim naoružanjem", rekla je Harisova i naglasila da "to ne uključuje opremu koja bi bila adekvatna za ofanzivnu silu".
Na Balkanu su u okviru pomenutog programa dosada obezbeđivani medicinska oprema, kamioni, mali brodovi, oprema za deminiranje, oprema za borbu protiv požara i slično, dodala je ona.
"Na primer, posle velikih poplava Dunava u aprilu 2005. godine, SAD su obezbedile Srbiji vojne kamione koji pružaju humanitarnu pomoć", rekla je Harisova.
"Izjave zvaničnika Srbije koji ovu odluku karakterišu kao nameru SAD da 'naoruža Kosovo' su potpuno netačne", naglasila je ona.
Harisova je istakla da je po Ahtisarijevom planu, koji je osnov za kosovsku nadgledanu nezavisnost, a koji SAD podržavaju, Kosovu dozvoljeno da ima samo lako naoružane bezbednosne snage, koje broje 2.500 članova, kao i 800 rezervista.
"Ovo je otprilike jednako jednoj desetini vojske Srbije", naglasila je ona napominjući da će kosovska bezbednosna služba biti pod nadzorom NATO, pod njegovom supervizijom i obukom.
"Ahtisarijev plan ne dozvoljava stvaranje ofanzivne sile. Ahtisarijev plan takođe ne dozvoljava kosovskoj vladi da jednostrano osniva svoje sopstvene bezbednosne snage", rekla je američka predstavnica.
Snabdevanje Kosova "odbrambenim artiklima i odbrambenim uslugama" razmatraće se od slučaja do slučaja, uz poštovanje kriterijuma utvrđenih u postojećoj politici transfera konvencionalnog naoružanja, i u skladu sa ograničenjima Ahtisarijevog plana, precizirala je ona.
Predstavnica američke ambasade je rekla, da će, što se SAD tiče, obezbeđivanje "odbrambenih artikala" i pružanje "odbrambenih usluga" Kosovu "ojačati bezbednost Sjedinjenih Država i promovisati svetski mir i stabilnost na više načina".
To će, navela je Harisova, poboljšati bezbednosne odnose SAD i Kosova, podržati cilj unapređenja bezbednosti i stabilnosti čitavog Balkana, i poboljšati kapacitet Kosova za učešće u aktivnostima očuvanja mira, borbi protiv terorizma i učestvovanja u otklanjanju humanitarnih kriznih situacija.
Moskva zahteva sastanak saveta NATO-Rusija
Na vest o Bušovoj odluci Moskva je reagovala zahtevom za hitnim neformalnim sastankom Saveta NATO-Rusija.
"Obratio sam se generalnom sekretaru NATO s predlogom da se održi hitan neformalni sastanak Saveta NATO-Rusija kako bismo razgovarali o američkim planovima o isporuci oružja Kosovu", rekao je predstavnik Moskve u NATO Dmitrij Rogozin agenciji Itar-Tass.
Rogozin je rekao agenciji da bi ova sednica mogla da bude održana 28. marta.
"Oni su rekli da će oružje pomoći u borbi protiv terorizma. Istovremeno, na vlasti na Kosovu su sada upravo bivši teroristi. Kako se možete boriti protiv terorizma dostavljajući oružje bivšim teroristima", upitao je Rogozin.
Izveštaji o američkoj isporuci oružja Kosovu dolaze u trenutku kada međunarodne snage ne mogu da izađu na kraj sa izbijanjem nasilja, rekao je Rogozin.
Ukoliko to oružje bude upotrebljeno protiv srpskih demonstranata, onda će se postaviti pitanje o odgovornosti pojedinih zemalja za eskalaciju konflikta, dodao je on.
To oružje nije zbirka za kolekcionare, već će biti korišćeno i iz njega će se pucati, naveo je Rogozin.
On je upozorio da bi takav potez mogao dovesti do novih terorističkih sukoba na Balkanu.
"Vašington žuri, krši sve međunarodne sporazume prema kojima Kosovo nema pravo da formira sopstvene oružane snage", izjavio je agenciji Itar-Tass neimenovani izvor ruske vlade.
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov oštro je kritikovao odluku SAD i rekao da se tim potezom krši međunarodno pravo, javljaju ruske agencije.
Lavrov, koji je na putu u Izraelu, rekao je da se američkom odlukom da odobri vojnu pomoć Kosovu krši rezolucija UN koja izričito brani bilo kakvu isporuku oružja toj oblasti, osim za snage UN.
"Bilo koje snabdevanje je nelegitimno", rekao je Lavrov u Tel Avivu prema izveštajima ruskih medija, prenosi agencija Asošiejted pres. On je rekao da tim potezom može da se pojača nestabilnost na Balkanu.
Koštunica: Novi pregovori umesto novog oružja
I predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da je najnovija odluka "novi, duboko pogrešan korak SAD, posle protivpravnog priznanja jednostrane nezavisnosti".
"Na Kosovu i Metohiji već ima previše oružja i umesto što dodatno naoružavaju Albance, bilo bi preko potrebno da se Amerika vrati poštovanju međunarodnog prava i Povelje UN", naveo je premijer u razgovoru za "Večernje novosti".
Za Kosovo, istakao je Koštunica, nije potrebno novo oružje već novi pregovori. "Sasvim sigurno da ponovno uspostavljanje međunarodnog prava na Balkanu, a ne slanje oružja, predstavlja jedini put koji garantuje očuvanje mira i stabilnosti u regionu", kazao je premijer.
Prema njegovim rečima, odluka o slanju američkog naoružanja Kosovu samo potvrđuje da je reč o opasnom planu stvaranja prve NATO države na svetu, što izaziva najveću zabrinutost.
"Odluka može predstavljati novo produbljivanje problema, koji su izazvani kršenjem Rezolucije 1244 i odobrenjem Vašingtona da se u Prištini protivpravno proglasi jednostrana nezavisnost", kazao je premijer.
SNV Mitrovice: Rusija da naoruža Srbe
Predsednik Srpskog nacionalnog veća (SNV) Kosovske Mitrovice Nebojša Jović zatražio je da UN i Rusija spreče američku isporuku oružja za Kosovo.
"Ukoliko je najava Amerike o isporuci oružja Albancima na Kosovu i Metohiji tačna, jasno je da je to zlonameran i krajnje opasan potez koji bi stvorio pretpostavku za eksplodiranje bureta baruta koje već duže vreme tinja na Balkanu", navodi se u izjavi Jovića.
Prema njegovoj oceni, potrebna je hitna reakcija generalnog sekretara UN Ban Ki Muna i Rusije koji bi zakazali sednicu SBUN na kojoj bi se osudio i osujetio takav potez Amerike.
"Ukoliko se to ipak ne desi, Ban Ki Mun je obavezan da naloži šefu UNMIK-a Joahimu Rikeru da kontroliše granice Kosova i ne dozvoli da nijedan komad oružja uđe na Kosovo i Metohiju", naveo je predsednik SNV za Kosovsku Mitrovicu.
Jović je naveo da, ukoliko bi se realizovala ta ideja, to "otvara vrata Srbiji, bilo samoj ili sa Rusijom, da snabde srpski narod na Kosmet oružjem".
"To nije pravi način i u ovom trenutku to nije potrebno bilo kojoj strani, ali ako se jedna strana nelegalno naoružava, mnogo više legalnosti i legitimnosti ima srpska strana da dobije to isto", ocenio je on.
(agencije/www.mtsmondo.com)