U Spomen-području Donja Gradina, kod Kozarske Dubice, održan je pomen i služen parastos žrtvama zločina u Jasenovcu od 1941. do 1945. godine.
Koncentracioni logor Jasenovac otvoren je ubrzo nakon uspostavljanja Nezavisne države Hrvatske, sredinom 1941. godine, a prestao je da postoji tek po završetku Drugog svetskog rata, 1945. godine.
Jasenovac je bio najbrutalniji sistem ustaškoh logora smrti u kojem je ubijanje trajalo od 21. avgusta 1941. do proboja logoraša 22. aprila 1945. godine.
Ovaj logor smrti prostirao se na površini većoj od 240 kvadratnih kilometara, a Donja Gradina je najveće stratište i jedino područje čitavog ovog kompleksa koje je do sada istraženo.
Prema zvaničnim procenama vlasti bivše SFR Jugoslavije, u jasenovačkom logoru smrti ubijeno je oko 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja, 20.000 dece i 120.000 antifašista. Ove brojke i danas osporavaju vlasti Hrvatske, a prednjačio je bivši hrvatski predsednik Franjo Tuđman, koji je tvrdio da je u Jasenovcu stradalo "samo" 33.000 žrtava.
Obeležavajući 22. april - Dan proboja jasenovačkih logoraša, u prisustvu više hiljada građana, porodica i potomaka preživelih i stradalih logoraša, položeni su venci I zapaljene sveće za nevine žrtve.
Predsednik RS Rajko Kuzmanović pozvao je sve organe i institucije RS i BiH da obezbede uslove za istraživanja svih aspekata logora Jasenovac i zločina genocida koji je u njemu počinjen i poručio da to mora biti trajni zadatak kako bi bila otklonjena opasnost od pokušaja rehabilitovanja zločinačke ustaške tvorevine.
"Mi nikome ne želimo da sudimo, nego svedočimo, jer želimo da se zaustavi naopaki hod istorije i česti pokušaji zatiranja korena i bića srpskog naroda na područjima njegovog vekovnog postojanja, jer ćemo se tako odužiti onima koji su stradali na ovom mestu našeg bola", rekao je Kuzmanović.
On je ocenio da je to potrebno uraditi radi objektivnog sagledavanja tragedije srpskog naroda, čime će se doprineti stabilizaciji u regionu, boljim dobrosusedskim odnosima, miru i toleranciji među narodima. "Današnje okupljanje na najvećem jasenovačkom stratištu Donja Gradina ne predstavlja osvetu i sejanje mržnje, već svedočenje o ustaškom zločinu. Mi tražimo istinu i samo istinu o tome koliki je zločin ovde učinjen i tražimo istinu zato da bi se shvatilo da je tek minuli rat po mnogo čemu bio nastavak rata od vremena takozvane Nezavisne države Hrvatske", rekao je Kuzmanović.
Predsednik RS je istakao da je "naša sveta dužnost da nikada ne budu zaboravljene jasenovačke, ali ni nevine žrtve najnovijeg rata na ovim prostorima i da to treba činiti radi naše budućnosti, radi budućnosti naše dece, koju treba da učimo istini i veri da zlo ne sme ovladati ljudima".
Premijer RS je istakao da je srpski narod devedesetih godina krenuo u borbu da se ne bi ponovo desio Jasenovac, a rezultat te borbe je RS. "Da svet razume Jasenovac i zločin genocida, razumeo bi i prethodni rat i ne bi tražio samo jednog krivca, ali na današnjem skupu u Donjoj Gradini, kao ni prethodnih godina, nema predstavnika međunarodne zajednice, ali ni državnih organa BiH koji ignorišu istinu o najvećoj fabrici smrti na prostoru ovog dela Evrope", ocenio je Dodik.
(Tanjug/MONDO)