Zastupnik Srbije u Međunarodnom sudu pravde u Hagu izjavio da su u Hrvatskoj počinjeni teški zločini, ali ne i genocid.
Pravni zastupnici Srbije tvrdili su u ponedeljak pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu da taj sud nije nadležan za tužbu koju je Hrvatska uložila 1999, okrivljujući vlasti u Beogradu za genocid navodno počinjen tokom sukoba u Hrvatskoj 1991-95.
Na početku preliminarne rasprave o nadležnosti suda za tužbu iz Zagreba, glavni pravni zastupnik Srbije, Tibor Varadi, rekao je da su u Hrvatskoj počinjeni teški zločini, ali ne i genocid.
Varadi je naznačio da Sud nema nadležnost za tužbu Hrvatske zato što u trenutku njenog podnošenja, 1999. godine, tadašnja SR Jugoslavija nije bila članica UN, niti potpisnica Konvencije o genocidu, što je nužan uslov za nadležnost najvišeg suda UN.
"Razmatranje događaja u Hrvatskoj stoga nije zadatak ovog suda", naglasio je zastupnik Srbije, uz podsećanje da se na toj osnovi Međunarodni sud pravde 2004. godine oglasio nenadležnim za tužbu Beograda protiv zemalja NATO-a zbog nelegalne upotrebe sile tokom bombardovanja 1999.
Napominjući da su u godinama od rata u Hrvatskoj utvrđene činjenice koje su potisnule "strasti i mitove", i da je u tome ključnu ulogu odigrao Haški tribunal, Varadi je naglasio da se slika o ratu "ne može svesti na jednodimenzionalnu predstavu o jednima kao počiniocima i drugima kao žrtvama genocida".
"Bilo je počinioca i žrtava zločina na svim stranama, ali ono što se desilo nikada nije prešlo prag genocida", kazao je Varadi, naglašavajći da Haški tribunal nikoga nije ni optužio za genocid u Hrvatskoj.
Kao primer zločina nad Srbima u Hrvatskoj, Varadi je naveo operaciju "Oluja", citirajući nalaz Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) da je "u najvećem pojedinačnom egzodusu" u leto 1995. proterano 180.000 Srba.
Varadi se pozvao i na svedočenje tadašnjeg ambasadora SAD u Hrvatskoj, Pitera Galbrajta, na suđenju Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom, da su se hrvatske snage tokom "Oluje" ponašale "kriminalno", palile srpsku imovinu i ubijale civile, a da je predsednik Hrvatske Franjo Tuđman sprečavao povratak Srba.
Namera Srbije nije, po Varadijevim rečima, da negira patnje Hrvata opisane u tužbi iz Zagreba, niti da su te patnje naneli Srbi, jer su "ti zločini počinjeni", a žrtve zaslužuju poštovanje. "To ne znači da se ta zlodela mogu nazvati genocidom", zaključio je Varadi.
Od kraja rata, odnosi Srbije i Hrvatske, koje dele istu viziju budućnosti u EU, normalizuju se, a to podrazumeva i suočavanje sa prošlošću i kažnjavanje individualnh počinilaca ratnih zločina, rekao je pravni zastupnik Srbije.
Varadi je podsetio da se predsednik Srbije Boris Tadić javno izivinio hrvatskom narodu za sve patnje koje su mu naneli građani Srbije, i da su u Beogradu u toku suđenja optuženima za zločine na Ovčari kod Vukovara i u slavonskom selu Lovas, kao i da je Srbija vratila kulturna dobra Hrvatskoj.
Pravni tim Srbije nastavlja sa iznošenjem argumenata kojim osporava nadležnost Suda za tužbu Hrvatske. Preliminarna rasprava trajaće do petka.
U tužbi, Hrvatska je tvrdila da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida", zato što je direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".
Prema navodima u tužbi, "veliki broj hrvatskih građana bio je raseljen, ubijen, mučen ili nezakonito pritvoren, a njihova imovina je uništena".
Zvanicni Zagreb je tužbom zatražio da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce, Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.
Rasprava u sudu u Hagu od 26. do 30. maja posvećena je preliminarnom prigovoru Srbije o nadležnosti suda i prihvatljivosti hrvatske tužbe.
Prema navodima iz tužbe, tokom četiri ratne godine počinjen je ratni zločin genocida nad hrvatskim narodom, brojne su osobe raseljene, zlostavljane, zatvorene i maltretirane, uništena im je imovina, ubijeno je 10.572 a više od 7.000 osoba bilo je zatvoreno u logorima.
U ranijem postupku po tužbi koju je BiH podnela protiv SRJ zbog genocida, Međunarodni sud pravde je isti preliminarni prigovor Srbije odbacio i oglasio se nenadležnim.
Sud je potom utvrdio da su vlasti u Beogradu odgovorne jer u julu 1995. nisu sprečile genocid koji su nad srebreničkim Muslimanima počinile snage Vojske Republike Srpske.
Međunarodni sud pravde se, međutim, oglasio nenadležnim za tužbu Srbije protiv zemalja NATO zbog navodnog genocida tokom bombardovanja SRJ 1999. godine, usvojivši isti prigovor tuženih država - da SRJ u trenutku podnošenja tužbe nije bila članica UN, niti potpisnica međunarodne Konvencije o genocidu.
Prema statutu, Međunarodni sud pravde pri odlučivanju nije obavezan svojim ranijim odlukama, odnosno u njegovom radu ne postoji pravilo presedana.
Uoči početka rasprave zastupnici tužbe su izražavali optimizam, ali hrvatski mediji podsećaju da se taj sud ranije proglasio nadležnim u sličnom postupku koji je protiv Srbije vodila BiH.
BiH je taj postupak izgubila, ali pravni stručnjaci tvrde da ta odluka Suda ne mora biti ista i za sudski proces koji je pokrenula Hrvatska.
U postupku pokrenutom pred Međunarodnim sudom pravde, u kojem će se raspravljati o nadležnosti Suda po tužbi Hrvatske protiv Srbije, Hrvatsku će predstavljati profesor Pravnog fakulteta u Zagrebu i bivši hrvatski ambasador u UN Ivan Šimonović.
Uz njega, u postupku će na hrvatskoj strani učestvovati i šefica Odeljenja za međunarodne pravne poslove Ministarstva inostranih poslova Andreja Metelko-Zgombić i profesorka s Pravnog fakulteta u Zagrebu Maja Seršić.
Kao savetnici u postupku angažovani su i profesor prava hrvatskog porekla s američkog Univerziteta Jeil Mirjan Damaška i dvojica britanskih profesora prava - Džejms Kroford s Univerziteta Kembridž i Filip Sends s londonskog Juniverziti Koledža.
Kroford je već zastupao i savetovao niz zemalja pred Međunarodnim sudom pravde, a bio je angažovan i kao savetnik Haškog tužilaštva pred Haškim sudom u predmetu Blaškić na pitanju izdavanja subpoene Hrvatskoj.
Ivan Šimonović je ovih dana u medijima izjavio da hrvatska ima protivargumente za sva gledišta Srbije i da može pobiti tvrdnje Srbije kako država koja se tuži u ovom postupku u vreme koje se navodi nije niti postojala.
Šimonović tvrdi da je Srbija funkcionisala kao država sve vreme, uključujući i period od 1991. kada je nastajala SRJ, kao i da je sve vreme bila potpisnica Konvencije bez rezervi prema obaveznoj nadležnosti Međunarodnog suda, kao i da je stoga čitavo vreme i imala pravo pristupa Sudu.
(Beta/MONDO)