Već 40 dana postradale u Krupnju niko da poseti i popravi im domove i puteve koje su klizište i poplava odneli.
Da li se čeka usvajanje zakona o obnovi, donatorska konferencija ili nešto treće, žiteljima Krupnja je svejedno - žele samo da neko očisti blatnjave puteve, da se ojača korito Likodre, da se postave temelji novih kuća, ali, pre svega, da im neko pokaže da ih nije zaboravio.
Slobodana Stanića i njegovu porodicu pomeranje tla ostavilo je bez krova nad glavom koje bi ga, da se dogodilo tokom noći, možda koštalo i života.
"Poplave i klizišta srušila su mi kuću. Klizište mi je sa gornje strane kuće sletelo, tokom dana, negde oko dva sata. Da je bilo noću, ne bih ni bio živ", objašnjava Slobodan.
Kaže, dolazile su silne komisije, gledale štetu, obećavale, međutim, za sada, ništa od svega toga.
"Vreme je svoje učinilo, evo već 40 dana niko ne dolazi, niko ne popravlja. Porodicu nam čini šestoro članova - ja, supruga, sin, snaja i dvoje unučadi. Ovde nemam ništa više da živim. Rekli su da nije moguće ovo sanirati, zbog klizišta, ali ja sam još u neizvesnosti", razočarano dodaje Slobodan.
Kako je bilo pre 40 dana, tako je i sada, saglasan je s njim Zlatomir Purešević iz krupanjskog naselja Žarkovača.
Kaže, malo je pročišćen put kako bi se moglo proći do kuća u brdu, ali "slabo se radi, kako su obećavali".
"Sve stoji, ništa nije dirano... Kada će biti? Obećavali su, ali ništa još nije rešeno...", dodaje Zlatomir.
Pomoć za sada ne stiže, ali, smatra Zlatomir, za sada i nije toliko potrebna, problem je u vazduhu - ne može da se diše.
"Ljudi su se već snašli. Neki su u opštinskim stanovima, neki kod familije i prijatelja. Mi koji živimo ovde, još je i blato, voda i prašina. Ništa nije očišćeno i sređeno. Moramo trpeti i čekati. Nismo u mogućnosti da to saniramo sami", očajava Zlatomir.
Snežani Antonić i njenoj porodici poplave i klizišta nisu uništile kuću, imali su više sreće od svog prvog komšije, ali ipak su i oni morali da se isele.
Konstatuje da se nešto radi, ali smatra da je za dva meseca, koliko je prošlo od poplava, to jedno "ništa".
"Da li će šta biti bolje, kako će? Organizacija je, po meni, na nuli", rezignirano kaže Snežana.
Prema njenim rečima, žitelji Krupnja strahuju od svake kapi kiše, a podseća i da ovogodišnje izlivanje reka u Krupnju nije prvo, pošto je slično, istina bez pomeranja tla, bilo pre 13 godina.
"Važno nam je svima ovde u Žarkovači da se utvrdi rečno korito, jer ovo je druga poplava. Ova ista poplava je bila 2001. i isto ovo uradila ljudima, malo manje katastrofe, nije bilo ovog klizišta i blata. I ništa nisu uradili sa rečnim koritom. E sada ćemo videti šta će uraditi", kaže Snežana i pita se da li žitelji tog naselja ostaju na milost i nemilost ili će bar rečno korito u dogledno vreme biti uređeno.
Predsednik opštine Krupanj Rade Grujić tvrdi da će sve krenuti sa izgradnjom kada bude usvojen zakon o obnovi.
Tada bi, kako kaže, trebalo i da bude regulisano rečno korito.
"Kada je reč o kućama, tačno je da gradnja nije počela izuzev dve kuće, ali čeka se zakon o obnovi, a mi očekujemo da veoma brzo posle toga počne izgradnja kuća", rekao je Grujić u izjavi Tanjugu.
On je dodao da se u ovom trenutku asfaltira put, ali "narod kao narod, nije baš da se ne radi ništa".
"Reka se vraća do zavlake u rečno korito. Korito ništa nije rađeno, izuzev onoga što je pročišćeno. Istina je da je to sve malo, ali koliko ja imam informacije veoma brzo će početi regulacija reke", ističe Grujić.
On je dodao da žitelji Krupnja, kada je reč o humanitarnoj pomoći, nemaju neke posebne potrebne, ali da je stočna hrana uvek dobrodošla.
"Hrane nam treba uvek, stočne hrane nam treba uvek. Garderoba nam više ne treba, ne znamo više ni šta ćemo s njom. Dolazi nešto od hrane, nije u onim količinama, ali za očekivati je da jenjava", rekao je Grujić.
Vreme prolazi, jesenje kiše i zima polako se približavaju, a žitelji Krupnja mogu samo da veruju da će im uskoro neko dati odgovor šta će biti s njima i da sa povlačenjem vode nije otišlo i interesovanje građana Srbije za nedaće koje su ih pogodile.
Snežana Antonić sada "čeka neku komisiju" i objašnjava kako zbog blata, prašine i smrada ne može dete od 15 meseci da izvede napolje.
"Čekamo neku komisiju, ne znamo odakle, samo da dođe... I kada će doći, pitaj boga. Evo, leto prolazi, dani prolaze, šta ćemo zimi, kuda? Ja sa troje dece, kuda? Šta ću kada kiša bude i sneg", pita se Snežana.
