U nastavku uvodne reči pred Haškim tribunalom, odbrana hrvatskog generala Anta Gotovine tvrdila je u sredu da srpsko stanovništvo iz Kninske krajine u leto 1995. nisu proterale hrvatske snage, već ih je "povukla" vlast Republike Srpske Krajine.
"Vođstvo (predsednika RSK Milana) Martića evakuisalo je stanovništvo radije nego da ga ostavi da živi u multietničkom državi... To je bio mentalitet koji je stvorio koncept Velike Srbije", rekao je Gotovinin branilac Luka Mišetić, citirajući Martićeve reči da Srbi ne mogu živeti s Hrvatima.
Tužioci, prema Mišetiću, nemaju, niti su ikada imali dokaze protiv Gotovine, optuženog za zločine nad srpskim civilima tokom operacije Oluja u avgustu 1995. godine.
Mišetić je "teorijom zavere" nazvao tvrdnju optužbe da je Gotovina, zajedno s tadašnjim predsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom i saoptuženim Ivanom Čermakom i Mladenom Markačem, bio učesnik u zajedničkom zločinačkom poduvhatu čiji je cilj bilo proterivanje Srba iz Kninske krajine.
Operacija Oluja, naglasio je Gotovinin advokat, nije bila zločinački poduhvat, već, naprotiv, legalna akcija za okončanje "četvorogodišnje vladavine terora" čiji su protagonisti bili Slobodan Milošević, Milan Martić, Radovan Karadžić i drugi srpski lideri.
Tu operaciju su 1. avgusta 1995, tri dana pre napada, podržale i SAD, pod uslovom da bude "brza i čista", da se civilne žrtve svedu na minimum i da se ništa ne dogodi pripadnicima misije UN.
Hrvatske vlasti ispunile su sve te uslove u planiranju i sprovođenju ofanzive, naglasio je Mišetić.
Negirajući optužbu da je hrvatska vojska preterano granatirala Knin, odbrana je sugerisala da je ona posledica pristrasnosti zvaničnika Unprofora u Kninu u korist Srba.
Hrvatska vojska je artiljerijom u Kninu, Obrovcu, Benkovcu, Gračacu i Drnišu, podvukao je branilac, gađala isključivo vojne ciljeve, a da nije bilo preteranog granatiranja utvrdila je i diplomatske delegacija odmah po okončanju Oluje, što će pred Tribunalom potvrditi i ambasador Galbrajt.
Mišetić je najavio i da će dokazati da je Gotovina učinio sve da spreči i kazni zlodela počinjena tokom Oluje, a da je već 6. avgusta kontrolu nad gradom predao civilnoj vlasti.
Brionski transkripti
Osvrćući se na takozvane brionske transkripte, sa sastanka, 31. jula 1995, na kojem je predsednik Tuđman sa Gotovinom i drugim komandantima dogovarao operaciju, zastupnik odbrane je, nasuprot tužiocima, tvrdio da Tuđman ni u jednom trenutku nije sugerisao ni naredio da srpsko stanovništvo bude proterano.
Transkripti, prema Mišetiću, zapravo pokazuju da Tuđman "to nije ni morao" zato što je, kao i mnogi drugi, shvatio da su "Srbi žrtve Martićeve propagande da je nemoguć život s Hrvatima" u Hrvatskoj i da će zbog toga "mnogi Srbi zbog te propagande otići kad operecija počne".
Tuđmanovo uputstvo Gotovini da "Srbima treba naneti takve udarce da praktično nestanu", prema tumačenju branioca, zapravo se odnosi na srpsku vojsku.
Mišetić je citirao i reči tadašnjeg ambasadora SAD u Hrvatskoj Pitera Galbrajta da će "ako Hrvatska zauzme teritorije, krajiški Srbi otići s njih".
Gotovinin advokat je nagovestio i da će Galbrajt svedočiti na suđenju.
Odbrana je završila uvodnu reč, a sudsko veće u četvrtak će saslušati prvog svedoka optužbe.
Generali Gotovina (53), Čermak (59) i Markač (53) optuženi su u devet tačaka za progone, prisilno premeštanje i deportaciju, pljačkanje javne i privatne imovine, bezobzirno razaranje naselja, ubistva i nehumana dela i okrutno postupanje prema srpskim civilima u Kninskoj krajini od početkka avgusta do kraja septembra 1995. godine.
General Gotovina u to vreme je kao komandant vojnog područja Split zapovedao operacijom Oluja; drugooptuženi Čermak bio je vojni komandant grada Knina i okoline, a trećeoptuženi Markač je, kao pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Hrvatske, zapovedao jedinicama specijalne policije.
U veću koje sudi Gotovini i saoptuženima su, pored predsedavajućeg Orija, i novopostavljene sudije Elizabet Gvaunza iz Zimbabvea i Uldis Kinis iz Letonije.
Generala Gotovinu, Haški tribunal je za zločine u Oluji optužio 2001, a on je bio u bekstvu do decembra 2005. kada je uhapšen u Španiji.
Optužnica protiv Čermaka i Markača podignuta je 2004. i oni su se odmah dobrovoljno predali Tribunalu, a zatim su bili pušteni na privremenu slobodu do početka suđenja.
Sva trojica su u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavili da nisu krivi za zločine za koje su optuženi.
(Beta/www.mtsmondo.com)