Crnogorski premijer Milo Đukanović u intervjuu italijanskoj "La Stampi" govorio o odnosu Crne Gore i Rusije, o tome kako bi ostale zemlje u regionu trebalo da se ugledaju na Crnu Goru, kao i o tome koga vidi kao svog naslednika...
"Nekada je Crna Gora bila prepoznata kao mala teritorija na kojoj živi slobodarski narod koji je teško pokoriti. Danas kad se kaže Crna Gora asocijacija je: 'uspešna evropska priča na Balkanu', 'sidro stabilnosti regiona'... Mislim da tu ulogu Crna Gora uspešno već igra. Ne treba zaboraviti da je u vreme krvavog raspada Jugoslavije bila jedina od šest republika u kojoj nije bilo ratova i ratnih razaranja. I da smo 1999. godine prilikom Miloševićevog rata sa NATO spasili Crnu Goru od bombardovanja, iako je bila deo njegove Jugoslavije", kaže crnogorski premijer. "Međuetnički sklad je učvršćen u našoj zemlji upravo u tim istorijskim previranjima koja sam pomenuo. U vreme ratova u okruženju 90-tih Crna Gora je otvorila vrata svima, bez obzira na veru i naciju. Srbima, Muslimanima, Albancima... Bilo je perioda kad su izbeglice činile četvrtinu crnogorske populacije. Kod nas složno žive i Crnogorci i Srbi, Albanci, Bošnjaci, Hrvati... To je evropska legitimacija današnje Crne Gore. Mislim da nije neskromno reći da bi naši susedi mogli da se ugledaju na nas. Želim da verujem da region ide tim putem, bez obzira na otvorena pitanja, koja prete da zaustave ili vrate nazad balkanski evropski voz". Đukanović je na čelu crnogorskih institucija već 26 godina. Upitan da li na hoizontu vidi svog naslednika, ovako je odgovorio: "U tom periodu, dva puta sam se samoinicijativno, nakon sticanja nezavisnosti, povlačio sa državnih funkcija. Nažalost, nakratko, jer su događaji u Crnoj Gori tako diktirali. Sad sam fokusiran na obaveze koje su pred mojom zemljom u procesu pristupanja NATO i EU. Gradimo društvo vladavine prava, nove institucije, novu državnu arhitekturu, sistem po meri evropskih standarda. To je bitno za svaku zemlju, posebno za male zemlje na politički trusnom Balkanu. Ako to uspemo, daleko je manje važno ko je na vrhu političke piramide".
Iako je Crna Gora uvela sankcije Rusiji, kao i veći deo Evropske unije, crnogorski premijer u intervjuu italijanskoj "La Stampi" kaže da se Crna Gora opredelila za "vrednosti na kojima počivaju NATO i EU", ali i da želi dobre odnose sa Rusijom, uz opasku: "Ruski turisti uvek su dobrodošli u Crnu Goru".
"Crna Gora ima dugu, vekovnu tradiciju prijateljskih veza s Rusijom. To je zemlja koja je imala važnu ulogu u procesu obnove crnogorske nezavisnosti, što mi ne zaboravljamo. Kao jedna od ključnih svetskih zemalja, Rusija normalno ima svoje interese. Ali i male zemlje kao što je Crna Gora imaju svoje. Mi smo odabrali za strateške pravce naše državne politike članstvo u NATO i EU. Ne protiv bilo koga, već za sebe. Mi smo odabrali vrednosti na kojima počivaju NATO i EU. Odnosi Rusije i Zapada nikada nisu bili jednostavni, pa nisu ni danas. Ipak, verujem, bez obzira koliko će to trajati, da će kriza u Ukrajini proći. Ona danas ne utiče samo na odnose Crne Gore i Rusije, već Evropske unije u celini, i njenih članica pojedinačno u odnosima sa Moskvom. Mi smo se odredili prema ukrajinskoj krizi time što smo se do kraja priključili zajedničkoj evropskoj spoljnoj i bezbednosnoj politici. Ruski turisti su uvek dobrodošli u Crnu Goru. I danas, jednako kao i juče. Jednako, kao i u Italiju, i druge turističke evropske zemlje. Crna Gora ni u kom slučaju ne bi želela da bude kamen spoticanja između Rusije i Evrope, Rusije i Zapada. Naprotiv", kaže Đukanović.
U intervjuu italijanskom listu, Đukanović je rekao da je od "jedne od najnerazvijenijih jugoslovenskih republika", Crna Gora sada "vodeća ekonomija na Zapadnom Balkanu mereno BDP per capita".
Primetio je i da je Crna Gora model za suživot različitih narodnost i religija i da druge zemlje treba da se ugledaju na nju.