Bivši evropski mirovni posrednik u BiH, Žoze Kutiljero, izjavio je danas na suđenju Ratku Mladiću, da je u proleće 1992. lider bosanskih Muslimana Alija Izetbegović prvo prihvatio, a zatim, pod uticajem SAD, odbio mirovni plan.
Ti principi, kolokvijalno nazvani "Kutiljerov plan" bili su slični Dejtonskom sporazumu, čijom su primenom ratna stradanja u BiH mogla biti sprečena.
"Mislim da je istinska tragedija što mir nije postignut na principima koje sam dogovoru martu 1992. Poređenje karte koja je bila bila utvrđena na osnovu tih principa, 18. marta 1992, i mape koja je deo Dejtonskog sporazuma iz novembra 1995. pokazuje da je, posle tri i po godine rata, rezultat bio gotovo isti. Nebrojeni životi mogli su biti sačuvani", posvedočio je Kutiljero.
Naznačio je da su u ratu izgubljeni životi, koji su mogli biti sačuvani, bili "većinom muslimanski", kao i izgubljene teritorije. Izetbegović se sporazuma odrekao pošto su ga na to ohrabrili "činioci spolja", odnosno SAD, izjavio je Kutiljero.
Ratni komandant Vojske Republike Srpske, general Mladić (73) optužen je za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, 1992-95.
Po optužnici, Mladić je bio učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo stvaranje ujedinjene srpske države na teritorijama BiH sa koje su bili proterani nesrbi.
Kutiljero, koji je svedočio po obavezujućem nalogu suda (subpoena), potvrdio je da su u martu 1992. predstavnici sve tri nacionalne zajednice prihvatili principe uređenja BiH sa tri konstitutivne jedinice unutar tadašnjih granica.
Posle usvajanja ustavnih principa, Srbi su, po Kutiljeru, "želeli dalje pregovore" o podeli teritorije, a Muslimani su počeli da "vuku noge", odnosno da odugovlače.
"Nedugo pošto su strane prihvatile principe, do mene je počelo da dopire da se predsednik (Alija) Izetbegović javno odriče svog pristanka u izjavama bosanskim medijima. Bosanska vlada zvanično je odbacila principe u junu 1992", posvedočio je Kutiljero.
Svedok je potvrdio da za vreme pregovora nije verovao Izetbegoviću, koji je, "uprkos srdačnom maniru", "lagao" i bio "varljiv".
Da se muslimanski lider nisu odrekli sporazuma o principima ustavnog preuređenja BiH, "bosansko pitanje moglo bi biti rešeno ranije, uz manje gubitke (pretežno muslimanskih) života i teritorija", posvedočio je Kutiljero, kako je napisao i u londonskom nedeljniku Ekonomist 1995.
"Da budem pravičan, predsednik Izetbegović i njegovi savetnici bili su ohrabreni da ponište taj dogovor i da se bore za unitarnu bosansku državu od dobronamernih činilaca spolja koji su mislili da sve znaju najbolje", napisao je tada Kutiljero, aludirajući na ulogu SAD. "To sam verovao tada i to verujem sada", rekao je.
Bivši mirovni posrednik potvrdio je i da mu je portugalski oficir, koji je služio u Unproforu u Sarajevu, preneo da je ubeđen da je granata koja je 27. maja 1992. ubila 26 građana u redu za hleb u Ulici Vase Miskina bila ispaljena sa područja gde su bili položaji muslimanskih snaga. Taj oficir učestvovao je u istrazi o eksploziji u redu za hleb.
Dok ga je unakrsno ispitivao tužilac Alan Tiger (Tieger), Kutiljero je potvrdio da ustavni principi koje su okvirno prihvatile strane nisu bili konačni i da je trebalo dalje pregovarati.
Kutiljero je kazao da je tačno i da je lidera Srba Radovana Karadžića upozorio da će sporazum biti moguć samo ako ga prihvate sve tri strane i "sve etnički očišćenje teritorije budu vraćene u stanje pre rata".
Tužilac Tiger potom je svedoku opširno citirao više govora u kojima je Karadžić, 1992-95, izražavao zadovoljstvo zbog propadanja Kutiljerovog plana, ističući da je time "s Bosnom završeno" i da je odluka Muslimana da plan odbiju "fatalna za njih".
Svedok je odgovorio da mu Karadžić to nikada nije rekao. Upitan da li je "uništenje Bosne" bilo deo njegovog plana, kao što je Karadžić rekao, Kutiljero je odgovorio odrečno.
Napomenuo je, međutim, da nije bilo razloga da ne veruje Karadžićevim rečima da će biti "posvećen" nastavku pregovora o ustavnim principima.
Kutiljero je naglasio da "Muslimani nisu želeli podelu BiH: Srbi nisu želeli BiH uopšte, već da ostanu sa Srbijom, a Hrvati su hteli da pripadaju Hrvatskoj", ali da su pregovorima došli do načelnog rešenja o "tripartitnoj BiH" sličnog onom postignutom u Dejtonu, posle tri i po godine rata i nebrojanih žrtava.
"Pitanje je bilo - možemo li imati unitarnu Bosnu ili Bosnu iz tri dela. Moje uverenje je bilo da samo trodelna Bosna može uspeti, što je potvrdio i Dejtonski sporazum", kazao je Kutiljero.
Na pitanje da li je znao za Karadžićevo insistiranje na priznanju stanja na terenu - do kojeg su sprske snaga, po optužnici, došle primenom sile radi zauzimanja teritorija i progona nesrba - svedok je izjavio da mu Karadžić to nikada na taj način nije kazao.
Haški proces generalu Mladiću biće nastavljen sutra.
