Dobar deo građana bivše Jugoslavije njegovo vreme pamti kao najbolje u svom životu. Prosečni građanin bivše nam države dobijao je "lični dohodak" od više hiljada tadašnjih maraka, a letovalo se od jedne plate...
Na današnji dan 20. decembra 1991. godine, predsednik reformske vlade SFRJ Ante
Marković podneo je ostavku zbog opstrukcije reformskog programa Savezne vlade koju su sprovodili tadašnji politički lideri.
Marković nije hteo da prihvati savezni budžet koji je nazvao ratnim budžetom, a posle njegove ostavke reforme su zaustavljene i Jugoslavija se ubrzo raspala.
Marković je poznat po tome da je za dve godine stabilizovao jugoslovenski dinar (uveo fiksni kurs dinara prema nemačkoj marki u odnosu 1:7), smanjio inflaciju i počeo privatizaciju podelom akcija preduzeća radnicima.
Ante Marković rođen je u Konjicu, u Bosni i Hercegovini 25. novembra 1924 godine. Bio je poslednji premijer SFRJ i prvi predsednik bivšeg Saveza reformskih snaga Jugoslavije.
Marković je diplomirao elektrotehniku na Univerzitetu u Zagrebu 1954. godine. Dugo je radio u preduzeću „Rade Končar“, Zagreb, najpre kao projektant, zatim kao šef odseka za ispitivanje, a potom kao pomoćnik tehničkog direktora i na kraju kao pomoćnik generalnog direktora. Od 1961. do 1984. godine bio je generalni direktor ovog preduzeća koje je brojalo 25.000 zaposlenih.
Kada je Marković u martu 1989. preuzeo poziciju predsednika Saveznog izvršnog veća (SIV-a, savezne vlade SFRJ) proces raspadanja Jugoslavije je već uveliko počeo - bujao je nacionalizam, a ekonomija je bila pritisnuta velikom inflacijom i malom produktivnošću socijalističkog sistema.
Kao "čovek iz privrede" Marković je bio neopterećen političkom ideologijom neke od republičkih frakcija koja se jednim imenom još nazivala Komunistička partija Jugoslavije.
Marković je brzo izgradio efikasnu saveznu administraciju posvećenu jedinstvenom ekonomskom tržištu.
Savezna skupština je pod ofanzivom iz SIV-a krenula u donošenje tranzicionih zakona. Omogućeno je otvaranje tržišta novca, kapitala i radne snage, delimično je deregulisano tržište i liberalizovan uvoz.
Zemlji sa tromom ekonomijom i zastarelom industrijom bile su neophodne strane investicije, a to je moglo da stigne samo spolja. Da bi se zemlja uopšte održala, spolja je bila potrebna i politička podrška.
Zbog toga je početkom oktobra 1989. Marković otišao u SAD, gde je dobio određena obećanja od predsednika Džorža Buša (starijeg).
Uz američka obećanja Marković je mogao da izađe pred MMF, koji je insistirao na politici koja traje i danas: sprovođenje antiinflatornog programa, strukturno ekonomsko prilagođavanje, zaustavljanje javne potrošnje i održavanje realnog kursa dinara i realnih kamatnih stopa.
Reforma je, pokazalo se uzalud, počela da deluje odmah. Sa novčanica su skinute četiri nule, uveden je "konvertibilni dinar", koji je tada vredeo jednu sedminu moćne zapadnonemačke marke.
Sivo devizno tržište je stalo i u tri nedelje, devizne rezerve Jugoslavije su povećane za 800 miliona dolara.
Dobijeno je 400 miliona dolara kredita Svetske banke, krenuli su poslovi sa strancima, otvorena Agencija za mala i srednja preduzeća, okosnica kapitalističkog razvoja u još uvek "samoupravnom socijalizmu".
Ekonomija se zahuktala ali na političkom planu Marković je nailazio na razne prepreke, i to sa više strana.
"Treba li da vratimo točak istorije nazad i da platimo cenu koju smo već platili?! Zablude ćemo plaćati siromaštvom, trovanjem duha i položajem daleke periferije u Evropi... ", apelovao je na republičke političare Marković sa skupštinske govornice ali "korišćenje" nacionalizma za scenario otcepljenja po svaku cenu je nepovratno uzeo maha.
U januaru 1990. na 14. kongresu raspao se SKJ i Marković je, ponovo kasno, postao svestan da na ovom terenu ekonomski uspeh kod građana nosi manje bodova od političkih intriga.
Tako je na Kozari 29. jula 1990. godine osnovan Savez reformskih snaga Jugoslavije, ili "stranka Ante Markovića".
Političko kašnjenje na izbore u severnim republikama uslovilo je poraze u ostalim republikama i, uprkos evidentnim ekonomskim rezultatima, Marković je politički propao. A sa njim je sumornu deceniju doživela i većina građana bivše SFRJ.
Ante Markovića je međunarodna zajednica pustila niz vodu, rekao je ranije za MONDO istoričar Predrag Marković.
"Sada se u nekim krugovima liju suze za Jugoslavijom ali tada je izostala prava podrška i iz Evrope i iz SAD. Ne mislim samo na pare, već pre svega na politički pritisak da se održi zajednica za koju se znalo da će krvavo da se raziđe. Ako se uspešno čuva Belgija, mogla je i tada SFRJ", rekao je naš sagovornik, uz napomenu da je Ante Marković bio srpski Gorbačov, sa mnogo više šanse na uspeh nego njegov ruski parnjak.
"Vremena Ante Markovića svi pamte po visokim platama, ali to je trivijalno viđenje stvari. Dublja dilema je da li je on bio realna poslednja šansa za jugoslovenski model", rekao je Marković.
Ante Marković preminuo je 28. novembra 2011. u svom stanu u Zagrebu, u 88. godini.