Eskadrila borbenih aviona "gripen" koštala bi Hrvatsku 800 miliona kuna godišnje, tj. osam milijardi za deset godina, za šta Hrvatska nema novca, tvrdi jedan od sagovornika "Jutarnjeg lista" iz državnog vrha.
Međutim, Ministarstvo odbrane Hrvatske negiralo je danas pisanje Jutarnjeg lista i istaklo da odluka o budućnosti borbenog vazduhoplostva te zemlje nije doneta i da bi, prema Dugoročnom planu razvoja Odbrambenog sistema (OS), to trebalo da bude do 2016. i to nacionalnim konsenzusom.
U cilju istinitog obavešćivanja javnosti, ministarstvo smatra da je dužno da reaguje na ovaj tekst saopštenjem u kojem se ističe da odluka iz koje bi se mogli izvući zaključi implicirani u tom tekstu nije doneta.
"Bitno je naglasiti kako je, u skladu sa Dugoročnim planom razvoja OS RH 2015.-2024. predviđeno da se odluka o budućnosti borbenog vazduhoplovstva treba doneti do kraja 2016. godine. Dakle, odluka o mogućnosti i modalitetima razvoja sposobnosti borbenog vazduhoplovstva, o kojoj se u tekstu govori, u ovom trenutku nije, niti može biti donesena", navodi se u saopštenju.
Takođe, ministarstvo je u proteklom periodu prikupljao neobvezujuće informacije o raznim međunarodnim firmama koje proizvode borbene avione kako bi se u narednom periodu mogla napraviti što kompletnija analiza i stanje na tržištu.
Stav Ministarstva odbrane iznesen je više puta da Hrvatska treba da zadrži borbeno vazduhooplovstvo i da i dalje treba da izgrađuje ovu kompleksnu sposobnost, navodi se u saopštenju i podseća da kao što je već ranije naglašeno, s obzirom na važnost tog pitanja, odluka o tome biće doneta nacioalnim konsenzusom i uključivaće i puno širi aspekt od Ministarstva odbrane.
Jutarnji list objavio je ranije danas tekst o hrvatskom borbenom vazduhoplovstvu pod naslovom "Odustajemo od borbenog vazduhoplovstva jer nemamo novca".
List je, pozivajući se na neimenovane izvore, naveo da bi eskadrila borbenih aviona "Gripen" koštala Hrvatsku godišnje 800 miliona kuna, tj. osam milijardi kuna za 10 godina, što Hrvatska nema.
Državni i vojni vrh ove bi godine trebalo da donese odluku o sudbini hrvatskoga borbenog vazduhoplovstva, navodi hrvatski denvnik i dodaje da je aprila prošle godine Veće odbrane donelo jdluku o zadržavanju borbene komponente vazduhopslovstva i prelasku na zapadni tip.
No, u meduvremenu, kako saznaje "Jutarnji list", u državnom i vojnom vrhu više nema te spremnosti za nabavku novog tipa borbenog aviona.
List piše i da im je više visokih vojnih i civilnih zvaničnika nezvanično potvrdili da Hrvatska zbog finansijske i privredne situacije nije u mogućnosti da kupi novi ili polovni avion zapadne proizvodnje.
Dodaje i da niko od njih to ne želi javno da kaže iz straha da ih ne proglase "grobarima ratnog vazduhopslovstva, ali da su činjenice jasne".
"Ne vidim nikakve mogućnosti za tako nešto. Eskadrila novih borbenih aviona tipa švedskog Gripena koštala bi nas 800 miliona kuna godišnje, odnosno osam milijardi kuna u razdoblju od 10 godina. Potpuno je jasno da Hrvatska tog novca nema. U tom slučaju trebalo bi smanjiti penzije, oduzeti zdravstvu. Nisam siguran da je i jedna Vlada na to spremna" , rekao je listu jedan od sagovornika iz državnog vrha.
Kad je u pitanju nabavka polovnog aviona, sagovornici "Jutranjeg lista" smatraju da je opcija nabavka aviona tipa F16, koji bi se mogli nabaviti od Portugala ili Izraela, ali da je za to potrebna dozvola SAD-a.
"Ne verujem da bi nam Amerikanci to odobrili. Oni su uvek bili protiv toga da krenemo u razvoj borbenog vazduhopslovstva", izjavio je za Jutarnji neimenovani sagovornik iz vojnog vrha.
Poruka je sasvim jasna, SAD, kako se navodi, neće ni na koji način da pomogne Hrvatskoj u toj trgovini.
Jedno vreme razvijala se ideja o nabavci aviona kroz program smart difens, drugim rečima, zajedno sa nekom zemljom iz regiona - Mađarskom, Slovačkom, Bugarskom ili Slovenijom. Međutim, takav dogovor u sebi nosi previše rizika. Na primer, može li neko danas da zamisli da dogovaramo zajedničku eskadrilu aviona sa Mađarskom, kao što je to bilo pre tri godine.
Ratno vazduhgoplovstvo trenutno raspolaže sa 12 remontiranih MiG-ova 21 koji su jedini sposobni za obavljanje poslova nadzora vazdušnog prostora, a bilo kakva borbena delovanja su iskljucena. Njihov rok trajanja je 2024. Ali samo na papiru, navodi list.
"Mi sa njima obavljamo nadzor vazdušnog prostora NATO-a. A inspekcija uvek može da zaključi da avioni za to nisu dovoljno kvalitetni", rekao je neimenovani sagovornik iz Ministarstva obrane.
Hrvatska bi, kako on tvrdi, trebalo da nabavku novih aviona ugovori već iduće godine jer je rok za uvodenje novog aviona u sistem pet godina od potpisa ugovora.
"Prilicno sam siguran da se to neće dogoditi". smatra sagovorenik "Jutarnjeg lista" i dodaje da Hrvatskoj u tom slučaju preostaje nekoliko alternativa.
Gogovor sa NATO o zaštiti vazdušnog prostora po pravilu traju do dve godine, navodi list
U hrvatskom vojnom vrhu smatraju da bi Hrvatska trebalo da razvija helikopterske kapacitete.
HV ima 24 transportna helikoptera - 10 Mi 117 Sh i 14 helikoptera Mi 8. Godine 2020. iz upotrebe bi trebalo da budu izbačeni transportni helikopteri Mi 8.
Sagovornik hrvtskog lista kaže da bi do tada trebalo da bude dogovorena nabavka od osam do 10 američkih helikoptera "Blekhok".
Kad se tome doda 16 helikoptera "Kjova", Hrvatska bi bila regionalna helikopterska sila.
Za zaštitu vazdušnog prostora trebalo bi nabaviti protivvazudšni sistem srednjeg dometa.
U hrvatskoj javnosti se nedavno pojavila informacija da Hrvatska pregovara o nabavci protivvazdušnog sistema NASAMS.
No, kako saznaje Jutarnji pre dve godine tek je održana prezentacija Norvežana te je rečeno da bi jedan element sistema stajao 60 miliona evra. I na tome se stalo.
