Talas imigranata za dio preduzetnika u EU pokazao se kao vrlo profitabilan. Hrvatska firma Tehniks zaradiće od imigrantskog talasa čak šest miliona evra
Hrvatska firma Tehniks iz Donjeg Kraljevca zaradiće od imigrantskog talasa koji je pogodio Evropu čak šest miliona evra, koliko iznosi vrednost kontejnera za stanovanje za koje su primili i ugovorili porudžbine iz inostranstva, piše zagrebački Večernji list
"Dok je talas imigranata kamen spoticanja vlasti evropskih država i izaziva podeljene reakcije u javnosti, za deo preduzetnika on se pokazao vrlo profitabilnim", navodi list.
Kako se precizira u tekstu, pri tome se ne misli na "lešinare" i krijumčare ljudi, koji prema podacima Kancelarije UN za drogu i kriminal godišnje zarade oko 150 miliona dolara, već na kompanije koje su u taj posao ušle kako bi popunile logističke potrebe i tako stvorile "imigrantsku industriju".
Firma Tehniks, koja broji 320 zaposlenih u Donjem Kraljevcu, već 25 godina se bavi ekologijom, tj. tehnologijom za upravljanje komunalnim otpadom i prečišćavanje otpadnih voda, kao i proizvodnjom stambenih kontejnera, nastavila je saradnju s partnerima iz Nemačke, Austrije, Švajcarske i Luksemburga, ali su se lani u tim državama okolnosti promenile, piše Večernji. "Otkad se razbuktala kriza, narudžbine partnera iz tih država za kontejnere za stanovanje porasle su više od 50 odsto", kaže direktor preduzeća Đuro Horvat. Sada je, zbog priliva izbeglica, kako dodaje, potražnja kontejnera u EU eksplodirala.
"Pre krize proizvodili smo kontejnere u vrednosti oko pet miliona evra, dok ih sada imamo ugovoreno za oko 11 miliona evra", navodi Horvat. Migranti su tako podigli narudžbe za šest miliona evra, a rast bi mogao da se nastavi i nakon izbegličke krize, jer su kontejnerska naselja jeftina rešenja, ocenjuje hrvatski list. Prema navodima Večernjeg, hrvatski ministar unutrašnjih poslova, Vlaho Orepić, na početku mandata (u januaru), izneo je podatak da je na zbrinjavanje migranata u Hrvatskoj do tada potrošeno 145 miliona kuna (19,3 miliona evra). "I dok je novac odlazio iz hrvatske državne blagajne, u Mađarskoj se u nju sliva. Biznis proizvodnje žilet-žice pokrenula je država, a proizvodnja se odvija u radionici zatvora u mestu Marjianostra na severu Mađarske".
Finska kompanija "Moni", kako se dodaje u tekstu, uskočila je u procep koji ne koriste klasične banke koje odbijaju migrante, i na svojoj digitalnoj platformi za plaćanje za manje od mesec dana je u Finskoj "upisala" više od tri hiljade korisnika. U Nemačkoj je posao smeštanja migranata velikim delom prepušten privatnicima, jer su jeftiniji od države. Engleska kompanija Juropian Houmker brine se za oko 15 hiljada imigranata i danas je jedan od glavnih igrača u "migrantskoj industriji". Uz njih, centre u Nemačkoj i Austriji vodi i švajcarska firma ORS Servis koja je i pre vrhunca krize godišnje zarađivala 99 miliona dolara. Ulazak privatnika u posao s migrantima izaziva diskusije i kritike, ali iz kompanije Juropian Houmker se ne izvinjavaju. Njihov portparol kaže: "Da, mi zarađujemo novac. A to je koncept koji neki smatraju prljavim", piše Večernji list.
