Vlasnici kredita indeksiranih u svajcarskim francima ovih dana masovno odlučuju da podnesu tužbe za raskid ugovora o kreditu, ohrabreni stavovima o "zaštitnoj kaluzuli" koji se čuju iz Ustavnog suda.
O tužbama dužnika piše danas "Politika", navodeći da bi to moglo da bude novo moguće resenje problema koji u Srbiji muči oko 20.000 porodica.
Potrošačke organizacije, ohrabrene su nedavnom izjavom Dragiše Slijepčevića, sudije Ustavnog suda, koji je rekao da su ovi krediti izgubili smisao za jednu ugovornu stranu (klijente) te da su podložni raskidu ugovora. Zbog toga su te organizacije pozvale sve zadužene u francima da podnose grupne tužbe.
Na nedavno održanom seminaru na Zlatiboru, sudija Slijepčević je rekao da bi nižestepeni sudovi trebalo da prihvataju ove tužbe i da će "u slučaju da to ne bude tako, Ustavni sud zauzeti takav stav (o podložnosti raskidu)", podseća "Politika".
Sudija je tom prilikom objasnio da je valutna klauzula, kao zaštitna klauzula za banku, svrsishodna samo do granica očuvanja vrednosti jednakih davanja ugovornih strana.
Konkretno, ugovaranje kredita u "švajcarcima" dovelo je do toga da korisnici kredita i posle nekoliko godina redovne otplate (posmatrano u evrima kao valuti sa kojom u Srbiji poredimo sve vrednosti nekretnina), duguju isti ili čak iznos veći od onog koji su podigli.
Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata Efektiva, tu tvrdnju potkrepljuje sledećim primerom: neko ko je 2008. godine uzeo kredit od 100.000 franaka, što je u tom trenutku vredelo 50.000 evra, do sada je otplatio 30.000 evra. U ovom trenutku duguje 90.000 franaka ili 80.000 evra, sto je 30.000 više od onog što je ugovorio.
Na stranu to što banke nisu zaista kupovale franke i tako imyale troška da bi davale kredite (isplaćene u dinarima koji se samo "vode" u stranoj valuti), već je to knjigovodstvena stavka.