Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio trojicu bivših pripadnika Državne bezbednosti optužbi da su učestvovali u pokušaju atentata na lidera SPO Vuka Draškovića 2000. u Budvi. Drašković najavljuje žalbe
Tom presudom, koja je danas objavljena na sajtu Apelacionog suda, potvrđena je prvostepena presuda Višeg suda u Beogradu i odbijena žalba Tužilaštva.
Optužbi su oslobođeni nekadasnji šef beogradskog Centra DB Milan Radonjić, kao i pripadnici tog centra Ratko Romić i Stevan Basta.
Međutim, Radonjiću i Romiću u toku je suđenje za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine i oni se nalaze u pritvoru.
Njih trojica bila su osumnjičena da su davali savete atentatorima i prikupljali podatke radi „eliminisanja” Draškovića kao političkog protivnika vlasti Slobodana Miloševića.
Oni su, prema navodima tadašnje optužnice, po nalogu svog šefa Radonjića, pratili Draškovića i fotografisali njegovu kuću u Budvi. Romić i Basta su, kako se navodi, album sa fotografijama Draškovićevog stana u Budvi dali Radonjiću, a on ga je prosledio počiniocima atentata, pripadnicima Jedinice za specijalne operacije Leonidu Milivojeviću, Branku Berčeku i Nenadu Iliću.
Ova trojica su u postupku koji je ranije vođen pred Specijalnim sudom osuđena na višedecenijske zatvorske kazne.
Basta i Romić tvrdili su na suđenju da je sve što su radili na službenom putu u Budvi bio obaveštajni rad, jer je trebalo da se proprati Draškovićev susret sa američkim diplomatom Nikolasom Hilom. To je, prema njihovim navodima, urađeno po pravilima službe, a ne zbog pomaganja budućim atentatorima.
Pokušaj atentata na Draškovića dogodio se 15. juna 2000. godine oko 23.30 časova, kada je na njega dok je sedeo u svom stanu u Budvi ispaljeno osam metaka iz pištolja sa prigušivačem, od kojih su ga dva okrznula sa leve i desne strane glave, nanevši mu lakše povrede.
KAKO JE OBRAZLOŽENA ODLUKA SUDA
U obrazloženju odluke Apelacioni sud ističe da nema dokaza na osnovu kojih bi moglo biti pouzdano, na nesumnjiv način, utvrđeno da je kod Radonjića, Baste i Romića postojao prethodni dogovor da se neposredno prikupljaju podaci radi stvaranja uslova i otklanjanja prepreka za ubistvo oštećenog Draškovića.
"Pravilno prvostepeni sud zaključuje da je Milan Radonjić kao načelnik Trećeg odeljenja (pretpostavljeni drugoj dvojici okrivljenih) naredio (a tako je inače navedeno i u opisu iz optužnice) sprovođenje službenih radnji koje su oni preduzeli, a što je inače bilo u skladu sa pravilima službe", ističe Apelacioni sud.
U konkretnom predmetu nema pouzdanih dokaza na osnovu kojih bi moglo biti utvrđeno da su Radonjić, kao načelnik Centra RDB Beograd, Stevan Basta, kao načelnik Trećeg odeljenja i Romić, kao načelnik Šestog odeljenja, dogovorno, umišljajno vršili opservaciju i prikupljene podatke učinili dostupnim neposrednim izvršiocima krivičnog dela pokušaj ubistva oštećenog Vuka Draškovića i to Branku Berčeku, Leonidu Milivojeviću, Nenadu Iliću na način kako im je to ptužnicom Tužioca stavljeno na teret, napominje Apelacioni sud.
Pored ostalog, sud napomije da su odbrane okrivljenih bile dosledne u svakoj fazi postupka i da ih je sud prihvatio kao logične i iskrene, da iz njih proizlazi da su okrivljeni u okviru službenog postupanja, koje je bilo u skladu sa pravilima službe, obavljali operativne radnje u kojima se ne stiču objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela ubistvo u pokušaju pomaganjem.
DRAŠKOVIĆ: OVO JE STRAŠNO
Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković kaže za RTS da je oslobađajuća presuda nekadašnjim šefovima Državne bezbednosti, zločin suda i države nezainteresovane za pravdu i zakon.
Vuk Drašković je rekao, da je presuda utemeljena na stavu da pripadnici Službe bezbednosti koji su u Budvi pripremali njegovu likvidaciju nisu krivi zbog toga što su postupali po pravilima Službe bezbednosti.
"To je strašno – po pravilima službe koja je nalagala likvidaciju političkih protivnika", rekao je Drašković.
Govoreći o narednim koracima koje će preduzeti, Drašković kaže da pravdu neće tražiti samo u Strazburu.
"Svim institucijama EU ja ću govoriti i javno i upozoriti ih na žalosno i tragično stanje u Srbiji, jer ta služba ne samo što brani zločine nego je ta služba i glavna prepreka svih kampanja koje se ovde vode protiv Evrope, protiv Zapada", istakao je Drašković.