Životna priča Dragutina Todorčevića, beskućnika kojeg je u noći između ponedeljka i utorka na ulici zapalio dvanaestogodišnji dečak sa drugarima, bila je teška i tužna.
On je, prenose mediji, neko vreme je živeo u prihvatilištu za beskućnike u Futogu i vodio je aktivan život, ispunjen umetnošću.
"Životni put me naveo kad je došlo bombardovanje ekonomski sam pukao, brak mi je pukao. Posle sam se odao alkoholu i tako sam bio po ulicama svakojakim, ostao sam na ulici. Ukrali su mi štake, zvao sam policiju. Policija je zvala crveni krst i doveli su me ovde", ispričao je Dragutin Todorčević za program RT Vojvodina te 2014. godine.
On je dodao da je u prihvatnom centru završio nakon što su mu ukrali štake na ulici. "Jednom su mi ukrali štake, zvao sam policiju, a policija je onda zvala Crveni krst. I doveli su me ovde", ispričao je Dragutin. Pogledajte:
Dragutin je u Prihvatnom centru učestvovao u izložbama, pesničkim večerima, predstavama... Tako je bio učesnik izložbe „Šire od svetlosti“, koju je otvorio recitovanjem svojih stihova.
Kao pesnik-amater učestvovao je čak i u Evropskom Facebook pesničkom festivalu. Iako beskućnik, učestvovao je čak i u dobrotvornim akcijama, prenosi "Kurir".
Dragutin i njegovi cimeri iz prihvatilišta pokazali su empatiju i veliko srce učestvujući u tradicionalnoj novogodišnjoj akciji kićenja jelki. Sav novac prikupljen prodajom ukrasa doniran je udruženju DEBRA, čiji su osnivači roditelji dece-leptira - dece obolele od teške i neizlečive bolesti osetljive kože, bulozne epidermolize.
Anđelka Barać, upravnica Prihvatilišta u Futogu, kaže da su joj poznata oba beskućnika.
"Dragutin Todorčević je bio penzioner, radio je nekad kao stolar i stekao penziju od oko 30.000 dinara. Bio je dve godine kod nas i nakon toga je smešten u Dom za beskućnike u Futogu. U domu je upoznao jednu korisnicu, koja je bila alkoholičar kao i on, i oni su otišli", kaže Barać.
"Imao je problema sa alkoholom i u prihvatilište se vratio 2012. godine, gde je proveo godinu dana tokom kojih se značajno oporavio, pa je prešao u dom za stare u Futogu, gde je dobio trajni smeštaj" rekla je Barać.
Međutim, po njenim rečima, u domu se zadržao narednih skoro godinu dana, a onda je zajedno sa još jednom štićenicom doma napustio taj dom i otišli su da žive zajedno u Novom Sadu, sve dok njegova prijateljica nije preminula nakon čega nastavlja da živi po novosadskim ulicama.
"U nekoliko navrata pokušavali smo da ga ubedimo da se vrati u prihvatilište, ali je on to odbijao, a mi nismo imali nikakvu mogućnost da ga na to nateramo, jer se radilo o osobi koja je mentalno očuvana i koja je sama donosila odluke", naglasila je Barać.
NAKON TRAGEDIJE UVEDEN NADZOR, OSTAJU PITANJA
Nakon tragičnog događaja u Novom Sadu kada su trojica maloletnika zapalila beskućnika, pokrenut je vanredan inspekcijski nadzor Doma za decu i omladinu u Sremskoj Kamenici i Centra za socijalni rad u Novom Sadu.
Šefica Odseka za prevenciju i suzbijanje maloletničke delikvencije u Upravi kriminalističke policije Olivera Zečević kaže da prema Krivičnom zakonu Srbije osobe mlađe od 14 godina nisu krivično odgovorne, tako da protiv dečaka koji je zapalio beskućnika u Novom Sadu neće biti pokrenut krivični postupak.
"Postupak neće biti pokrenut iako je policija utvrdila ko je to uradio. Krivične sankcije za osobe mlađe od 14 godina se ne izriču. Izriču se mere socijalno- pravne zaštite", rekla je Zečević za RTS.
Profesor krivičnog prava Branislav Ristivojević kaže da to što nema krivične odgovornosti za maloletnika ne znači da se ne može primeniti čitav niz mera socijalne politike iz sfere porodičnog prava koje će biti analogne krivičnim sankcijama za maloletnike.
"Naravno da bi te mere trebalo da obuhvate one koji bi trebalo da odgovaraju za ponašanje tog deteta, a to su roditelji, staratelji ili sredina, okruženje u kojem odrasta", rekao je Ristivojević za B92.
Psiholog Aleksandar Šibel kaže da dete sa 12 godina ima sposobnost da uoči kakve posledice vatra može naneti, te da je dečak bio svestan ozbiljnosti postupka.
"Kada neko sa 12 godina učini tako nešto možemo pretpostaviti da je u pitanju nedostatak empatije, odnosno da nešto čini, a da nema doživljaj da će to naneti bol nekome", kaže Šibul.
On dodaje da ukoliko se radi o poremećaju u strukturi deteta, ako je dete zaista psihopata, ono neće moći da razvije određenu vrstu empatičnosti i u budućem životu.
Predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Skupštine Srbije Meho Omerović kaže da tragedija u Novom Sadu treba da bude poslednji znak upozorenja roditeljima i društvu.
On je izrazio nadu da će nadležni organi, bez obzira na činjenicu da je reč o licu koje ne podleže krivičnoj odgovornosti, naći načina da ovaj događaj ne prođe nekažnjeno.