Samo u prvih 25 dana ove godine, od karcinoma je u Hrvatskoj, kako je objavila Hrvatska liga protiv raka, umrlo 1.200 ljudi. U Srbiji je situacija još gora, a "Novosti" su ispitale da li to ima veze sa hranom.
Samo u prvih 25 dana ove godine, od karcinoma je u Hrvatskoj, kako je objavila Hrvatska liga protiv raka, umrlo 1.200 ljudi. Svakog dana, u proseku - 48 ljudi!
Među stručnjacima, ali i u javnosti, raspravlja se šta je mogući uzrok evidentnog porasta obolevanja od raka u toj zemlji, koja je po ovom parametru na drugom mestu među zemljama Evropske unije: loša dijagnostika i evidencija obolelih, čime lekari, bar delimično, objašnjavaju poražavajuću statistiku, ili "nezdrava, toksična i nedovoljno kontrolisana hrana", koja u Hrvatsku stiže iz EU?
U Srbiji se hrana iz uvoza, da li zbog bolje kontrole ili manjeg ulaska, još ne pominje kao mogući uzrok obolevanja od raka, bar ne zvanično. A, naša statistika je još više poražavajuća nego hrvatska, piše u štampanom izdanju "Večernjih novosti" za 12. februar.
Kod nas se, u proseku, karcinom svakog dana dijagnostikuje kod 98,6 ljudi, a 54,7 obolelih umre!
Po smrtnosti od karcinoma Srbija je među 50 evropskih zemalja na drugom mestu, a Hrvatska je po istom kriterijumu druga, ali na listi 28 zemalja EU.
Ako je hrana jedan od faktora koji utiču na pojavu raka, a nauka je potvrdila da jeste, samo još nije precizno izračunala u kojoj meri, stanovnici Srbije za masovno obolevanje od najtežih bolesti mogu da krive svoje loše navike u ishrani. Jer, generalno, jedemo malo onoga što je najzdravije: povrća, voća, ribe, proizvoda od celih zrna žitarica, a previše belog brašna, šećera, proizvoda sa lošim, zasićenim masnim kiselinama, brze hrane…
Za vezu ishrane i pojave karcinoma odavno se zna, ali se promenom načina života i procesa proizvodnje hrane ona sve više ispituje.
"Mnoge epidemiološke studije su još 80-ih godina prošlog veka dokazale povezanost hrane i obolevanja od karcinoma", kaže onkolog profesor Vladimir Kovačin.
"Ishrana, sama za sebe, međutim, nije uzrok nastanka karcinoma, ali značajno utiče na povećanje ili smanjenje rizika od obolevanja".
Ishrana se, kaže profesor Kovačin, najčešće povezuje sa karcinomima digestivnog trakta. Epidemiološki podaci pokazuju da je karcinom debelog creva u porastu u bogatim i razvijenim zemljama.
"Digestivni trakt je direktno tokom procesa varenja i apsorpcije hrane u kontaktu sa toksinima i metabolitima iz hrane", objašnjava profesor Kovačin.
"To je jedno od objašnjenja za povećanje rizika. Međutim, gojaznost koja je povezana sa ishranom takođe nosi rizik i za nastanak drugih karcinoma, recimo karcinoma dojke".
Karcinomi su bili relativno retko oboljenje do 19. i početkom 20. veka. Objašnjenje da je u to vreme životni vek ljudi bio kraći, a da je karcinom bolest starije dobi, profesor Kovačin smatra samo delimično tačnim.
"U to vreme nije bilo toliko industrijskog i drugog zagađenja. Nije bilo konzervirane hrane, veštačkih đubriva i aditiva, nuklearnog otpada. Živelo se značajno mirnije i bez stresa. Sad sve češće imamo pacijente. To je posebno zabrinjavajuće jer ne znamo pravi uzrok bolesti da bismo mogli da delujemo preventivno".
Naučnici još uvek ne znaju posle koliko vremena unošenja nezdrave hrane dolazi do pojave raka.
Profesor Miodrag Dimitrijević sa Katedre za genetiku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da ono što jedemo u velikoj meri utiče na nas, ali da važnu ulogu ima i genetika.
"Pre 100 godina hrana se spremala svakog dana od svežih namirnica koje su gajene bez pesticida, hormona, herbicida i konzervansa", kaže profesor Kovačin.
"Danas je to gotovo nemoguće. Najveća količina hrane je konzervirana, a i pitanje je na kakvoj je zemlji uzgajana. Proces obrade hrane takođe može da nosi rizik. Roštilj na uglju i drvima i dimljenje mesa povećava koncentraciju organskiih jedinjenja, za koja postoji dokaz da su kancerogena".
Profesor Dimitrijević kaže da se u obzir moraju uzeti i genske promene pod uticajem ishrane, uključujući i genetski modifikovanu (GM) hranu, koje mogu da se pojave brže, ali i posle dužeg vremenskog perioda.
"Za mutaciju tolerancije na laktozu trebalo je nekoliko hiljada godina ishrane na bazi mleka, gde je čovek smanjivao nivo laktoze prerađivanje svežeg mleka u sir, jogurt i kiselo mleko", kaže profesor Dimitrijević i ukazuje da treba da se ima u vidu da će, iako se u proizvodnji hrane još koristi GMO ranih generacija, vremenom metodi manipulacije nslednim materijalom da se menjaju".