U Srbiji se pojavila afrička kuga svinja i to u okolini Mladenovca, a to su potvrdili rezultati referentne laboratorije iz Madrida, izjavio je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Preduzete sve preventivne mere.
Precizirao je da se taj virus, za koji ne postoji vakcina kao preventiva, pojavio na tri tačke u tri sela u okolini Mladenovca i da je danas doneto rešenje o proglašenju zaraženog područja oko Mladenovca u poluprečniku od tri kilometra.
Naveo je da je Naučni institut za veterinarstvo iz Beograda utvrdio žarište u selu Rabrovac, te da su na osnovu toga pre 15 dana, kada se pojavila sumnja, preduzeti svi dalji koraci i preventivne mere.
"Nažalost, posle dve godine koliko smo borili da afrička kuga svinja ne dođe u Srbiju, sada mogu da potvrdim da mi, na osnovu rezultata laboratorije iz Madrida, imamo potvrđenu afričku kugu svinja na tri tačke u tri sela u okolini Mladenovca", rekao je Nedimović za Tanjug.
Objasnio je da virus afričke kuge svinja napada isključio svinje i divlje svinje, da nema opasnosti za ljude.
"Ljudi mogu da jedu svinjsko meso. Jedino je virus opasan za populaciju svinja i divljih svinja. Ne postoji vakcina protiv afričke kuge svinja. To je ozbiljan problem pre svega po celu industriju svinjarstva", rekao je ministar.
Naglasio je da su preduzete sve preventivne mere kako ne bi došlo do širenja zaraze, te da je obavljena eutanazija svinja na mestima gde je potvrđeno prisustvo virusa i da je država nadokadila štetu što će, dodaje, činiti i nadalje.
Ministar je rekao da će biti zabranjeno držanje svinja na otvorenom kako ne bi došlo do prenošenja zaraze.
"Ono što se desilo na prostoru Mladenovca je jedan mikro slučaj", rekao je Nedimović i naglasio da je sada preventiva najvažnija.
Pripremljena su, kaže, i jasna uputstva za uzgajivače svinja, lovce, obaveštenja na graničnim prelazima.
Naglasio je da svaki slučaj ili sumnju treba prijaviti veterinaru ili veterinarskom inspektoru.
"U Srbiji smo 2018. imali oko 2,8 miliona svinja na 52.000 gazdinstava. Jako je važno da sada one prostore koji imaju najveći broj svinja uspemo da u sigurnosnom smislu sačuvamo od pojave virusa. Tu mislim na prostor Srema, Mačve, Svernobačkog i Zapadno bačkog okruga i ostale", rekao je Nedimović.
Na pitanje hoće li biti ugrožen izvoz svinjskog mesa iz Srbije, ministar kaže da kad postoji sumnja ili kada je proglašeno zaraženo područje automatski zemlje prestaju da uvoze svinjsko meso, ali i navodi da je ta mera privremenog karaktera.
"Mi smo doneli danas odluku, potpisao sam naredbu da uvodimo princip regionalizacije u Srbiji. To znači da samo iz prostora koji je zaražen nema trgovine, svi ostali prostori gde nema virusa su slobodni za trgovinu", rekao je Nedimović.
Dodao je da ćemo posle ove naredne i monitoringa koji će trajati oko 40 dana moći nesmetano da izvozimo na prostor EU i u druge države, a u skladu sa instrukcijama Svetske organziacije za zdravlje životinja.
"PRENOSE" JE LJUDI A UBISTVENA JE ZA SVINJE
Afrička kuga svinja na međunarodnoj je listi naročito opasnih zaraznih bolesti kod životinja, ali stručnjaci kažu da se primenom odgovarajućih biosigurnosnih mera i odgovornim ponašanjem vlasnika svinja može sprečiti ulazak virusa na farme.
Šefica odeljenja za virusologiju pri Naučnom institutu za veterinarstvo Srbije, koji je i nacionalna referentna laboratorija za afričku kugu svinja, Vesna Milićević rekla je za Tanjug da se ta bolest ne prenosi na ljude, ali da je izuzetno smrtonosna za svinje.
"Čekali smo godinama da se bolest pojavi kod nas. Kad se pojavila u susednim zemljama, Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, preduzeli smo sve mere i radili na jačanju svesti lovaca, uzgajivača, veterinara. Bolest ne predstavlja opasnost za ljude, ali izaziva izuzetno visok mortalitet svinja", kaže Milićevićeva.
Naglasila je da je odgovorno ponašanje i veterinara i uzgajivača važno kako virus ne bi ušao na velika gazdinstva, te da je neodgovorno ponašanje ljudi često uzrok pojave bolesti, jer otpaci iz kuhinje završe na trpezi svinja.
Navela je da je virus složen i da ne postoji vakcina protov te bolesti. Kaže da se zaraženo meso uništava i naglašava da je bitno da se ne pojavljuju novi slučajevi zaraze i da se primenom odgovarajućih mera i odgovornim ponašanjem vlasnika životinja može spreči širenje virusa.
U izjavi za Tanjug profesor Miroslav Valčić, šef katedre za zarazne bolesti životinja i bolesti pčela na Fakultetu veterinarske medicine, kaže da se od 2007. godine prati kuda ide virus, i da je interesantno da je u Evropi on je uvek prelazio iz regiona u region, države u državu - putem prerađevina, dakle mesa", i kao primer navodi radnike iz Ukrajine koji su radili u Mađarskoj i poneli domaće kobasice.
On kaže da se radi o virusu jako otpornom u spoljašnjoj sredini, koji preko godinu dana preživi u nekoj prerađevini ili smrznutom mesu.
U Evropu je prvi put stigao 2007. godine sa Bliskog istoka, a procene su da će preplaviti Stari kontinent.
"Sada Rumunija ima najviše, preko hiljadu žarišta, a Bugarska je imala puno žarišta, na desetine, a za tu bolest nema vakcine i nema leka", kaže Valčić i dodaje da se samo Malta oslobodila virusa tako što je pobila sve svinje.
On je naveo da su u Africi osnovni rezervoari virusa afričke kuge svinja krpelji a slučajni domaćini su svinje, i to bradavičasto svinjče i divlja svinja - buš, a tamo svinje nemaju kliničkih simptoma ili su oni blagi - pa svinja preživljava.
" Plemenite, ove naše domaće svinje kao i evropska divlja svinja oboljevaju sa izrazitim simptomima i praktično je 100 odsto uginuće", kaže Valčić i dodaje da ipak u Evropi, osim na Sardiniji i u Portugalu, nema populacije krpelja koja bi se zarazila.
