Kamerman i fotoreporter iz Niša Vladimir Simović (39) zamonašio se minulog vikenda u budističkom hramu u Oxford Buddha Vihara Srbija, u Čortanovcima kraj Novog Sada.
On je postao monah Viriyasami, što u prevodu znači "majstor energije" ili onaj koji ulaže veliki trud u svojim zadacima.
Simović ili Viriyasami, kako se sada zove, rekao je za agenciju Beta da je prvi Srbin koji je u našoj zemlji zamonašen u budističkoj tradiciji.
"Ime Viriyasami dobio sam od poštovanog Dr. K. Dhammasami. On dolazi iz Burme u Srbiju jednom godišnje na deset dana, dok ostali monasi dolaze i ostaju tri do šest meseci, a potom ih menjaju drugi monasi", izjavio je Simović ili Viriyasami.
On se prvi put susreo sa budizmom pre 11 godina i od tada ga aktivno proučava i primenjuje.
"S budizmom sam se prvi put susreo 2008. godine, na kursu meditacije. Tih pet dana meditacije u apsolutnoj tišini su promenili moje sagledavanje sveta u potpunosti. To je trenutak kada sam shvatio da sam pronašao ono za čime sam tragao od svoje trinaeste godine kada sam sebi prvi put postavio pitanje: 'Ko je Bog?' Tim pitanjem je krenula čitava moja duhovna potraga", istakao je Viriyasami.
Postao je monah, dodao je, jer je to jedini način da se u potpunosti posveti razvijanju mudrosti i saosećanja, što je i osnovni zadatak jednog budističkog monaha.
"Današnjica, sa svim multimedijima, zatrpava nas gomilom informacija koje nismo u stanju da sažvaćemo. Možda mislimo da jesmo u stanju, ali ne, nismo. Ogrizli u ispunjavanju sopstvenih želja i potreba, koje nikada ne možemo zadovoljiti, mi zaboravljamo na prolaznost života, zaboravljamo da živimo. Prelazimo sa jedne u drugu želju, iz jednog odnosa u drugi", naglasio je Viriyasami.
Zavaramo se, dodao je, gomilom stvari i mislimo da živimo, a zapravo trčimo kroz život hvaleći se uspesima i skrivajući se od neuspeha.
"Poželeo sam da se sklonim od tih stvari i da upoznam samog sebe i život iz jednog totalno drugačijeg ugla. Zbog toga sam postao monah. To je jedini način posvetiti se u potpunosti razvijanju mudrosti i saosećanja. Kada jednom razvijete mudrost i saosećanje, možete pomoći i drugima", rekao je Viriyasami.
On je kazao da kao monah u hramu u Čortanovcima živi vrlo jednostavno.
"Dan nam počinje u pet časova kada počinje jutarnja Puđa nakon koje sledi sedeća meditacija. Posle doručka je radni period, kada svako od nas monaha dobija neko zaduženje. Ručak je u 11,30 časova nakon kog više ne unosimo hranu sve do sutrašnjeg doručka. Tokom popodneva odmaramo, učimo, meditiramo, družimo se. Nekada izađemo do grada. Večernja Puđa je u 18 časova, nakon toga je sedeća meditacija i oko 20 časova odlazimo u svoje sobe na počinak", rekao je Viriyasami.
Prema njegovim rečima, budistički monasi mogu da koriste telefon i internet, nemaju stroga pravila ponašanja, ali se preporučuje poštovanje nekih pravila da bi lakše napredovali.
"Jedina stroga pravila za monahe su ne govori laži i nepotrebno, ne oduzimaj život, ne uzimaj šta ti nije dato. Zabranjene su seksualne aktivnosti. U slučaju kršenja tih pravila bili bi momentalno isključeni iz monaške zajednice", objasnio je Viriyasami koji će ubuduće stalno nositi nošnju budističkih monaha koja se zove thingan.
On je kazao da skorijoj budućnosti planira da proputuje Azijom, upozna njihovu kulturu i prođe kroz dodatno budističko školovanje.
"Nakon toga planiram da nastavim da živim u Srbiji kako bih pomogao u prenošenju učenja onima kojima je to potrebno, ali i da bih bio blizu svojih roditelja kako bi im pomogao kada za to bude bilo potrebe. Oni nisu bili baš oduševljeni mojim zamonašenjem ali su sve vreme, još od 2008. godine znali čime se bavim i u tome me podržavali jer su videli da to pozitivno utiče na mene. Sada im ne odgovara što nisam stalno uz njih, ali verujem da će se vremenom navići. Svakako, nisam daleko, obilaziću ih", rekao je Viriyasami.
