Novoizabrani predsednik Hrvatske Zoran Milanović iščlaniće se nakon 20 godina iz opozicione hrvatske Socijaldemokratske partije (SDP).
Plan je, kako nezvanično saznaje Jutarnji list, da Zoran Milanović dođe u centralu te stranke na i obrati se članovima Glavnog odbora koji će se sastati radi usvajanja programskih smernica za predstojeće parlamentarne izbore.
Nezvanični izvori iz stranke navode da će Milanović tom prilikom preko članova Glavnog odbora zahvaliti celom SDP-u na podršci u kandidaturi za predsednika i obavestiti ih da, kao što to nalaže Ustav, zbog preuzimanja dužnosti predsednika Republike izlazi iz SDP-a.
Milanović se u SDP učlanio 1999. godine, a 2004. izabran je u Glavni odbor SDP-a, a dve godine posle postaje portparol SDP-a.
Godine 2006. bio je izabran za koordinatora rada SDP-a u četvrtoj izbornoj jedinici.
Nakon smrti Ivice Račana prvi je objavio kandidaturu za novog predsednika SDP-a i pobedio na izborima. Milanović je bio predsednik SDP-a sve do gubitka parlamentarnih izbora 2016. godine. Tada se povukao s funkcije predsednika stranke i ostao "običan" član.
Sve do leta prošle godine Milanović je bio izvan političkog i javnog života.
Tada je prekinuo nagađanja o svojim ambicijama da ga zanima dužnost predsednika i najavio kandidaturu. Podršku mu je dalo Predsedništvo SDP-a, a Glavni odbor izglasao mu je podršku sa 70 glasova za, jednim protiv i jednim suzdržanim.
Kako se vratio jedan od najmlađih hrvatskih premijera
Zoran Milanović pobedio je početkom godine na predsedničkim izborima u drugom krugu bivšu predsednicu i kandidatkinju Hrvatske demokratske zajednice Kolindu Grabar Kitarović.
Ta pobeda predstavljala je "veliki povratak" Milanovića na političku scenu Hrvatske, ali i povratak u izvršnoj vlasti.
Novoizabrani predsednik obavljao je, nakon poraza Vlade HDZ-a predvođenu tadašnjom premijerkom Jadrankom Kosor krajem 2011. godine, funkciju predsednika Vlade do izbora 2016. godine.
Milanović je pobedom sa svojom "Kukuriku" koalicijom tada postoa jedan od najmalađih hrvatskih premijera od njene nezavisnosti, Milanovića je nakon poraza 2016. godine zamenio do tada nepoznati Tihomir Orešković, stručnjak iz inostranstva koji se vratio u Hrvatsku, koji je predvodio novu vladu koju je formirao HDZ.
Tadašnja Milanovića administracija suočavala se sa posledicama negativnog rasta na koji je veliki uticaj imala ranija ekonomska kriza koja je potresala gotovo ceo svet.
Upravo taj ekonomski "neuspeh", ali i situacija oko protesta branitelja ("šatoraša"), migrantske krize i uvođenje ekonomskih sankcija Srbiji dosta je uticala na negativni imidž tadašnjeg premijera Milanovića.
On je u javnosti često bio poznat i po svojoj "žustroj" naravi, koja se često isticala kao njegova mana, a mnogi su u njemu više videli "levičara, koji nije levičar".
Pobeda na predsedničkim izborima Milanovića je gotovo "oprala" u javnosti, a on je ponovo postao najpopularniji političar u Hrvatskoj, a popularnost gotovi svih "vidiljivih" funkcionera HDZ-a počela je opadati, izuzev premijera i predsednika HDZ-a Andreja Plenkovića.
Da će naredni period u Hrvatskoj biti politički poprilično zanimljiv govori i to da je aktuelni premijer Plenković već najavio "tvrdu kohabitaciju".
Kako će i zvanično izgledati sudar dve "jake ličnosti" hrvatske političke scene ostaje nam da vidimo u narednim mesecima.
