Ambasador Hrvatske u u Iranu, lekar i pesnik, Drago Štambuk je rekao da je sklon verovanju da je u staroj Persiji bila hrvatska pradomovina!
Ambasador Štambuk je u intervjuu za hrvatski Večernji list rekao da na temelju velikog broja odnedavno dostupnih izvora i činjenica, kako kaže, sklon je verovanju da je u staroj Persiji bila hrvatska pradomovina.
"Zvala se Harahvatia (grčki Arachosia ili Bela Indija)", rekao je Štambuk za Večernji list.
Štambuk je naveo da je danas u jugozapadnom Avganistanu geografski opisuju grad Kandahar, reka Helmand, te Hamunsko jezero smešteno na jugoistoku današnjeg Irana.
"Njom je za vreme zoroastranske ahemenidske dinastije kraljevao Vivana, saveznik Darija Velikoga, koji je pomogao persijskom vladaru da savlada protivnika Vaishpatu. U Apadani, velebnoj dvorani sa stupovima u Persepolisu, nalaze se neizrecivo vredni kameni reljefi koji predstavljaju i Darijeve hrvatske saveznike, a u stenama Bistuna, blizu Kermanšaha, klinastim pismom na tri jezika - staropersijskom, elamitskom i akadijskom", rekao je Štambuk za Večernji.
On je dodao da se ispod reljefnog prikaza Darija Velikog vidi urezan tekst koji spominje Harahvatiju.
Štambuk je svoju teorije dalje objasnio da se u "Zaratustrinim Gatama prorok rečenim imenom dvaput obraća hrvatskoj verovatnoj pradomovini".
"I etnonim Hrvat staroiranskoga je porekla, dok je hrvatski naziv ban, za vladara, takođe iranska reč: označava čuvara, narodnog vođu. Nedaleko od Teherana je grad Kašan u kojem opstaje priča o sveta tri kralja koji su odatle krenuli da se poklone detetu Isusu u Betlehemu, a jedan od trojice kraljeva bio je Gašpata, Gašpar, koji dođe iz nedaleke Harahvatije", rekao je hrvatski ambasador u Teheranu.
On kaže da se sa Teheranskim univerzitetom već duže radi na bilateralnoj organizaciji simpozijuma o iransko-hrvatskim vezama, a ono što njega izuzetno i lično pogađa jeste prepoznavanje sličnosti između ostrvskog staročakavskoga i staroiranskoga.
"Tako sam se blizu Kašana, dok su mi u prelepom vrtu nudili plod divlje šljive zvan zardeliu, prisetio da na mom Braču od vajkada taj plod zovemo zerdelija. U ovom kontekstu i moja Zlatna formula hrvatskoga jezika ča-kaj-što koja ucelovljuje hrvatski jezik prodire i dublje jer integrišući čakavski idiom dolazi do naših staroiranskih jezičkih korena", rekao je hrvatski ambasador.
