Završena litija u Tivtu, Amfilohije pozvao na, kako je rekao, ukidanje diskriminatorskog i anticivilizacijskog zakona
Organizatori su pozvali građane da se ne drže u grupama većim od 200 osoba, da budu mirni i dostojanstveni i suzdrže se od dobacivanja policiji čije je pojačano prisustvo primetno na ulicama Tivta.
Okupljeni skandiraju: Ne damo svetinje! i Evo nas, došli smo svetinje da branimo!
Policija ipak ne reguliše saobraćaj na ulicama kojima se kreće litija, već to čine redari koje su angažovali organizatori.
Litija se zaustavila ispred zgrade Opštine, a Amfilohije se pomolio za dobrobit i spasenje svih građana Tivta i cele Crne Gore.
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije ponovo je tokom besede posle litije u Tivtu pozvao na ukidanje spornog Zakona o slobodi veroispovesti.
"Ako vlast hoće da i na izborima nešto uradi, mnogo im je pametnije da diskriminatorski Zakon o slobodi veroispovesti odmah sada ukinu", poručio je Amfilohije.
Zahvalio je crnogorskoj opoziciji što se borila protiv usvajanja "antievropskog i anticivilizacijskog Zakona o slobodi veroispovesti", ali i zato što je prihvatila njegov poziv da ne politizuje litije.
Ocenio je da su tvrdnje crnogorskog predsednika Mila Đukanovića da Srpska crkva navodno ugrožava Crnu Goru i njen put u Evropu, "bezumne" i da on danas protiv sopstvenog naroda primjenjuje političku represiju poput one koju je stari režim 1989. primjenjivao protiv njega.
Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori dala je rok vlastima da se do Petrovdana, odnosno do 12. jula, izjasne o tome da li žele da nastave dijalog o spornom Zakonu o slobodi veroispovesti i predlogu crkve da taj zakon bude izmenjen, a u suprotnom dijaloga više neće biti.
Zakon o slobodi veroispovesti usvojen je u Skupštini Crne Gore krajem prošle godine uz mnogo turbulencija, protivljenja prosrpske opozicije, koja je čak probala i da prekine sednicu, posle čega su opozicioni poslanici privedeni u policiju.
Odmah nakon toga počeli su protesti širom Crne Gore (i u Srbiji), a potom su ti protesti bili pretvoreni u litije, kao vid izražavanja nezadovoljstva zbog tog zakona, koji crkva vidi kao način da se podržavi njena imovina. Litije su privremeno pauzirane zbog epidemije korona virusa, ali su dva verska okupljanja tokom ove zdravstvene krize ponovo podigla tenzije, jer su sveštenici potom privođeni u policiju. Posebno je bilo napeto kada je 12. maja vladika Joanikije sa grupom sveštenika priveden u Nikšiću zbog zabranjene litije.
U međuvremenu, otvoreni su razgovori predstavnika vlade i Mitropolije crnogorsko-primorske (14. februara ove godine), koji su potom prebačeni na nivo eksperata, ali se nije mnogo pomaklo u pregovorima. Sa druge strane, vlasti u Crnoj Gori optužile su SPC da ne plaća porez na imovinu, kako bi trebalo, kao i da je dug narastao na dva miliona evra!
Tek, predsednik Vlade Crne Gore Duško Marković otkrio je da su se on i predsednik Crne Gore Milo Đukanović nedavno sastali sa najvišim predstavnicima SPC u Crnoj Gori, vladikama Amfilohijem i Joanikijem, kada su im predložili da se ovaj zakon privremeno "zamrzne"dok se o njemu ne izjasne Ustavni sud i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.
Crnogorski premijer je izjavio i da je taj predlog odbijen. Međutim, kao odgovor na ovo Markovićevo istupanje, predstavnici SPC u Crnoj Gori su saopštili da im je zapravo nuđeno da postanu "deo rešenja" tako što bi trebalo da učestvuju u stvaranju jedinstvene pravoslavne crkve u Crnoj Gori, a predlog crnogorskih zvaničnika o zakonu su ocenili "zlonamernim i neustavnim". Posebno je istaknuto da Vlada Crne Gore sada nema ingerencije da ne primenjuje zakon, jer ga je usvojila Skupština i da bi zato trebalo prihvatiti predlog crkve o izmenama zakona.