Pre 46 godina desio se "prapočetak" nečega bez čega danas ne možete ni vi, a ni mi!
Na današnji dan pre 46 godina između dva računara u Sjedinjenim Američkim Državama poslata je kratka poruka - "lO", iako je nakon dve sekunde veza pukla, internet je rođen.
Semjuel Morze je 1844. godine učinio do tada nešto nezamislivo - telegrafskim aparatom, koga je prethodno izumeo i izradio, poslao je kratku poruku od Baltimora do Vašingtona koristeći svoju telegrafsku spravu i mrežu kablova dugu 60 kilometara razapetu između dva američka grada. U kratkoj poruci poslata je rečenica iz Biblije: "Šta to beše Božje delo?". 125 godina kasnije, tačnije 29. oktobra 1969. godine, profesor Leonard Klajnrok sa američkog univerziteta Los Anđles razmišljao je šta da pošalje kao prvu i istorijsku rečenicu u mreži koju su činila dva računara na dva američka fakulteta.
"U kancelariji smo se nalazili samo programer i ja. Nismo imali kameru ili bilo šta čime bismo zabeležili taj istorijski trenutak. Nismo pripremili i osmislili neku zvučnu rečenicu poput ostalih. Nismo bili toliko pametni", izjavio je za nemački državni radio "Dojče vele" 2009. godine sada 80-godišnji profesor, koji je 2008. godine nagrađen američkom Nacionalnom medaljom za nauku upravo za otkriće koje predstavlja temelj interneta.
Eksperiment se nije odvijao kako je bilo zamišljeno. Klajnrok u početku nije uspeo da poveže računar sa Kalifornijskog univerziteta sa onim na univerzitetu Stenford u Severnoj Karolini. Prva veza između dva računara prekinuta je posle samo dve sekunde. Klajnrok je uspeo da pošalje dva slova: "lO".
"Tako je ružan, a ujedno tako lep. On je moj dragi prijatelj. Uradio je ono što se od njega očekivalo. Kasnije su uređaji napredovali da bismo imali ono što danas zovemo - internet", rekao je Klajnrok.
Ovako je Internet izgledao 2009, kad je "napunio" 40 godina:
A šta je sve prethodilo nastanku interneta kakav danas poznajemo.
Hronologija interneta:
1971. - Rek Tomlinson razvija elektronsku poštu za ARPAnet. Upravo je on tvorac znaka @. Popularnog "majmuna" osmislio je kako bi u adresi elektronske pošte razdvojio ime korisnika od imena računara.
1973. - Mreža povezanih računara seli se preko Antlantika. Norveška je postala deo ARPAneta. Cilj je bio razmena podataka o mogućim potresima i nuklearnim eksplozijama sa SAD. Posle Norveške, u mrežu ulazi Londonski univerzitet.
1978. - Geri Tuerk šalje prvi "spam" (masovno distribuirana poruka koju niste želeli) u mreži ARPAnet.
1984. - Broj umreženih računara prelazi 1.000. Japan stvara vlastitu mrežu Junet, Velika Britanija razvija mrežu Janet, a Sovjetski Savez Usenet.
1985. - Stvoren je domen .com. Najstarija stranica sa tim domenom glasila je i još uvek glasi: symbolics.com.
1989. - U Evropskoj laboratoriji za praktičnu fiziku (CERN) rađa se ideja o internetu kakav danas poznajemo - razmena celih dokumenata zajedno sa slikama pri čemu delovi dokumenta postaju linkovi. Nastaje format podataka HTML.
1990. - Pojavljuje se prvi internetski pretraživač nazvan Archie zahvaljujuć kanadskom studentu Alenu Emtažu.
1991. - Nastaje prva internetska stranica, doduše siromašnog sadržaja.
1996. - Leri Pejdž i Sergej Brin, studenti sa Univerziteta Stenford, počinju da rade na pretraživaču koji prikazuje stranice prema njihovoj popularnosti i relevantnosti.
1998. Otvorena prva Google kancelarija i pokrenut Google Search.
1999. - Nastaje Napster, aplikacija za deljenje muzike.
2000. - Oko 10 miliona mejl poruka slalo se tokom jednog dana.
2003. - Preuzimanje muzike postaje jedan od najpopularnijih stvari na internetu. Pojavili su se Myspace, Skype i Safari Web pregledač.
2004. - Veliki napad internet crva MyDoom ili Novarg. Stvoren je Facebook
2005. - Pokrenut je YouTube.
2007. Na svetu postoji više od 100 miliona sajtova.
2009. Internet slavi 40 godina postojanja.
2010. Mobilni internet doživljava "eksploziju" koja i danas traje...