Lalatović za MONDO: O tituli Voše, "majci" i Čolu

Trener Vojvodine Nenad Lalatović za MONDO govorio o tome kako su ga prihvatili u Novom Sadu, šta je potrebno da Uprava uradi kako bi na "Karađorđe" došao trofej, kako je u Zvezdi stavio trenersku karijeru na kocku i čiji fudbal voli.

Izvor: MN PRESS

U jednom trenutku se činilo da je blizu "kraj" njega i Vojvodine, pošto se u priču umešao Čukarički, ali on je ostao trener "stare dame" i ovog petka nas ugostio u svojoj kancelariji u sportskom centru "Vujadin Boškov".

Na stolu papiri sa nacrtanom taktikom, a na licu osmeh čoveka koji uživa radeći svoj posao.

Pre tačno tri nedelje okupio je igrače "u krug" na večernjem treningu Vojvodine i saopštio im da "ne ide nigde". Ostaje da radi sa njima kako bi završili ono započeto. Napad na prvo mesto!

"I meni i njima je bilo vrlo drago što sam ostao i nastavio saradnju sa njima. Bili su vrlo zadovoljni kada sam im to saopštio i propratili su to aplauzom. Želimo da nastavimo tamo gde smo stali - da budemo među najboljim ekipama u Srbiji, a oni su najzaslužniji za to", kazao nam je on na početku razgovora.

Njegov uslovi za ostanak su bili da menadžeri ne prilaze njegovim treninzima i to da ne može da dobije otkaz ukoliko se Vojvodina nalazi među prve četiri ekipe na tabeli. Budući da mu je Uprava ispunila želje nije bilo razloga da "menja boje".

"Nisam tražio ništa sem toga da ja odlučujem o svemu, i uvek sam ja odlučivao o svemu, ali jednostavno nisam želeo da budem u situaciji da ako ne stavim Peru, a stavim Žiku, da taj neki se ne naljuti i kaže da treba oterati Lalatovića jer je stavio Žiku, a ne Peru. Nisam želeo da dok radim imam takav pritisak i oni su mi to omogućili", kazao je Lalatović.

Na primeru Vojvodine može se videti da "sve kreće od svlačionice".

Mladi stručnjak je više puta isticao da je dobra atmosfera jedan od glavnih faktora ka dobrim rezutlatima, i njihovom održavanju, a ta hemija između njega i igrača je možda i veća iz razloga što je on veliki broj svojih igrača "preporodio".

Mnogi su bili "odbačeni" i bili daleko od prave forme, ali su u Vojvodini počeli da igraju fudbal.

"Neko je igrao manje, neko više. Mogli (Ivan Lakićević) je ispao sa Donjim Sremom iz lige, Bogdan Planić ispao sa OFK-om, Nikola Antić nije igrao godinu i po dana, Kovačević jedva ostao u ligi sa Spartakom, Trujić nije igrao u Partizanu, Malbašić nije u Hofenhajmu, Meleg u Ajaksu... Sve igrači sa kvalitetom. Mora trener da veruje u tvoj kvalitet i da se sve postavi na pravo mesto. Oni su sada pokazali da su među najboljim igračima u Srbiji i verujem da će mnogi od njih dobiti šansu u velikim klubovima".

Nenad Lalatović je dodao i da gde god je radio bilo je teško platiti obeštećenje za tranfer fudbalera i da živimo u zemlji u kojoj su fudbalske plate vrlo male. Želeo je da nam slikovito, anegdotom, dočara razliku između našeg i holandskog fudbala.

Koji opet nije u nekom samom vrhu...

"Kad smo igrali protiv AZ Alkmara na doping kontroli su bili naš levi bek Nikola Antić i njihov desni bek i razgovarali su tako o platama... Antić ga je upitao kolika mu je mesečna plata i ovaj ga pita, pa šta misliš? On je počeo da pogađa sa 10, 15, 25 hiljada, a ovaj viče 'više, više', pa kolika je plata - upita ga Antić - a, ovaj kaže 40 hiljada evra mesečno! Onda njega Antić pita, a šta ti misliš koliku ja platu imam, a on pogađa sa 20, 15, 10, a Antić kaže 'manje, manje'. Kada mu je rekao da mu je plata 1.200 evra on je samo kazao 'ma da li je moguće, čoveče?'".

"Eto - tolika je razlika između dva beka. U Vojvodini i AZ Alkamaru!", rekao je Lalatović.

Pošto je ona tačno 38.800 evra, onda se onaj poraz od holandske ekipe (3:0) ne čini tako visok...

Taj poraz je samo jedan od dva koliko je Vojvodina "pretrpela" u ovogodišnjem toku sezone. Do početka oktobra oni "u nogama" imaju već dvadeset odigranih mečeva, a sam Lalatović ističe da nije baš verovao da će napraviti najbolji start u istoriji Vojvodine.

"Kod nas nema pojedinca. Mi smo kolektiv 'svi za jednog, jedan za sve'. Napredujemo kroz kolektivnu igru i duh – napravili smo dobru atmosferu, igramo lepo i mislim da su svi zadovoljni", kazao je on.

Da li i najlepše?

"Sad da li Vojvodina igra najlepši fudbal u Srbiji... Ne bih ja o tome. Igra i Partizan lepo u poslednje vreme, Zvezda, pa i Radnički Niš. Mi igramo DOBAR fudbal i imamo rezultate, ali svesni smo da to neće biti doveka. Naravno da će biti uspona i padova, ali ćemo se truditi da što duže igramo dobro i beležimo dobre rezultate", diplomatski je odgovorio Lalatović.

Vojvodina je u jednom trenutku bila i prvoplasirana, trenutno je na dva boda zaostatka od vodeće Zvezde, a vrhu se uzastopnim pobedama primiče i Partizan. Ove tri ekipe će voditi borbu za trofej, a šta je prednost Lalatovićeve ekipe?

"Zvezda i Partizan imaju pritisak. Samo se oni menjaju na čelu tabele u poslednjih 20 i kusur godina. Oni jednostavno moraju da budu prvi, a mi nemamo taj pritisak. Ako nismo bili 20 godina, pa možemo i tu 21. godinu da ne budemo. Želimo da konkurišemo do kraja, pa konačno da se vidi i taj treći koji ravnopravno konkuriše za titulu. Ja sam svestan da ćemo mi teško osvojiti prvenstvo, ali želimo što duže da budemo pri tom prvom mestu i pokušamo".

On zna šta je potrebno da se uradi da bi se titula prvi put posle 1989. godine našla u Novom Sadu.

"Ako Uprava kluba želi titulu - njima je zadatak da ovaj ceo tim ostane na okupu i da se na zimu dovedu dva igrača, pa na leto još trojica, a da se u međuvremenu niko ne proda - onda bi se naredne godine napala titula i grupna faza Lige Evrope. Teško je ovako pričati o nekim titulama kada ti za 10 meseci ode 10 standardnih igrača. To nije realno, ali je u fudbalu sve moguće i mi se ničega ne odričemo unapred", podvukao je Lalatović.

Mnogo se priča i o strancima u srpskom fudbalu. Za razliku od Partizana, a naročito Crvene zvezde, u Vojvodini nastupaju mahom domaći fudbaleri.

"Nemam ništa protiv stranaca u našem fudbalu, ali mislim da ih je previše. Oni moraju da imaju vrhunski kvalitet. Recimo, ako dovedemo špica, koji zarađuje veliki novac, on mora da daje 20-25 golova po sezoni. Ili ako je u pitanju štoper iz inostranstva, pa on mora da bude reprezentativac svoje zemlje".

Kao dobre primere naveo je Leonarda iz Partizana i Donalda, Kangu i Vijeiru iz Zvezde.

Ali...

"Dovedeš deset - pogodiš trojicu. Ako si ti promašio sedmoricu, e, tu je sad problem! Kako ovu sedmoricu plaćati, a niko od njih ne dolazi za manje od 20 hiljada evra mesečno?".

Nikada nije krio da je od malih nogu veliki navijač Crvene zvezde, čiji je bio i igrač, što se u početku nije dopadalo navijačima Vojvodine. Veliki aplauz u Novom Sadu protiv Borca i skandiranje sa tribina značili su da je Lalatović ipak "kupio" njihovo srce.

"Ovde sam prihvaćen kao da sam ovde odrastao. Želim da se zahvalim svim navijačima koji su prepoznali da ja radim i živim za ovaj klub kao da nikada neću otići iz njega. Hvala im što se osećam kao da sam u svojoj drugoj kući. Meni je jako bitno da su navijači zadovoljni i da oni u meni prepozaju jednog poštenog momka koji će dok god radi u Vojvodini raditi do poslednje kapi krvi. Takav sam bio i u Čačku, a sada sam još veći fanatik za uspehom".

Onda se dotakao perioda u Crvenoj zvezdi koji nije bio nimalo lak za njega.

"Ja sam rekao da sam ponikao u Zvezdi i uvek naglašavam da 'neću moći da mrzim majku koja me je rodila'. Podarila mi je taj sportski život, dala mi je da budem finansijski stabilniji nego kada sam bio dete. I jednostavno to se ceni i poštuje. Majka može da te odbaci, ali ona je tvoja majka - i kakva god da je - ona je tvoja i uvek se voli".

Ispričao je da je rastanak sa Crvenom zvezdom, ili kako on kaže "majkom",  2015. godine završen vrlo ružno.

"Posle godinu dana u klubu gde sam afirmisao pet igrača, gde je prosečna plata bila par hiljada evra, gde sam napravio nešto za budućnost - otišao sam bez pozdrava, niko mi nije pružio ruku. Pustili su me neki ljudi niz vodu... Svi su mi govorili da ne idem u Čačak, da ću poginuti, ali ja sam im svima pokazao da su pogrešili u vezi mene", u dahu je ispričao Lalatović...

...i sam nastavio.

"Ja sam od Zvezde tražio da mi daju ugovor i obećao da ću druge godine osvojiti titulu. Tražio sam da mi dovedu Čavrića, Krunića, Srnića, Stojiljkovića, i da nam ostanu Milijaš i Pečnik - uz priključenje talenata poput Luke Jovića, Mihaila Ristića i drugih - i rekao sam da za dve godine garantujem titulu i 20 miliona evra od potpune afirmacije ovih mladih igrača".

Ne treba pričati da nijedan od ovih uslova nije ispunjen...

"Stavio sam svoju trenersku karijeru na kocku zbog toga", kazao je on.

No, nakon neobične odluke da nakon Crvene zvezde preuzme Borac, u kom je beležio odlične rezultate uprkos finansijskim problemima, na kraju je "isplivala" ponuda Vojvodine u kojoj je spojio skoro godinu dana ugovora, a po svemu sudeći biće "lala" bar do leta.

Kaže da se u fudbalu vidi još bar 20 godina, a poznajući njegov temperament i nije neko iznenađenje čiji fudbal naročito poštuje.

"Uživam uz Atletiko Madrid. Nije da sad ja imam neke idole, ali dopada mi se njihov temperament, posebno njihovog trenera Simeonea, dopada mi se kako igraju svih 90 minuta i ostavljaju poslednji atom snage na terenu kako bi Atletiko napravio rezultat".

I uspeli su da prekinu niz Barselone i Real Madrida pre dve godine...

"Ja želim od svojih igrača da ostave i dušu na terenu kako bi Vojvodina napravila rezultate".

(Milutin Vujičić - MONDO)