"Ovo je bila najgora igra od kad sam trener Barselone", rekao je Enrike. Osvrnuli smo se na utakmicu i sve ono što bi ona mogla da znači za naredne rivale "Blaugrane".
"Ne govorim ovo često, ali trebalo bi da budemo srećni sa remijem", rekao je Đerar Pike u nedelju uveče nakon što Barselona ni devetu godinu zaredom nije pobedila na "Anoeti".
Međutim, posle scenarija koji je pripremila legenda Barse na klupi Real Sosijedada, Euzebio Sakristan Mena, koji je kao igrač i trener učestvovao u prva dva trijumfa katalonskog kluba u Kupu, tj. Ligi šampiona (1992, pa 2006), bod je zaista bio kao pobeda za šampiona Španije.
Pred 28.000 navijača, "La Real" je deklasirao skupoceni tim Luisa Enrikea, domaćinu je poništen čist pogodak u 75. minutu, dok je sedam minuta kasnije Karlos Vela i drugi put na utakmici uzdrmao okvir gola Marka-Andrea ter Štegena.
Ostalo je 1:1, zahvaljujući tome što je Karlos Martinez jednom zakasnio na loptu u striktnom presingu koji je naredio Euzebio i "isplivao" u prazno, a Nejmar to odmah pretvorio u asistenciju za Lionela Mesija kojem, inače, nije potrebno da Barsa igra dobro da bi se upisao u strelce.
Šest minuta ranije, Vilijan Žoze iskoristio je "otpadak" posle Ter Štegenove odbrane kojoj je prethodila greška Havijera Maskerana i udarac Vele.
U ovoj rečenici navedena su dvojica fudbalera koje je Euzebio želeo da drži pod pritiskom od prve do poslednje sekunde utakmice. I upravo to je bio ključ taktičke pobede starijeg od dvojice trenera koji su se u igračkim danima za sezonu "promašili" u Kataloniji – Euzebio je otišao 1995, a Enrike došao 1996. Ipak, sreli su se nekoliko godina kasnije u "La Masiji", gde su uporedo radili i napredovali, pa se dogodilo i da je Euzebio vraćen u Barselonu da na klupi "B" ekipe zameni Enrikea koji je otišao u Romu.
Real Sosijedad sveo je Barselonu na najmanji posed lopte (46%) i najlošiji procenat uspešnosti u dodavanjima (75%) još od kad je Real Madrid 2008. na proleće pobedio najvećeg rivala 4:1 u "El Klasiku" u meču u kom je overena pretposlednja titula prvaka Španije, kada je "kraljevski klub" u pitanju.
Kako je Euzebiju to uspelo?
1) On je pre utakmice znao tri ključne stvari, koje je želeo maksimalno da iskoristi. Znao je da je Andres Inijesta povređen, a Arda Turan bolestan i da će, bilo da počne Andre Gomeš, bilo Rafinja Alkantara, levi deo veznog reda Barselone biti slaba karika u poređenju sa kvalitetom i iskustvom koje imaju centralni vezista Serđi Buskets i Ivan Rakitić, koji igra desno.
2) Znao je i da će, s obzirom na to da su povređeni Samuel Umtiti i Žeremi Matje, po navici Đerar Pike igrati desnog, a u poslednje vreme nesigurniji i ranjiviji Havijer Maskerano – levo.
3) Znao je i da levi bek Barse, Đordi Alba, pre popušta pod pritiskom i oštrim startovima nego njegov mlađi i neiskusniji kolega sa desnog boka, Serđi Roberto, koji je do prekomande u odbranu igrao krilnog napadača i koji je, shodno tome, navikao da često bude pod paljbom protivničkih bekova. Ujedno, s obzirom na to da je malo ko ikada igrao potpuni i striktni presing protiv Barselone, Euzebio je želeo da dovede Albu pod pritisak kakvim dugo nije bio opterećen.
Na kraju, ali više kao posledica svega navedenog nego kao osnovna ideja, Euzebio jeste želeo da lopta ide lakše na levo ka Nejmaru, nego desno, ka Lionelu Mesiju.
I, utakmica je počela...
Sosijedad je od prvog zvižduka sudije Hesusa Hila Mancana "stao visoko" i davao Ter Štegenu samo dve opcije. Prva je bila duga lopta i ispucavanje prema ne baš visokom triju napadača "MSN", što je suprotno fudbalskoj filosofiji koju je pokojni Johan Krojf predavao na "Kamp Nou" od ranih 90-ih (Euzebio je bio starter u finalu Kupa šampiona 1992, kada je Barsa pobedila Sampdoriju 1:0 pod Krojfovim vođstvom i prvi put osvojila Evropu). Druga opcija bio je pas ka Maskeranu, s obzirom na to da je Vilijan Žoze u startu stajao blizu Pikeu i usmeravao loptu ulevo.
Šta god da je Ter Štegen izabrao od ova dva, usledio su unapred spremne kretnje plavo-belih.
Za duge lopte, "La Real" je bio utoliko što je imao četvoricu igrača "pozadi", viših i boljih u skoku od Nejmara, Mesija i Luisa Suareza, igrača koji je bio osuđen na najlošiju partiju sezone.
Dok je na pas ka Maskeranu, što je naizgled bio manje rizičan izbor, došlo do kompletnog pomeranja zone Sosijedada, koja je omalenom Argentincu ostavljala opet samo dva izbora – dugu loptu ili pas dalje ulevo, ka Albi.
Vilijan Žoze prišao bi još bliže Pikeu, Karlos Vela krenuo na Maskerana, Ćavi Prijeto prišao bi logično prvom izboru u tom trenutku, Denisu Suarezu, dok je bivši igrač Real Madrida, Asijer Iljaramendi imao najvažniji i najodgovorniji zadatak u celoj operaciji, da potpuno isključi iz igre Serđija Busketsa, igrača koji je prethodnih sezona bio nešto poput svetionika u trenucima kada bi se "Blaugrana" brod našao u magli ili pod olujnim talasima.
Ali, kada je kapiten Sosijedada isključio svetlo na tom svetioniku, šampionova posada samo pukom srećom nije doživela potpuni brodolom do poluvremena tokom kojeg je bilo logično da Enrike nešto promeni, ali do danas nikome nije jasno zbog čega je to bilo izvlačenje Rakitića, koji je poput kolege sa desne strane, Roberta, bio mahom isključen iz igre i potpuno neupotrebljiv. Ali, ne zbog toga što je igrao loše, već zbog toga što nije mogao da dođe do lopte.
Naime, Euzebio nije želeo da izgubi igrača više u poslednjoj liniji u odnosu na "MSN" trio, tako da je volšebnim potezom "jednim udarcem ubio dve muve". Znao je da će, dokle god je lopta na levoj strani kod Maskerana ili Albe, biti dovoljno da jedan igrač stoji između Rakitića i Roberta, jer je za pas ka njima bila potrebna precizna duga lopta tokom čijeg leta bi brzonogi Mikel Ojarzabal imao sasvim dovoljno vremena da priđe jednom ili drugom.
Ispostavilo se da će Maskerano i Alba biti primorani na rekordan broj pokušaja dugih lopti ove sezone, ali da su po pravilu one "tražile" Nejmara po levom boku, koji je iskoračio u najproduktivnijeg igrača Barselone u nedelju uveče, ali to je bila cena koju je Euzebio želeo da plati od prvog minuta.
"Lako je objasniti ovaj rezultat, jer je Real Sosijedad bio superioran u odnosu na nas u svakom aspektu", rekao je Enrike posle meča.
"Skoro da je čudo da je završeno 1:1. Nisu nam dozvolili ni pet vezanih pasova, pritiskali su nas kada god su to želeli i dobili sve bitke na sredini terena, tako da je pošteno reći da je 0:0 na poluvremenu bilo ravno senzaciji", dodao je i zaključio...
"Ovo je bilo naše najgore izdanje od kada sam ja trener. Nismo zaslužili ni ovaj bod koji nosimo nazad u Barselonu".
Ove Enrikeove reči su verovatno dovoljne same po sebi, ali da ne bismo priču ostavili nedovršenom, poslužićemo se i statistikom koja samo dodatno oslikava o kakvoj se "sačekuši" na "Anoeti" radilo.
Pre toga trebalo bi i pomenuti kakav je potez Enrike napravio na poluvremenu – izveo je Rakitića, a na njegovu poziciju desno uveo Denisa Suareza, što nije dovelo ni do kakvog pomaka u nastavku utakmice, utoliko što su Maskerano, Alba i Gomeš ostali levo pod pritiskom napada i veznog reda domaćih.
Euzebio je znao da će zamor biti neugodniji protivnik njegovom timu u finišu utakmice od Barselone, pa je tako u periodu od 72. do 85. minuta zamenio igrače koji su najviše trčali na protivničkoj polovini, a to su bili Prijeto, Vilijan Žoze i Ojarzabal, dok je izmena na poluvremenu ostala poslednja za kojom je Enrike posegao.
Iako je moglo da se pretpostavi da su zaradili povrede, Enrike je do kraja utakmice držao na terenu i Albu i Pikea, a potom se ispostavilo da ih je možda izgubio i za "El Klasiko" narednog vikenda u kojem će sastav Zinedina Zidana imati priliku da pobedom u Kataloniji ode na devet bodova prednosti u odnosu na branioca titule, tako da gubitak bodova nije jedina loša stvar koja se dogodila u San Sebastijanu.
Ispostavilo se da je Barsa do prvog šuta u okvir gola stigla tek u drugom poluvremenu, kada je pomenuti desni bek Sosijedada, Martinez, zakasnio i otvorio prostor za Nejmara i Mesija, što je odmah rezultiralo izjednačenjem. Uz podatak da je centarfor Suarez imao nula šuteva u okvir gola, nula ključnih dodavanja i četiri pada u ofsajd i ostao bez kontakta sa loptom u šesnaestercu "La Reala", treba reći da su gosti više puta šutirali iz prekida (6) nego iz otvorene igre (4), dok je Sosijedad do čak 12 udaraca stigao iz pas igre, a takođe šest puta tukao iz prekida.
Barselona je uspevala da poveže četiri pasa prosečno, što je još jedan negativan rekord ove sezone u La Ligi, baš kao i podatak da je najdominantniji tim Evrope u poslednjih deset godina bio primoran na čak 114 pasova u trećini terena ispred Ter Štegena.
Sociedad pressed very aggressive high up the pitch against Barcelona. Tactical outplay. Ter Stegen lowest pass% since days, 60%. #realfcbpic.twitter.com/jGnvKZUtXI
— Wes Beuvink (@WesBeuvink) November 28, 2016
Veliku većinu tih dodavanja morali su da naprave upravo Ter Štegen i Maskerano, koji su zajedno ispucali neverovante 42 lopte, od kojih je 20 stiglo do cilja, ali su saigrači pod pritiskom uspeli da zadrže samo polovinu. Dakle, deset!
Drugim rečima, ni četvrtina dugih lopti na koje je Sosijedad naterao golmana i štopera nije ostalo u posedu Barselone.
Naročito je opterećen bio Nejmar, koji je imao dva šuta ka golu, jedan u okvir gola (iz slobodnjaka), jednu asistenciju, tri ključna dodavanja, pet driblinga, ali i tri nesigurna kontakta s loptom prilikom prijema (posle kojih je pas unazad bio jedina opcija), dva izgubljena poseda i osam centaršuteva od kojih su samo dva pogodila metu.
Dovoljno je reći da je Mesi, iako je dao gol, imao jedan netačan centaršut na susretu, nula ključnih dodavanja i dva kontakta s loptom u kaznenom prostoru ispred Heronima Ruljija od kojih je jedan bio koban po domaćina.
Iako se natrčao pokušavajući da se "otvori" i "ponudi" saigračima, Buskets je spušten daleko ispod svojih proseka ne samo ove sezone, već i karijere. Ovaj igrač beležio je prosečno 68 pasova u Ligi šampiona uz 92 odsto uspešnosti, odnosno 63 pasa u Primeri uz 90,4 odsto uspešnosti, a u nedelju uveče na "Anoeti" odigrao je 51 pas sa 82 odsto uspešnosti, mada je mali broj tih dodavanja išao unapred.
Euzebio je u nedelju ispričao svetu zanimljivu fudbalsku priču, u kojoj će budući rivali superiorne Barselone imati mogućnost da prepoznaju malobrojne ali očigledne slabosti tog tima u kom mnogo, ali zaista mnogo zavisi od Inijeste, vođe koji se povredio 23. oktobra. Do danas su plavo-crveni uspeli da pobede na tri od šest mečeva, dakle na svakoj drugoj utakmici.
Do tog trenutka, Barselona je odigrala 14 duela i izgubila samo dva, a jedan odigrala nerešeno.
Bez Inijeste, Barselona je dva puta postigla više od gola na utakmici – 0:2 u Glazgovu protiv Seltika i 1:2 u Sevilji protiv istoimenog tima.