Kolumnista MONDA Nebojša Petrović o "vasrksnuću" Dušana Tadića u nacionalnom timu, o "našoj deci" po belom svetu koja dođu, pa brzo odu...
Ne pucajte u Ćurčića!
Nije on jedini vodio Srbiju dok se Dušan Tadić igrao fudbala. Jeste mu Muslin dao slobodu i zapalio fitilj, ali je bomba tempirana još od 2009. Debi kod Antića, pa lutanje po terenu u lavirintima Mihajlovića, Drulovića i Advokata.
Sipajući hvalospeve na račun novog Piksija srpskog fudbala, nema potrebe upirati prstom u bivšeg selektora. Razumem sklonost ka lovu na veštice, ali stvari mogu da se posmatraju i iz drugog ugla.
Šta ako je Tadić stavio prst na čelo posle "hlađenja" u reprezentaciji? Možda i nesvesno shvatio da talenat ne izbija sam od sebe na površinu? Seo, razmislio i odlučio. "Nije kriv Radovan. Isključivo zavisi od mene".
Muslin je odradio ostatak posla. Kresnuo upaljač i izazvao plamen. Tabela naše grupe govori o efektu eksplozije. Dušan je proradio, Orlovi poleteli. Zašto nam treba gubitnik da bi veličali pobednika? Uživajmo u predstavi bez rituala prinošenja žrtve.
...
Brzo trošimo ljude. Po prirodi skloni euforiji, bacamo u blato iste one koje smo do juče dizali u nebesa. Dozvoljavamo sebi suviše veliki luksuz. Čemu nam služe greške iz prošlosti? Svaku smenu selektora doživljavamo traumatično jer nemamo spremne alternative. Umesto da ih gajimo, puštamo ih niz vodu.
Stanojević u Kini, Đurđević u Uzbekistanu, Paunović u Americi, Đukić i Marić ko zna gde. Svi su prošli kroz Terazije, položili ispit, podneli izveštaj i kud koji mili moji. Drulović i Živković u Stručnom odboru umesto na terenu.
Stručnjake moramo da negujemo. Nemamo ih puno. Treneri se rađaju, selektori stvaraju. Strpljivo i studiozno. Kroz kontinuitet i uzajamno poverenje.
Nije Ćure kriv što su mu oteli Orliće u najslađem trenutku. Jedan od luđih poteza bivšeg rukovodstva. Iz jednog šuta, dva autogola. Klinci se obrukaše sa Dodićem, za Orlove nije ni bilo nade na ruševinama posle Dika.
U Poljskoj imamo priliku za popravni iz Češke. Orlići sutra dobijaju rivale u grupi.
"Naručili su mi Poljake iz prvog i Dance iz drugog šešira", otkriva Perica Ognjenović koji u Krakovu predvodi našu delegaciju na žrebu za Evropsko prvenstvo.
Imamo najtalentovaniju generaciju od osamostaljenja zemlje. Mešavinu zlatnih "Litvanaca" i "Novozelanđana". Momke izraženog pobedničkog mentaliteta koji nemaju kompleks velikih fudbalskih nacija. Na drugima je da strepe hoće li dobiti Srbiju za protivnika. Tim pre što nas je UEFA, ničim izazvana, svrstala u treći šešir.
Tim sa Živkovićem, Grujićem, Sergejom, Gaćinovićem, Maksimovićem, Đurđevićem, Veljkovićem... ima obavezu da preuzme ulogu favorita. Morao je da osvoji i kvalifikacionu grupu. Kakav, bre, baraž!?
Sada je sve na Siviću. Na pragu smene četiri kola pre kraja, pa povratak iz mrtvih. Rekosmo, nije bilo alternative. Odužio se serijom pobeda i plasmanom na završni turnir. Novo rukovodstvo ne sme da ponovi Toletovu grešku.
Tomislav Sivić mora da dovrši započeti posao. Pod uslovom da zavede red i uspostavi atmosferu koja je vladala kod Veljka Paunovića. Samo tako i nikako više.
Milinković-Savić je još "mali" da bi dobio onoliku slobodu na terenu. Ako Grujića "zaboli glava" na prvoj utakmici protiv Norveške, onda ne igra ni revanš u Dramenu. Đurđević je kapiten i mora da bude na usluzi medijima u svakom trenutku.
Na Savezu je da selektoru obezbedi logističku podršku i uslove za pohod na medalju. Za početak, može i neka premija. Makedonci su dobili da podele 230.000 evra. Kap u moru za Orliće iz Liverpula, Benfike, Lacija, Ajntrahta, Torina, Verdera... Nije stvar u novcu. Suština je u malom znaku pažnje.
Obožavam fudbalske kvizove i pitanja iz kategorije "Pronađi uljeza". Recimo: Samo jedan od ovih pulena Tomislava Sivića nije stekao afirmaciju na srpskim terenima.
Koji?
Saša Lukić, Nemanja Mihajlović, Milan Gajić, Miloš Veljković ili Nemanja Antonov?
Nije teško. Mladi defanzivac Verdera je rođen u Bazelu i posle nastupa za švajcarski tim do 16 godina, opredelio se za Srbiju. Kao jedan od ključnih faktora u osvajanju evropskog i svetskog zlata, odmah je projektovan u novog Vidića. Zalog za budućnost srpskog fudbala.
Zajedno sa Maksimovićem, Veljković se našao na udaru selektora posle prve utakmice sa Italijom u Novom Sadu. Zbog klupe u Sloveniji donosi odluku da se povuče. Kasnije se predomislio, ali je činjenica da ne blista od zadovoljstva kada dobije poziv iz FSS. Nije nemoguće da odustane od Evropskog prvenstva i vrati se "korenima".
Ništa čudno. Ne bi bio ni prvi, ni poslednji. Mnogo je primera koji govore o kolebanju dece iz dijaspore oko izbora državnog grba.
Aleksandar Dragović! Selektiran u kadetsku reprezentaciju "Švabe" Đurđevića, odlučio se za Austriju. Igrom sudbine, za A tim debitovao protiv Srbije u Beogradu. Na stadionu kluba za koji navija od malih nogu.
Miloš Pantović! Čudo iz Bajerna. Koliko samo pompe oko njegovog poziva za Srbiju. Pojavio se na prozivci kod Ivana Tomića i od tada, ni traga ni glasa.
Lijanko Vojnović! Najsvežiji primer. Da bi Bane Nikolić mogao da računa na "karioku" u timu, intervenisao je čak i predsednik države. Ko će, ako ne otac. Papiri sređeni, pasoš viziran, Srbija dobila Brazilca! To nema cenu. Ko te pita koliko koštaju avionske karte. Za Lijanka, njegovu mamu, sestru Lijaru, članove porodice. Kao da dolazi Nejmar.
Mali odigrao prijateljsku utakmicu protiv Španije i poslao razglednicu iz Brazila. Sa posvetom: "Hvala lepo, toliko od mene".
Sada se i AleksandarPrijović setio otadžbine. Iste one u koju se kleo dok se učio fudbalu. U kadetima Saše
Nikolića i omladincima Zlatka Krmpotića. Sve dok nije stasao i dobio poziv Švajcarske za debi u mladoj reprezentaciji.
Da li se sećate braće Žunić? Medijska atrakcija u Pazovi. Blizanci. Kao jaje jajetu. Ali, samo vizuelno. Fudbalski veoma različiti. Dejana su "oteli" Švajcarci jer ume sa loptom. Dalibor se zadovoljio Srbijom. Kakve veze ima što ga Đuričić nije ni uvodio u igru. Ponekad, samo slika u orlovskom dresu služi kao odskočna daska. EPP. Argument više za pregovore sa budućim klubovima.
Krkića smo molili da se seti predaka. Terzić mu slao knjige na srpskom, Antić "bukete cveća". Ma kakvi! Furija pa furija. Tamo je baš bio od koristi. Čitavih pola sata protiv Jermenije. Sada bi i on da peva himnu. Pošto španska nema reči. A nije ni fora biti u klubu tokom reprezentativne pauze.
"Bojan bi se Srbiji odužio golovima. Brzo bismo zaboravili šta je bilo u prošlosti. Treba praštati ukoliko je to u interesu reprezentacije", kaže Perica Ognjenović.
Savez nije crkva!
Prvi zadatak novoformirane Komisije za omladinski fudbal mora da bude borba protiv zloupotrebe srpskog dresa.
"Apsolutna zaštita ne postoji", tvrdi predsednik Komisije dr Milovan Mitić i nastavlja: "Zavisi mnogo od karaktera i mentaliteta tih momaka. Savez sa svoje strane može da doprinese samo stvaranjem atmosfere i kulta reprezentacije. Da se ta deca osete kao kod svoje kuće. I još nešto, njima treba dati šansu samo ako su duplo kvalitetnija od dece koja su odrasla u Srbiji".
To je to! Samo kvalitet. Tamnoputi Džejson sa orlom na grudima jeste interesantan medijima.
Kakve koristi od njega ako se za dve godine obeća Nemačkoj? Zar zaista mislite da je sada birao između dve varijante? Ne. Onu drugu nije ni imao na stolu.
Igrao se svojevremeno turnir u Subotici. Kvalifikacije za omladinsko Prvenstvo Evrope. Poslednji pokušaj lova na Dragovića. Karadžić i Laković zakazali sastanak i čekali ga dugo u hotelu. Nije se pojavio. Austrijanci su saznali za zaveru, spakovali Srbina u auto i vratili ga za Beč.
Prst na čelo i pamet u glavu. Ništa se ne prepušta slučaju. Srbija nije usputna stanica! A ni poslednje utočište "odbačenih sinova".
------------------------------------------
SVE KOLUMNE NEŠE PETROVIĆA