Od januara 1985. do maja 2009. kroz svlačionicu u "Milanelu" prošla je maratonska kolona fudbalera, među kojima je bilo previše majstora fudbala, ali jedan se razlikovao od ostalih.
Od 20. januara 1985. i debija protiv Udinezea, do 31. maja 2009. i oproštaja u Firenci, Paolo Maldini nosio je crveno-crni dres 901 put, postigao 33 gola, podelio 34 asistencije, osvojio sedam "skudeta", uz dva Kupa i tri Lige šampiona, uz još 126 nastupa za reprezentaciju Italije sa kojom je učestvovao na četiri svetska i tri evropska prvenstva.
Neponovljivi kapiten Milana bio je saigrač sa Đulijanom Teraneom, rođenim 1953. godine, kao i Rodnijem Straserom, koji je 1990. godište.
Rezervni golman generacije "rosonera" iz sezone 1985/86 stariji je 37 godina od defanzivnog veziste, koji je avanzovao u prvi tim u "Kapitenovoj" oproštajnoj sezoni 2008/09.
Bili bi potrebni sati i puno koncentracije prebrojati sve fudbalere sa kojima je Maldini proveo makar minut na terenu, od ukupno 78.467 u crveno-crnom i još 10.777 u plavom dresu. Zapravo, izazov bi bio i nabrojati velike igrače sa kojima je delio svlačionicu u "Milanelu" i "San Siru".
Na 11 godina od povlačenja i 35 od ulaska u seniorski fudbal, sadašnji tehnički direktor Milana upitan je tokom intervjua da izdvoji jednog, najboljeg, onog koji je imao nešto više od ostalih u konkurenciji kakvom ne može da se pohvali nijedan evropski klub u tih 25 sezona.
"To je Marko van Basten", rekao je bez mnogo razmišljanja.
"Pogađao je desnom, levom, glavom... Bio je i jak i brz, niste znali da li će pogoditi mrežu ili odigrati za saigrača. Sve je umeo", prisećao se Maldini jednog od trojice Holanđana, čiji je dolazak u Italiju označio početak dominacije "rosonea" pod vođstvom ambicoznog predsednika Silvija Berluskonija.
Uz Ruda Gulita i Franka Rajkarda, Van Basten je učestvovao u osvajanju vezanih titula prvaka Evrope u sezonama 1988/89 i 1989/90, koje je obeležio sa ukupno 57 golova na 87 nastupa.
"On je bio najbolji. Igrao je fudbal budućnosti", hvalio je Maldini svog ljubimca, nasuprot predsedniku Berluskoniju, koji i danas na isto pitanje odgovara da su postojala samo dvojica "njegovih" - Andrij Ševčenko i Dejan Savićević.
Savićevićeva karijera u Milanu nadovezala se na spori odlazak Van Bastena sa scene, praktično pre 30. godine, usled brojnih i čestih povreda kolena. Tokom sezone 1992/93 prihvatio je da ne može više i da neće biti onaj stari, pa se povukao sa 152 gola za Ajaks, 125 za Milan i još 24 za reprezentaciju Holandije sa kojom je postao prvak Evrope 1988. tako što je u finalu sa SSSR-om postigao jedan od najvažnijih golova u istoriji fudbala.
"Imao je samo 28 godina kada je ponovo morao na operaciju i nedugo zatim je prestao. Velika šteta za takvog igrača", prisetio se Maldini poslednje Van Bastenove sezone 1993/94.
"To je bio najjači Milan", nadovezao se i ponudio još jedan odgovor.
"Velika imena su dolazila iz godine u godinu... Gulit, Tasoti, Van Basten, Masaro, Boban, Papen, Savićević... Fudbal koji se igrao i na treninzima nije bio normalan za to vreme", osvrnuo se Maldini na okupljanje generacije koja će već 1995. u Atini doneti klubu petu od ukupno sedam titula prvaka Evrope.