"Teško je u takvoj atmosferi postati vitez i veliki as", pričao je Duško Vujošević o stanju u Humskoj i zbog čega se više ne meša u rad Fudbalskog kluba Partizan.
U četvrtak, malo posle podneva, prvi čovek crno-bele porodice i trener košarkaške sekcije Partizana, pojavio se u Hotelu "Hajat", u odelu, da prisustvuje i učestvuje u Četvrtom međunarodnom sajmu "Ekonomija sporta", gde je najviše reči bilo o problemu finansiranja profesionalnog sporta u Srbiji.
Čini se da niko u našoj zemlji nije više puta govorio javno o tom problemu od Vujoševića. Posmatrajući stvari iz svog ugla, temperamentni sportski radnik često kritikuje državu zbog, kako kaže, nejednakim aršinima prilikom raspodele sredstava iz javnih preduzeća.
Međutim, ovog puta imao je i zadatak više - da uopšte odbrani stav da bi država trebalo da nastavi da finansira vrhunski profesionalni sport. Jer, većina govornika koji su uzimali reč pre, pa i posle Vujoševića, bliža je bila stavu da je privatizacija jedino pravo rešenje i da srpskom sportu preti konačni kolaps ukoliko država ne stvori uslove za privatizaciju.
Tim povodom, u jednom trenutku, Vujošević je izneo upozorenje i rekao:
"Kada pričamo o privatizaciji u sportu u doba ove tranzicije, ne smemo da zaboravimo privatizaciju preduzeća gde je izvedena najveća moguća pljačka u istoriji društva", rekao je i potom govorio o malom broju ljudi u ovoj zemlji koji se obogatio na račun većine, pa i podsetio kako je predsednik Rusije Vladimir Putin to rešio sa svojom oligarhijom.
No, počnimo od početka. Vujošević je reč dobio u trenutku kda se diskutovalo pre svega o problemu infrastrukture i zastarelim stadionima, pa i dvoranama. Tu je, logično, prednost imao fudbal. Tako je i on počeo svoju priču o fudbalu i prvi put rekao ne škakljive stvari.
Nakon što je zaključio da se slabo razume u fudbal, obrazložio je i zbog čega se više ne meša u rad Fudbalskog kluba.
"Ne mogu dovoljno da pričam o fudbalu, jer se u fudbal nedovoljno razumem i u njega sam ušao tek pre par godina, kada se dogodio problem oko prodaje nekih igrača, pa i pokušaj puča u Fudbalskom klubu. Znate da sam predsednik Sportskog društva Partizan. Iako je to počasna funkcija, dođe trenutak kad čovek mora da nešto i uradi, kao što i predsednik kućnog saveta mora da reaguje ako se pojavi buka u nekom stanu", pričao je Vujošević priču koju će navijači Partizana, pa i drugi, lako povezati sa događajima iz bliske prošlosti.
"Na osnovu onoga što sam video i doživeo u fudbalu, a malo znam, mogu da kažem da smo mi zemlja sa talentovanom decom za fudbal, koji nemaju uslove da postanu vitezovi, jer menadžeri potplaćuju trenere pionira da vrbuju najtalentovanije. Ti treneri od starta formiraju pogrešnu psihologiju, pa klinci smatraju da su zaštićeni ne na osnovu toga kako rade, ponašaju i bore se, već na osnovu toga ko ima kakvog menadžera".
Nastavio je...
"Nedugo zatim, dolazi se u situaciju da vođe učestvuju u prodaji igrača i da vrše pritisak na klub da njihovi igrači imaju bolji status. Onda se dogodi i da vođa siđe s tribine i skine kapitensku traku igraču, a da onda uz blagoslov trenera, taj isti igrač mora da sedne pored vođe i da pred kamerama kaže kako je to bio prijateljski gest", rekao je trener košarkaša Partizana i istakao:
"Ne bira se vreme za prodaju igrača i ona ne zavisi od toga da li je taj momak mentalno i igrački zreo da podnese teret slave. Igrač se prodaje kada se klubu prodaje, odnosno kad su klubu potrebne pare i to ne putem, da kažem, tendera pa da se pojavi najbolja ponuda. Igrači se prodaju daleko ispod vrednosti u klubove koje menadžeri izaberu jer imaju lični interes i uticaj i na novoj adresi".
Posle kratke pauze konstatovao je...
"Teško je u takvoj atmosferi postati vitez i veliki as".
Vujošević je tada pogledao publiku i...
"Izvinite me na izrazu, 'kad se pomešaš s govnima poješće te svinje', naučio sam. Rekao sam sebi: 'Sklanjaj se odatle...'"
Potom je, spontano, pomenuo i slučaj FK Crvena zvezda, u čijem radu nije učestvo, ali je visina njenog duga bila sasvim dovoljan argument za Vujoševića da konstatuje da nije srazmeran rezultatima koje je taj klub beležio u prethodnih deset godina.
"Kada se sve ovo sagleda, mi ni u praksi nemamo velike sportske rezultate, ali imamo dugove od 50 i više miliona evra i, evo koliko dugo već, ne može da se utvrdi ko je kriv za te dugove i šta je napravljeno s tim parama, koji su rezultati ostvareni..."
Vujošević je tada zaboravio na fudbal i okrenuo se vezi između KK Partizan i finansiranja iz javnih preduzeća. On je u više navrata istakao važnost postojanja vrhunskih klubova. Složio se da je za državu najvažnija perjanica reprezentacija, ali da nje nema bez Partizana i Zvezde. Izneo je stav da je za jednu naciju ulaganje u sport jednako važno koliko i u zdravstvo, obrazovanje, kulturu...
"Enorman novac zaradili su pojedinci koji su znali da se snađu u svemu tome i pretpostavka je da bi kod njih trebalo da postoji određena vrsta mentalne satisfakcije da deo tog novca vrate nazad kroz sport", konstatovao je i postavio niz pitanja...
"Da li je zdravstvo profitabilno osim kad proglase onaj svinjski grip pa jedna ili dve firme prodaju vakcine? Da li je školstvo profitabilno osim recimo Megatrenda? Da li je kultura profitabilna? Nije, ali država prepoznaje potrebu da ulaže u te grane... Osim fudbala, u evropskim okvirima nijedan drugi sport nije profitabilan, ali opet velika društva ne postavljaju pitanje da li postoji potreba da se sport razvija i u njega ulaže. To je negde aksiom a mi ovde raspravljamo o tome..."
Naveo je primer Partizana.
"Znam šta je istina u klubu u kojem radim, ti budžeti koji se pompezno najavljuju u medijima nisu obezbeđeni, a ljudima se maše papirima i oni stiču ne znam kakav utisak... Za dve godine rada primio sam četiri plate, ove sezone igrači koje vodim primili su dve plate, dakle igraju praktično besplatno. Neko treba da pruži odgovore zbog čega je takva situacija, a naravno da deo odgovornosti pada i na ljude iz klubova", rekao je i na neki način odgovorio onima koji govore kako ogroman novac ide u sport, a ne...
"Naš posao je takav da se od nas traži da igramo sa ljudima koji zarađuju deset puta više od nas i da ne izgubimo. Košarkaši zarađuju više od lekara i u Rusiji, Americi... Žao mi je što ne postoji ta vrsta pravde da onaj koji ima najodgovorniji posao i prima najviše, ali to je svuda tako".
S obzirom na to da je kratko vreme proveo radeći u Rusiji, u CSKA, naveo je primer iz te zemlje.
"Putin je sve te tajkune skupio na jedno mesto i rekao im: 'Napravili ste novac tako i tako, sad ti uzmi ovu oblast, ti ovu, ti uzmi kulturu, ti sport, ti zdravlje... Tako je CSKA zapao Prohorovu, koji je imao partnera koji se bavio niklom. Kad je ovaj otkačio Prohorova zbog toga što je bančio, kupovao dvorce po Francuskoj, orgijao, a voleo je žene, u CSKA su se uplašili šta će biti s njima... Ali, nije bilo ništa. Taj što je nastavio da radi sa niklom nastavio je da finansira i CSKA, jer mu je tako rečeno", pričao je.
Vujoševiću su kao teze poslužile rečenice njegovih prethodnika, pa se tako, onome ko nije slušao izlaganje uživo, može činiti da je skakao sa teme na temu.
"Što je prethodna vlast, kada je Boris bio tu, odlučila populistički da deo zarada od kladionica ide na nacionalne penzije sportista? Moglo je valjda i klubovima nešto da bude usmereno...", primetio je i onda još jednom istakao važnost velikih klubova.
"Šta bi Kićanović bio da nije došao u Partizan? Šta bi Dalipagić bio da nije došao u Partizan? Šta bi Obradović bio da nije došao u Partizan? Šta bi Đorđević bio da nije došao u Partizan? Šta bi Divac bio da nije došao u Partizan? Šta bi Danilović bio da nije došao u Partizan? Šta bih ja bio da nisam došao u Partizan?", pitao je prisutne i podvukao:
"Partizan je vrh piramide, baš kao što je i Crvena zvezda... E sad, što se posle dogodilo da se tu manipulisalo, to je loše i te ljude treba čistiti iz sporta... Ali, pitati se da li su sportu potrebni veliki klubovi? Pa to je negde aksiom! "Reprezentacija je u prvom planu, ali odakle će doći igrači u tu reprezentaciju? Sa Megatrenda?", pitao je.
Jedna od opservacija bila je i ta da se problem huligana ne može svaliti samo na grbaču klubova, iako odgovornost postoji.
"Sigurno da ih mi iz klubova nismo slali da pale ambasade a potom im, zauzvrat, ublažavali zatvorske kazne..."
Za kraj, rekao je...
"Ja to mogu da kažem jer sam daleko manje zaradio od onoga koliko sam radio i mislim da imam moralnu osnovu da pričam o tome. Pa da sam samo vraćao loptu Đorđeviću, Paspalju, Divcu, Savoviću, Grboviću i Daniloviću da šutiraju, pa sam nešto uradio za ovu državu. Poštujem svakoga ko radi pošteno, ali ne i ove što su u 40. godini uzeli nešto da rade pa se razumeju sve, kao renesansni umetnik Leonardo, koji je pravio i helikoptere i slikao..."
U petak ćemo vam doneti detaljno izlaganje bivšeg generalnog sekretara FK Partizan, uspešnog poslovnog čoveka, Žarka Zečevića.
Pročitajte kako je govorio Dobrivoje Tanasijević, aka Den Tana.