Velika ulaganja i projekti klubova učinili su Istanbul najaktivnijim evroligaškim gradom u Evropi. Ambicije tamošnjih timova sežu dalje od toga.
Najbolja košarka i Istanbul, sinonimi su koji će u 2017. godini učiniti najveći turski grad novom evropskom prestonicom igre pod obručima.
Iz nekoliko razloga, on to jeste već i sada.
Mesto "sudara" dva kontinenta, u kojem će sledeće godine biti održane najveće košarkaške manifestacije u Evropi, odavno je prestalo da bude metropola luda samo za fudbalom.
Činjenica da Istanbul daje čak četiri evroligaša, da će na proleće organizovati Fajnal-for najjačeg takmičenja, a potom okupiti i najbolje evro-reprezentacije, još jednom pokazuje sistemsku rešenost Turske da učini košarku još popularnijom i aktuelnijom u "svom dvorištu".
Za sada - taj plan potpuno uspeva.
Minulo gostovanje Crvene zvezde mts Efesu pokazalo je da i tim sa najmanje navijača (prosečno 3.731 gledalac) i bez fudbalskog kluba kao njihove "baze" može da računa i na bučnu podršku u atraktivnim nastupima. Sa druge strane, oni koji u fudbalu navijaju za, primera radi. Fenerbahče i Bešiktaš, lako "prebacuju" svoje rivalstvo i na košarku i odlaze sa istom strašću u moderne hale, kakve su Ulker sports arena ili Sinan Erdem.
I oni koji ne poznaju košarku i kojima imena Željka Obradovića, Dejvida Blata i njihovih igrača ne znače mnogo, lako prepoznaju kakvi su timovi u Istanbulu napravljeni velikim ulaganjima i ambicioznim projektima.
Primera radi, Efes je još 2004. godine pokrenuo projekat "Prvi korak sa Anadolu Efesom", u okviru kojeg više od deceniju besplatno uvodi u košarku devojčice i dečake. Kroz taj program, realizovan u 40 centara, već je prošlo 20.000 klinaca.
Zbog svega urađenog u prethodnim godinama u Turskoj, malo ih je bilo iznenađenih kada je prvi čovek Evrolige Đordi Bertomeu nedavno pročitao ime Istanbula kao domaćina predstojećeg Fajnal-fora.
U istom gradu u kojem su Partizan, Obradović i Saša Đorđević pisali istoriju 1992. i u kojem su 20 godina kasnije krov Evrope osvojili Olimpijakos, Dušan Ivković i Jorgos Printezis, Stari kontinent dobiće u maju novog prvaka, a "Žoca" i njegov sastav sa Bogdanovićem i Kalinićem mnogi unapred vide u meču za trofej, kao najozbiljnijeg rivala braniocu titule - moskovskom CSKA na čelu sa Milošem Teodosićem.
Euforija sa kojom je Fener prošle godine ispraćen na svoj prvi Fajnal-for i tuga sa kojom je dočekan posle dramatičnog poraza od CSKA prošlog proleća, pokazali su koliko željno u Istanbulu žele evropski trofej. Naravno, mimo ogromnih investicija u klubove, infrastrukturu i timove.
A, ako najvredniji pehar ne ostane u Turskoj ove sezone, potpuno je jasno da će već sledeće uslediti novi, podjednako ambiciozni pokušaj, što je između ostalog potvrdio i najavljeni ostanak Obradovića u Istanbulu bar do 2020. godine.