Čuveni predsjednik Partizana otkrio je da mu je doktor rekao da su svi na respiratoru imali isti san, a da je u bolnici bio izuzetno agresivan jer je mislio da je kidnapovan.
Predsjednik rukometnog kluba Partizan Željko Perkunić u martu je dobio pozitivan test na korona virus i hitno je hospitalizovan, bio je u veoma teškom stanju. Bio je priključen na respirator, devet dana je proveo u indukovanoj komi, ali je na kraju uspio da pobijedi opaki virus.
U opširnom intervjuu za "Sportski žurnal" opisao je svoju borbu za život, do detalja opisujući da su mu se dešavale čak i halucinacije, više nije znao šta je java, a šta san.
Perkunić je ispričao da je virus shvatio ozbiljno, čuvao se i odlazio samo na rukometne utakmice, a misli da je baš na meču Partizana i Metaloplastike osjetio prve tegobe. Otišao je na privatnu kliniku, gdje su mu rekli da je sa plućima sve u redu i da nema upalu, ali stanje se pogoršalo...
"Poslije nekoliko dana mi je bilo sve lošije. Nisam znao šta se dešava. Supruga me nagovorila da uradim skener i onda smo vidjeli da imam upalu oba plućna krila. Nisam mogao da dišem. Sve me gušilo i momentalno sam otišao u bolnicu. Rezultati su bili katastrofalni, krvna slika je bila potpuno poremećena, nisam mogao da dišem, saturacija je bila 26, a ja sam bio praktično mrtav", ispričao je Perkunić i rekao da mu ni kiseonik nije pomagao, tako da su ga stavili na respirator.
"Tada sam tek shvatio da sam smrtno bolestan. Do tog momenta sam mislio da ću lako podnijeti virus, krupan sam čovjek, sportista, ali gadno sam se prešao".
Prvi čovjek rukometnog kluba Partizan priznao je da je pred uvođenje u indukovanu komu bio siguran da neće preživjeti, tako da je odlučio da sve okrene na šalu, a drama je tek tada počela...
"Stavili su me na respirator, počeo sam polako da se gubim i narednih devet dana sam bio u komi. Kad sam se probudio u sobi nije bilo nikoga, čak ni momka rođenog 1992. godine koji je imao tri ćerkice. Nije preživio", ispričao je Perkunić i dodao da se ničega ne sjeća iz tog perioda, ali su mu poslije rekli da je bio veoma agresivan jer je mislio da su ga kidnapovali.
"Nisam imao svijest da sam u bolnici, probudio sam se i vidio ljude u skafanderima oko mene. Nisam znao šta se dešava. Rekli su mi da sam u bolnici i da imam koronu, tvrdio sam da nema šanse i da su me oteli. Jednostavno sam zaboravio sve što se dešavalo tih devet dana. Počele su halucinacije, nisam znao šta je san, a šta java. Vidio sam moju suprugu kao medicinsku sestru, djeca su bila tu, svi moji prijatelji, ali niko meni nije pomagao, nego drugima. Onda sam bio jako ljut i agresivan i vikao da pomognu meni. Razne stvari su mi se priviđale i dugo nisam znao šta je san. Sve je bilo stvarn o i potpuno realno", kazao je veliki navijač Partizana.
Perkunić priznaje da je poslije toga bio u depresiji, ali je konačno posle 20 dana prebačen iz intenzivne njege gdje je shvatio da uopšte nema više snage, a da oporavak traje i dalje. Četiri mjeseca je bio u lošem stanju, mišići su mu atrofirali, izgubio je 30 kilograma, a košmare je imao danima i noćima.
"Odmah sam razgovarao sa psihologom, nisam znao šta mi se dešava i kad sam budan, a kad spavam. Rekao mi je da smo svi na raspiratoru imali isti san.Pored kreveta je visila infuzija na visokom stalku, mi smo se držali stalno za tu šipku, ja znam da nisam želio da je pustim jer sam vidio da neko dolazi po mene i hoće da me vodi. Znao sam da smrt stiže i onda sam sve jače hvatao taj stalak, potom čujem da su negdje lupila vrata i opet skačem i hvatam se za šipku, nisam dao da me vode. Potom sam vidio doktora crne puti koji je svaki dan dolazio kod mene i pitao me da li želim kateter. Kad sam se probudio pisao sam ostale ljekare gde je taj doktor i svi do jednog su mi rekli da on ne postoji, da oni nemaju takvog", zaključio je Perkunić.
(MONDO/Sportski žurnal)