Zlatni srpski vaterpolista Andrija Prlainović o ONOJ izjavi koja je uzburkala javnost, o odnosu sa Ivanom Španović i Davorom Štefanekom, o najboljem modelu finansiranja vaterpolo klubova...
Andrija Prlainović je sa vaterpolo reprezentacijom Srbije osvojio sve što je mogao u karijeri. Na pojedinim velikim takmičenjima trijumfovao je sa "delfinima" više puta. Ali, o svim tim uspesima, uključujući zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru, manje se pričalo, nego o njegovoj izjavi odmah posle velikog uspeha u Brazilu.
A Prlainović je tada rekao da medalje u Rio de Žaneiru "nisu plod sistemskog ulaganja u sport" i ukazao na to da klubovima u svim sportovima treba veća podrška društva i države. Posle te njegove izjave, povela se velika polemika, najviše na društvenim mrežama, potrebu da se oglase osetili su i osvajači medalja u Riju - Ivana Španović i Davor Štefanek.
MONDO je u posebnom tekstu probao da objasni šta je Prlainović želeo da poruči, a predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je u posebnom obraćanju javnosti ovim povodom rekao da niko ne sme da napada ni Prlainovića, ni Ivanu Španović, ni Štefaneka, niti bilo kog srpskog sportistu i da oni imaju pravo da kažu šta žele.
Reagovao je potom i Vaterpolo savez Srbije, zahvalivši se državi na pomoći, a selektor "delfina" Dejan Savić stao je u odbranu Prlainovića, baš kao i selektor košarkaša Aleksandar Đorđević, rečima da Prlainović nije shvaćen na pravi način i da je rekao ono što je realnost i što svi znaju.
Prlainović se do sada nije oglašavao u medijima. Njegovo prvo obraćanje javnosti jeste intervju koji je dao "Nedeljniku" u kojem je istakao da je dobio "isti broj čestitki za zlato, kao i za tu izjavu" i dodao da ga "niko od medija do sada nije zvao za intervju".
"Niko me od medija nije zvao za pojašnjenje, bilo šta, što je vrlo interesantno jer je i supruga navikla da prvih dana ne računa na mene koliko mi telefon zvoni. Ali ovoga puta - tajac. Niko od medija nije zvao", kaže Prlainović.
Ističe da je njegovo upozorenje prvenstveno bilo usmereno na budućnost srpskog sporta, pre svega klupskog, ali da situacija nije bolja ni u drugim važnim oblastima.
"Sport je u Srbiji u sličnoj situaciji kao i kultura. Zapostavljeni su i nemaju pažnju države, a to su prave vrednosti ove zemlje. To je poražavajuće", rekao je Prlainović i dodao da su se mnogi "prigravali" i manipulisali njegovom izjavom, izvlačili iz konteksta...
"Bilo je zloupotreba, izvlačenja iz konteksta, konstruisanja po medijima, ali takvi su naši mediji. Nije deo medija takav, nažalost, već većina, i zbog toga izbegavam da dajem izjave i još će me biti sve manje. Izvrnut je smisao i uopšte nije naglašeno kao bitno ono što je srž problema, nego se prebacila priča na to kolike su nagrade sportista i koliko se izdvaja iz budžeta. Niko se nije bavio analizom kakvo je zaista stanje u klupskom sportu, do danas ne znam da je iko istraživao o tome", kaže proslavljeni vaterpolista i dodaje:
"Nisam se ja borio za sebe, već sam govorio o sportu u budućnosti. Veoma je važno da se vrate stručnjaci u zemlju, da se poboljša rad sa mlađim kategorijama. Ne može Crvena zvezda, koja je bila prvak Evrope, da plaća termin kao kada bi se 15 ljudi skupilo ispred zgrade i odlučilo da iznajmi pola bazena. Rezultati u reprezentaciji koliko-toliko održavaju vaterpolo priču u Srbiji i ne smem ni da pomislim kako bi izgledalo da nemamo rezultate. Ne smem ni da pomislim na period posle Tokija... Ima sad vremena za budućnost".
Dodaje da mu nije jasno zbog čega većina drugih sportista ćuti. Uostalom, ko će da priča o sportu i problemima bolje od njih?
"Ne znam zbog čega ćute. Moja reakcija je bila spontana i iskrena i nije mogla da bude drugačija u tom trenutku. Reagovao sam jer sam znao da je situacija veoma ozbiljna i mi svi u vaterpolu znamo šta nas čeka ako se ovako nastavi. Posle Tokija (Olimpijskih igara 2020. godine) čeka nas verovatno borba za ulazak među osam, a ne borba za medalju. U narodu postoji sigurnost da smo mi velesila u vaterpolu i da će to tako biti i dalje u budućnosti. I ja sam počeo da treniram u tom starom sistemu devedesetih godina, na ostacima one velike države SFRJ, kada su najbolji treneri svi bili u zemlji. I to se tokom devedesetih godina nekako održalo, ali je vremenom potpuno urušeno. Vidim da je situacija slična i u drugim ekipnim sportovima. U mnogim sportovima nas nije bilo na Olimpijskim igrama, iako su četiri ekipne medalje iz četiri sporta izvanredan rezultat - samo je Amerika osvojila više, jer je, naravno, imala više ekipa na OI".
On poručuje da će se uvek boriti za vaterpolo, jer oseća da je dužan prema tom sportu koji mu je dao sve.
"Boriću se da vaterpolo u Srbiji dobije status koji zaslužuje. A mislim da zaslužuje status sporta od nacionalnog značaja. I ne mora da bude jedini (takav sport). Ali, ne može ovde da tenis bude nacionalni sport. Novak Đoković jeste najveći sportista i jedan od najvećih ljudi ikada rođenih na ovom prostoru, ali je taj rezultat napravio sam, sa porodicom. Košarka je najomiljeniji sport i zaslužuje da bude proglašena sportom od nacionalnog interesa. Ja najviše uživam kad gledam košarkašku reprezentaciju", kaže Prlainović i naglašava:
"Treba da se izvrši kategorizacija sporta, što je, uz nedostatak sistemskog rada u mlađim kategorijama, jedan od najvećih problema. Da oni koji su zaslužili u poslednjih deset godina, otkako sportisti nastupaju pod imenom Srbija, dobiju veću pomoć, a oni koji nisu imali rezultate ili nisu donosili olimoijske medalje, da se snalaze malo više sami. Ovde se vodimo logikom da svi budu nekako zadovoljni, što, prema mom mišljenju, nije realno. Oni koji su pravili rezultate i prave ih, zaslužuju mnogo više. Tu mislim na sportove koji su najviše medalja doneli - odbojku, košarku i vaterpolo".
Odlučno je negirao da se, zajedno sa Aleksandrom Đorđevićem, navodno odrekao premija za osvojeno zlato, što se pisalo na društvenim mrežama i u pojedinim medijima:
"To je laž i budalaština i, nažalost, slika i prilika našeg društva. Mediji su dobrani 'zaslužni' što je to tako, oni konstruišu mišljenja mnogih ljudi u ovoj zemlji, a odavno su prešli granicu dobrog ukusa. Sramota je da tako nešto može da se objavi, a da niko ne odgovara. Saša Đorđević je za mene prava legenda, a verujem i za većinu ljudi u Srbiji. On ne zaslužuje takve stvari, ali kod nas, izgleda, ništa nije sveto, i to mi je baš odvratno".
Upitan da li su "mediji uspeli da ga posvađaju sa Ivanom Španović i Davorom Štefaneku" i da li ima potrebu da im objašnjava svoju izjavu iz Rija, Prlainović je odgovorio:
"Ne, daleko od toga. Nemam potrebu da im objašnjavam bilo šta. To je bio ružan pokušaj, očigledno takav smo narod i očigledno tako funkcionišemo, na senzacionalizmu. Ja verujem da je normalno da se zahvale za ono što su dobili, jer verujem da su uslovi mnogo bolji u tim sportovima (atletika i rvanje) nego što su bili. Ono što sam ja pokušao da ukažem jeste za ekipne sportove, za klupski sport, pre svega za moj sport u kojem veoma dobro poznajem situaciju".
Na duhovitu konstataciju novinara "Nedeljnika" da je "postao vođa opozicije", Prlainović se nasmejao i odgovorio:
"Nemam još takvih ambicija, revolucionarnih, niti političkih. Teško da ću ih imati za života. Previše je vaterpolista već u politici".
O HRVATIMA I ITALIJANIMA...
Prlainović kaže da utakmice protiv Hrvatske više ne doživljava kao mečeve sa posebnim nabojem, dodajući da su vaterpolisti Srbije sa mnogim hrvatskim vaterpolistima u dobrim odnosima, sa pojedinima su i drugovi.
Ali, da se pobede Italijani to je poseban gušt.
"Ovojreprezentaciji je bilo najveće zadovoljstvo da pobedi Italijane. Bili su nam dužni od Londona (pobeda u polufinalu Olimpijskih igara), pobedili su nas nekoliko puta na važnim takmičenjima, pa smo imali želju da im se revanširamo. Nisu omiljeni ni među drugim ekipama zbog načina na koji igraju, zbog statusa koji imaju u federacijama FINA i LEN, a s obzirom na to da je reč o zemlji koja ulaže najviše novca, uglavnom imaju vodeće ljude na funkcijama i kad se sve to spoji, imali smo malo veće zadovoljstvo i motiv da ih pobedimo".
O DEJANU SAVIĆU...
"Ne volim o njemu previše da pričam. Jednom, kada završim igračku karijeru, kad mi više ne bude trener, možda ću dati poseban intervju samo o njemu. On je poseban u svakom smislu i nije mogao da se pronađe bolji čovek da nas vodi. Totalno je drugačiji od svih trenera sa kojima sam imao prilike da radim. Jer mnogi treneri, nažalost, nastave da razmišljaju kao igrači i to remeti njihov odnos sa ekipom. On je ti zaista fantastično uspeo da prebrodi i retko nam pominje svoje igračke dane iako smo igrali sa njim. Ima taj opušteniji odnos igrač-trener, ali zna se tačno gde to prestaje i gde je linija preko koje se ne ide".
Prlainović je za "Nedeljnik" rekao i da trenutno živimo "u zemlji rijaliti junaka, što negde znači da je i cela država pomalo rijaliti šou".
"Taj nekvalitetan program na televiziji (a tu ne mislim samo na rijaliti program), opravdava se dobrim rejtingom, i to je postalo najbitnije u Srbiji, dobar i što bolji rejting. Sve je manje kvalitetnog programa, sve je više odvraćanja pozornosti građanima od normalnih svakodnevnih problema. Meni je to jadno i žalosno, ali je tako, dobrih stvari i pravih vrednosti ima sve manje na televiziji i u medijima uopšte", kaže Prlainović i dodaje: "Nekome je cilj da se mladi zaglupljuju. I da gledaju nekvalitetan program na televiziji i da slušaju bljuvotine o najistaknutijim sportistima, o ljudima koji su ovu zemlju zadužili, predstavljali je na najbolji mogući način u svetu. A to traje već petnaestak godina".