"Kod mene zaista postoji ogromna želja da i dalje igram za svoju naciju i da branim boje svoje zemlje. Gde ćete pronaći veći motiv od toga?", kaže najbolji vaterpolista Evrope za 2016. godinu.
Uskoro će biti tačno 30 godina otkako je na svet došao Filip Filipović.
Tog 2. maja 1987. godine u porodilištu u Beogradu začuo se plač dečaka, koji će godinama kasnije, zajedno sa mnogim velikanima srpskog i jugoslovenskog (svetskog) vaterpola,
Vaterpolo je počeo da trenira sa sedam godina u čuvenoj Partizanovoj školi, a treneri su mu bili Mirko Bosančić i Petar Popović.
Za prvi tim Partizana debitovao je pod trenerskom palicom Dejana Udovičića, 6. aprila 2001. godine u duelu sa kotorskim Primorcem. U sezoni 2001/02. postao je standarni prvotimac Partizana, ušao je u mlađe reprezentativne selekcije i počeo da "bere" medalje.
Prvu zlatnu medalju u karijeri u nacionalnom timu osvojio je 2002. godine na juniorskom Evropskom prvenstvu u Bariju. A već naredne godine, postao je prvak Evrope sa senioprskom reprezentacijom u onom čuvenom finalu u Kranju, kada su divljali hrvatski "navijači".
Od tada do danas... pa znate već sve.
Višestruki prvak Evrope sa reprezentacijom Srbije, svetski prvak (dva puta - Rim i Kazanj) i kao kruna reprezentativne karijere - olimpijsko zlato u Rio de Žaneiru 2016. godine. Naravno, i pregršt medalja drugog sjaja, pregršt spektakularnih, atraktivnih golova, po koja modrica i rasekotina u nemilosrdnim duelima sa raznim protivnicima...
Ukupno je osvojio 28 medalja sa reprezentacijom, od čega 21 zlatnu!!!
To je Fića, naš Fića.
Momak koji je obeležio istoriju srpskog vaterpola (zajedno sa mnogim drugim velikim igračima) i momak koji je upravo proglašen, po treći put u karijeri, za NAJBOLJEG IGRAČA EVROPE.
PODSETITE SE MNOGIH TRENUTAKA NJEGOVE KARIJERE KROZ FOTOGRAFIJE
Po običaju, Filipović, koji je i sa raznim klubovima osvojio SVE, za sve ove uspehe zahvaljuje onima bez kojih ništa ne bi mogao da ostvari - saigračima i trenerima.
"Ovo priznanje je još jedna potvrda kvaliteta cele ove generacije. Presrećan sam što sam deo te generacije", kaže Filipović o izboru LEN-a.
Dve rečenice. A rekao je sve.
Zanimljivo je istaći da su od 2008. godine od kada LEN dodeljuje nagradu za najboljeg vaterpolistu Evrope, čak pet puta laureati bili srpski reprezentativci. Osim za prethodnu 2016. Filipović je za najboljeg proglašavan 2009. i 2014.
"Jedno je istina, šta god se desi ili gde god odem za nekoliko godina, Partizan će ostati moj matični klub, jedini klub koji volim. Crno-beli su mi pružili sve, ali i ja sam njima. Igrao sam sa polomljenim kolenom, šakom, milion puta sam rizikovao karijeru... Koliko god je to klub ljudi iz uprave, toliko je i moj, i tako će ostati" - Filipović (2008. godine).
Shodno tome na najbolji način može da opiše kako se stiže do tog epiteta:
"Pre svega velikim radom, trudom, zalalaganjem i čeličnim živcima, jer nekad nije dovoljno biti samo najkvalitetniji. Treba imati strpljenja, sačekati pravi trenutak i biti u vrhu kada je to najpotrebnije. Put je dugačak i veoma težak".
Kada se govori i piše o Filipu Filipoviću isključivo se, kao što je i sada slučaj, priča o blistavim trenucima, osvajanju trofeja.
Na pitanje da li postoji nešto što bi menjao u svojoj bogatoj karijeri Filipović kaže:
"Iskreno, postoje mnoge stvari koje bih izbrisao u svojoj karijeri, ali smatram da onda ona ne bi bila ovako uzbudljiva i jedinstvena kao što je sada. Zbog mog odrastanja i sazrevanja možda je i bolje što je sve proteklo baš ovako".
Iako je sa reprezentacijom do sada osvojio 28 medalja od čega čak 21 zlatnu, Filipović i dalje
namerava sa istim žarom da igra za Srbiju.
Motiva, ističe, ne može da manjka:
"Kod mene zaista postoji ogromna želja da i dalje igram za svoju naciju i da branim boje svoje zemlje. Gde ćete pronaći veći motiv od toga? Mislim da u tome ima beskrajno mnogo motiva za svakog sportistu, a uz sve to ja sada želim i da uživam u vaterpolu i da ponovljam uspehe dokle god to bude bilo moguće".