Aktuelni premijer Turske Redžep Erdogan pobedio je danas već u prvom krugu prvih neposrednih predsedničkih izbora u toj zemlji, prenose turski mediji prve nezvanične rezultate s biračkih mesta.
Rezultati posle prebrojanih 99 odsto glasova pokazali su da je turski premijer Redžep Tajip Erdogan pobedio na danas održanim predsedničkim izborima sa osvojenih 52,1 odsto glasova u prvom krugu, javili su turski tv kanali.
Njegov glavni protivnik Ekmeledin Ihsanoglu je dobio 38,8 odsto, a kurdski kandidat Selahatin Demirtas 9,1 odsto glasova.
Rezultati su objavljeni neposredno po zatvaranju birališta, na kojima je 53 miliona Turaka biralo između Erdogana i njegova dva protivkandidata.
Erdogan je posle glasanja u Istanbulu izjavio da "narod donosi važnu odluku... za tursku demokratiju, za budućnost zemlje.
Izbori su se održavali na više od 165.000 biračkih mesta i sada Centralna izborna komisija zbraja glasove.
Svi su bili složni u oceni da će na prvim neposrednim izborima Erdogan odneti ubedljivu pobedu nad protivkandidatima - bivšim šefom Organizacije islamske konferencije (od 2011. Organizacija islamske saradnje), zajedničkim predstavnikom opozicije Ekmeledinom Ihsanogluom i kopredsednikom prokurdske Narodno-demokratske partije Selahatinom Demirtašom.
Funkcija predsednika je u Turskoj uglavnom ceremonijalna, mada podrazumeva neka značajna ovlašćenja, a očekuje se da će Erdogan nastojati da, izmenom Ustava, proširi ulogu šefa države ukoliko bude izabran.
Erdogan ima više od 10 godina ima dominantnu ulogu u turskoj politici, uspeo je lako da potuče svog glavnog protivnika, bivšeg šefa Organizacije za islamsku saradnju i akademika Ekmeledina Ihsanoglua, diplomatu koji se nije mnogo isticao u domaćoj politici, ili pak Selahatina Demirtasa, mladog kurdskog kandidata.
Erdoganova pobeda će koncentrisati veću vlast u rukama čoveka koji je podelio tursko društvo po svetovnim i verskim osnovama i zabrinuo zapadne saveznike Turske, ocenjuje Rojters.
Za vreme Erdoganove vlasti, Turska je doživela period privrednog rasta i pojavu nove poslovne elite, konzervativne i lojalne Erdoganu.
Dok njegovi protivnici svoje predizborne skupove finansiraju uglavnom iz donacija, Erdogan pretvara svoja javna pojavljivanja, od kojih se neka finansiraju iz državnih sredstava, u demonstraciju snage, započevši kampanju mnogo pre nego što je zvanično počela, navodi britanska agencija.
Centralna izborna komisija je prošlog meseca odbacila apel glavne opozicione stranke CHP da bi Erdogan trebalo da podnese ostavku na mesto premijera da bi mogao da vodi predsedničku kampanju.
Erdogan u tom smislu ukazuje na primere američkog predsednika Baraka Obame i nemačke kancelarke Angele Merkel, koji su i dalje obavljali svoje dužnosti dok su vodili predizborne kampanje.
Nekoliko evropskih delegacija koje su posetile Tursku kako bi posmatrale tok kampanje izrazilo je zabirnutost zbog načina na koji Erdogan vodi svoju kampanju, a među njima su OEBS i Savet Evrope, koji smatraju da bi trebalo jasno odvojiti govore Erdogana kao premijera od govora koje drži kao predsednički kandidat.
Turski izborni zakoni zabranjuju kandidatima da tokom kampanje drže govore i učestvuju na ceremonijama otvaranja projekata koje finansiraju država i opštine, a takođe ograničavaju upotrebu državnih vozila, podseća Rojters.
Pitanja finansiranja predizborne kampanje nisu do sada bila ovoliko aktuelna u Turskoj, pošto je ranije šefa države birao parlament, a sada narod prvi put direktnim glasanjem bira predsednika.
