Nastavljamo istraživanje o prostituciji u Srbiji. Danas vam donosimo najšokantnije priče koje su sa nama podelili inspektori Odeljenja za javni red i mir beogradske policije.
Inspektorka tog odeljenja Dragana Starčević već deceniju se svakodnevno bavi problemom prostitucije na ulicama Beograda.
U intervjuu za MONDO ona navodi da poslednjih pet godina broj prostitutki na ulicama Beograda stagnira, ali da se istovremeno pojavljuju njeni novi vidovi i načini reklamiranja, zahvaljujući medijima i novim tehničkim mogućnostima, internetu na primer.
Zbog toga se sve češće govori o klubskoj i hotelskoj prostituciji, onoj pod maskom salona za masažu, kao i elitnoj prostituciji.
Pre nego što pređemo na svaku od njih, predstavljamo vam neke od priča sa terena koje je, na naše insistiranje, sa nama podelila inspektorka Starčević.
MUŽ U BRUSHALTERU I "NORMALNA PORODICA"
Prvi je primer porodice koja se cela doselila u Beograd - majke od četrdeset i nešto godina sa troje dece, kao i njenog novog emotivnog partnera, koji nije otac dece.
Ćerka je imala 19, sin 15, a najmlađa ćerka dve godine.
Pošto su otkrili da se u stanu te porodice odvija prostitucija, policajci su ušli u njega i zatekli klijenta koji bira između majke i ćerke u donjem vešu.
U drugoj sobi nalazio se vanbračni muž, u gaćama i brushalteru, ukoliko se i za njega pojavi zainteresovani klijent.
Ispostavilo se, kako je kasnije policija utvrdila, da priča nije nimalo naivna i da je majka naterala ćerku i nevenčanog muža da se bave prostitucijom. Zbog toga je osuđena za trgovinu ljudima i smeštena je u zatvor, a deca u hraniteljske porodice.
Drugi slučaj dešavao se u jednom stanu na Novom Beogradu gde je muž iznajmljivao ženu klijentima dok im je dete bilo u školi.
Dok je ona "radila", suprug je bio u drugoj sobi i sve krišom posmatrao.
Često su i namerno snimali njene susrete s klijentima pa su to posle zajedno gledali, što im je, kažu dobro uticalo na bračni seksualni život.
Prostitucija je po važećem Zakonu o javnom redu i miru u Srbiji prekršaj, dok je posredovanje u prostituciji krivično delo. Za odavanje prostituciji propisana je kazna zatvora do 30 dana, a ako osoba izdaje prostoriju za odavanje prostituciji zaprećena je kazna do 60 dana zatvora. Za posredovanje u vršenju prostitucije kazna je od šest meseci do pet godina zatvora i novčana kazna. Ako je lice koje se podvodi maloletno, kazna je veća - od jedne do deset godina zatvora i novčana kazna. Klijenti ne podležu nikakvoj krivičnoj odgovornosti.
Ako se dešavalo da muž nije kod kuće, žena je imala zadatak da hvata beleške tokom odnosa s klijentom i da to mužu posle sve čita.
Dragana Starčević priseća se i slučaja kada je muž podvodio ženu iz mesta van Beograda i dovodio je u glavni grad da pruža seksualne usluge dok je on bio u teretani ili kafiću.
Bilo mi je nepojmljivo, pogotovo što se taj slučaj dogodio na početku moje karijere, kada sam saznala da imaju dete koje ostaje sa njenim roditeljima dok majka ide na "posao".
"Delovali su kao normalna porodica. Oni dođu u Beograd, odrade posao i žive super od toga. Žena se bavila hotelskom prostitucijom i odlazila na adrese klijenata, a muž je prevozio.
Najjači je bio njegov komentar kada smo ga priveli. Bunio se što smo ga doveli i pitao zbog čega. Kad smo mu objasnili da je time što vozi suprugu na mesta susreta s klijentima praktično njen makro, on je rekao: 'Šta, zbog toga sam ovde. Onda neću više da je vozim, nek ide sama sledeći put".
KAD I POLICIJA PLAČE
Upitana da nevede najtragičnije primere koje je viđala tokom karijere, Dragana Starčević izdvaja devojčicu od 13 godina koja je bila žrtva trgovine ljudima.
Nju je eksploatisao neko kog je smatrala za dečka.
"Ne možete da zamislite kako izgleda devojčica od 12 ili 13 godina koja je imala za noć 10 ili 15 klijenata i još je pod dejstvom narkotika. Ona ne može sa vama ni da razgovara, gleda vas, a ne vidi vas i ne čuje, daje nepovezane odgovore. Lošeg je psihičkog i fizičkog stanja, ima povrede od uboda igli".
Imali smo, priseća se inspektorka, i devojčice sa povredama od gašenja cigarete po telu, koje su fizički zlostavljali makroi.
"Bilo je više slučajeva koji su dubok trag ostavili na meni i svim kolegama, nešto o čemu uvek razmišljate. Iako smo obučeni, i pored sve profesionalnosti, ne možemo da to ljudski ne posmatramo", navodi Starčević.
Poslednji primer, kao i priče iz života prostitutki o kojima je MONDO već pisao, pokazuje koliko strašne životne priče mogu da se kriju na ulicama i stanovima u našem komšiluku.
Ipak, sudeći prema ocenama policije, na ulicama nema više toliko prostitutki, u poređenju sa devedesetim godinama prošlog veka, na primer.
NE ZNA IM SE BROJ
Dragana Starčević ne može da kaže koliko prostitutki u Srbiji ili Beogradu ima pošto policija nema prava ni ovlašćenja da ih registruje, već postoji samo evidencija o broju protiv njih podnetih prijava.
Ta evidencija, međutim, ne daje pravu sliku jer se protiv jedne prostituke podnosi često više prijava, a neke se samo oprobaju u tom poslu i odustanu.
Ona ocenjuje da je u poređenju sa devedesetim, kada je na ključnim mestima u Beogradu na kojima se okupljaju, zaticano i po 15 prostitutki, sada taj broj mnogo manji i da u poslednjih pet godina njihov broj stagnira.
Policija, kako kaže, sada na tim poznatim okupljalištima u Beogradu naiđe u proseku na dve - tri devojke.
"Postoje i periodi u godini kad ih ima više ili manje. Nekad zateknemo pet, šest ili jednu. To zavisi od dosta faktora - da li je lepo vreme, da li je u toku neka sportska ili muzička manifestacija na primer. Tada ih je malo veći broj jer smatraju da će imati više klijenata. A dešava se i da leti neke odu u inostranstvo da bi zaradile više novca".
"Nije više situacija kao pre 15 godina da smo zaticali na nekim mestima, na Plavom mostu i po 15 njih bilo svakodnevno - to više nije slučaj jer su organizovane grupe koje su organizovale prostituciju procesuirane i njihove vođe su u zatvoru. Danas devojke ne stoje u velikim grupama nego stoje pojedinačno", navodi Dragana Strarčević.
Prema podacima nevladinih organizacija do kojih je MONDO došao, u Beogradu je svake večeri na ulicama između 100 i 150 prostitutki.
NOVE "HIT LOKACIJE" U BEOGRADU
Upitana koji centri u Beogradu danas važe za carstva ulične prostitucije, Starčević kaže da su pored opšte poznatih i tradicionalnih mesta - Plavog mosta, parka kod Ekomskog fakulteta, od novijih lokacija sada tu Pančevački put u blizini restorana "Mali raj", pumpa OMW-a ka sretanju za Makiš, kao i "Manceov most" na auto-putu Beograd - Novi Sad.
Ranije ih je bilo i kod hotela "Nacional", ali sada to više nije atraktivna lokacija.
Poražavajuća činjenica je i da među osobama koje se bave uličnom prostitucijom više ne preovladavaju one bez škole, već da ih je sve više obrazovanih (sa srednjom školom).
U uličnoj prostituciji plaća se od 800 do 1.500 dinara za oralni seks. Klasičan seks "košta" od 1.500 do 3.000 dinara, a cena zavisi od toga da li je prostitutka mlađa ili starija osoba, kao i kako izgleda. Cena varira i ako su u pitanju transvestiti i da li se usluge pružaju napolju u kolima, ili se ide u iznajmljene sobe, što diže cenu.
Ima i žena koje su ostale bez posla i prešle neku starosnu granicu, pa ne mogu da nađu novi posao.
Većina njih, kada je u pitanju ulična prostitucija navode egzistencijalni motiv kao razlog bavljenja prostitucijom, neke to vide kao jedini način preživljavanja, a svaka ima svoje razloge zašto se ne bavi nečim drugim.
"Kada ih pitamo možeš li nečim drugim da se baviš, odgovor je: 'A šta drugo da radim - šta će meni doneti toliki novac za par sati da mogu da preharanim decu", kaže Starčević.
Nekima je, dodaje, to postao stil života pošto su na ulici 20 i 30 godina i oni to nazivaju svojim poslom.
"Druge trenutno rešenje za preživljavanje vide u tome, a za neke je razlog to što su narkomanski zavisnici i to im je rešenje da dođu do novca".
I MUŠKARCI U PROSTITUCIJi
U prostituciju ne ulaze samo žene, već i muškarci. U pitanju su, kaže Starčević, uglavnom transvestiti i homoseksualci.
Najveći broj muškaraca koji se bave prostitucijom su transvestiti - koji se oblače kao žene. Oni najčešće koriste hormone i počnu da im rastu grudi, neki stavljaju u brushaltere i veštačka pomagala - čarape i slično.
Transvestiti klijentima pružaju usluge "kao žene", a neki klijenti, pogotovo oni alkoholisani, čak i ne znaju da su im muškarci "pružili usluge", pošto se sve dešava u mraku i nekada je, na osnovu njihovog izgleda, teško poverovati da nisu žene.
Sa druge strane, homoseksulaci koji se odaju prostituciji uglavnom to ne rade na ulici, već se u medijima reklamiraju kao muškarci koji pružaju usluge muškarcima.
"Homoseksulaca na ulicama nema, na ulici su uglavnom transvestiti, a homoseksualci su u salonima za mašazu. U elitnoj prostituciji ih još nismo imali", kaže inspektorka.
KO SU MAKROI
Što se podvodača tiče, ne postoji pravilo ko ulazi u taj posao ni što se obrazovanja, ni godina, a ni zanimanja tiče.
"Ne postoji pravilo ko su. Mogu biti muškarci i žene. Ipak, u većem broju su muškarci. Ne postoji njihov profil što se tiče obrazovanja i socijalnog položaja, ali uglavnom su bliski osobama koje se odaju prostituciji, to je uglavnom neki poznanik ili prijatelj", kaže Dragana Starčević.
Dešava se i drugačija situacija - da makroi samo daju oglas u medijima da traže devojke za pružanje usluga masaže.
Tako su se i događale situacije da se devojke fizioterapeuti jave na oglase i da ih kada stignu u salon uvedu u sobu i kažu: Skini se i kreni".
Ima ih svih starosnih doba, i sa školom bez škole, ali i bez zanimanja. Dešava se da se tim poslom bave taksisti, vozači autobusa....
Oni se najčesće organizuju, rade po dvojica-trojica. Jedan daje oglas i sastaje se s devojkama, dogovoara posao, drugi ih čuva u stanu, a treći dovozi i odvozi, ili deli novac i bukvalno daje platu.
U sledećem tekstu čitajte šta se sve dešava u elitnoj prostituciji i koji je profil devojaka koje rade taj "posao".
Najaktuelnije vijesti pratite na našoj Facebook stranici - MONDOBIH, kao i na Twitteru @MondoBH.
